GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #62 > Softver
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Gutenbergove lekcije
Bojan Stojanović
Da bi performanse DTP programa došle do izražaja, potrebno je poznavanje kako starih "tajni zanata", tako i novih tehnologija. Kako nam Gutenbergovo izdanje Biblije može pomoći da efikasnije radimo u Quark-u ili InDesign-u i koji je od ovih programa pogodniji za koje primene?
- PC #62 (Decembar 2000)
- U prodaji po ceni od 110 din

broj

Gutenbergove lekcije

Kada je Gutenberg 1455. godine odštampao Bibliju, savremenici su bili zadivljeni kvalitetom nove tehnologije. Gutenberg je veoma dobro znao da od uspeha ovog prvog posla zavise i mnogi budući, pa se potrudio da odštampanim stranicama ne budu nađene nikakve zamerke u neminovnom poređenju sa manuskriptima koje su radili tadašnji kaligrafi. Ono što i danas, nakon pet vekova, čini ovo izdanje Biblije remek-delom, nije ni kvalitet papira niti otiska – moderna štampa je daleko superiornija. Slog osnovnog teksta dugo je bio misterija za istraživače, jer je Gutenberg postigao perfektan balans, idealnu „sivu“ površinu bez neprijatnih belina između reči, što stranicama daje takvu tipografsku rafiniranost koju je i uz svu današnju tehniku teško ponoviti.

Za razmak između reči u naslovima dovoljna je širina slova "i"

Kasnije je ustanovljeno da je „tajna formula“ bila u izradi skupa od čitavih 290 pojedinačnih slova, ligatura, suženih parova, skraćenica... Današnji digitalni fontovi ne raspolažu ni sa približno toliko varijacija karaktera, ali je ideal u vidu ravnomernog i optički usklađenog sloga i dalje prisutan u digitalnoj tipografiji. Čak i letimičan pogled na knjige i časopise pripremljene u novije vreme, pomoću računara, dovoljan je da se uverimo da je prelom osnovnog teksta često najslabija komponenta DTP-a. Atraktivne fotografije, efekti i naslovi, svakako su važni elementi grafičkog oblikovanja stranica, koje će čitaoca navesti da započne čitanje teksta. Ovde na scenu stupa klasična tipografija sa zadatkom da diskretno „transportuje“ tekst i da radi u službi čitljivosti.

Savršeni razmak

Na koji način ćemo, upotrebom savremenih DTP programa, postići optimalan prelom teksta? Od ključne važnosti su pravilna podešavanja tipografskih modula, podele reči, uravnanja pasusa, razmaka između reči i redova. U ovom tekstu analiziraćemo neke od najvažnijih opcija programa QuarkXPress i Adobe InDesign i pokušati da eliminišemo karakteristične greške koje dovode do lošeg i neubedljivog sloga.

Najvažnije pravilo jeste da razmak između reči kod obostrano uravnatog teksta treba da bude što manji, a da se pri tom reči jasno razdvajaju. Jedna od standardnih mera u tipografiji je em (označava se i sa M) ili em kvadrat. Kod fonta veličine 12 pt em iznosi 12 pt (tj. stranica em kvadrata je 12 pt). Ako Type 1 font učitamo u font editor, videćemo da širina razmaka (space) iznosi oko 250 jedinica. Uzimajući u obzir da je granularnost Type 1 fontova 1000 UPM (units per em), standardna širina običnog razmaka je M/4.

Kod obostrano uravnatog teksta neophodno je povećavanje ili smanjivanje širine razmaka u odnosu na standardnu vrednost. Za optički usklađen prelom minimalna širina razmaka je M/5, a maksimalna M/3. U programu QuarkXPress postoji opcija Edit / H&Js (hyphenation and justification). Uočimo kolone Minimum, Optimum i Maximum u odeljku Justification Method, koje se odnose na razmak između reči (Space) i slova (Character) u procentima, pri čemu su vrednosti relativne u odnosu na standardni razmak.

Adobe InDesign ima pravilno definisane justification parametre

Ukoliko uzmemo da M/4 (standardni razmak) iznosi 100%, M/5 (minimalni razmak) je 80%, dok je M/3 (maksimalni razmak) 133%. Obratite pažnju na to da default vrednosti u Quark-u (85-110-250) ne odgovaraju tipografskim normama. Osnovne postavke ovog programa naklonjene su širem razmaku između reči i povećavaju šanse za pojavljivanje neprijatnih belina. Preporučujemo da promenite justification parametre XPress-a.

InDesign ima dobro podešene opcije vezane za kontrolu razmaka. U pojedinim fontovima koji deluju suženo, moguće je i dodatno smanjiti razmake između reči tako da budu u konstelaciji M/6 – M/5 – M/4. Ako je dizajner fonta već podesio širinu razmaka, nećete morati da menjate parametre. Ako vam se učini da bi razmaci mogli biti manji, proverite pomoću font editora ili uvidom u AFM fajl (kod Type 1 fontova) širinu karaktera space. Treba imati u vidu da je granularnost TrueType fontova 2048 UPM i da je kod njih standardna širina razmaka 512.

Prelomne nijanse

Razmak između malih slova trebalo bi izbegavati u bilo kojoj varijanti. Zbog toga u sva tri polja koja se odnose na character space vrednosti upišite 0%. Razmak između velikih slova je poželjan i doprinosi čitljivosti, ali ćete to rešiti direktno u tekstu. Najbolje je da, ukoliko je to moguće, umesto velikih slova koristite pravu small-caps varijantu; prilikom dizajniranja ovih slovnih oblika ubačeni su i dodatni razmaci sa leve i desne strane. Ako small-caps slova ne postoje, povećajte razmak između slova za oko 5% (kod krupnijih slova vrednost može da bude i veća). InDesign omogućava i sužavanje i proširivanje slovnih znakova, kao dodatni trik za dobijanje prostora kada manipulacije sa razmakom između reči ne daju rezultate. Sa ovom opcijom treba biti oprezan kako ne bi bile narušene proporcije slovnih likova; minimalnu i maksimalnu vrednost treba postaviti na 98% / 102% ili 99% / 101%. Skaliranje u pomenutim granicama je neprimetno za ljudsko oko, ali će ovaj „Gutenbergov recept“ smanjiti broj podela reči u tekstu i umanjiti beline među rečima.

Nekoliko uzastopnih podela reči je prihvatljivije od prevelikih belina

Sastavni deo preloma obostrano uravnatog teksta jeste hifenacija. U mnogim DTP aplikacijama podela reči se ocenjuje kao teži „prekršaj“ od promene razmaka između reči. Programi najpre pokušaju da smanje razmak, onda ga povećavaju i na kraju dele reč. Scenario pokazuje da pravilno podešavanje opcija koje smo opisali utiče na izgled prelomljenih pisama. Maksimalna vrednost od 250% kod Quark-a dovešće do učestalog pojavljivanja prevelikih razmaka pre nego što program pokuša sa hifenacijom. U ovom trenutku dolazimo do jednog od najpoznatijih „kamena spoticanja“ klasične i digitalne tipografije: da li je često deljenje reči na slogove poželjno ili ga treba izbegavati?

Postoje knjige koje su prelomljene tako da u njima nema ni jedne jedine podeljene reči, ali je cena takvog pristupa uglavnom prevelika. Naime, mnogi testovi su pokazali da ono što čitaocu odvraća pažnju nije podeljena reč već preveliki razmak između reči. Iako se kod nekoliko uzastopnih hifenacija u pasusu neizbežno javlja efekat „lestvica“, uvek se treba pre opredeliti za takvu varijantu nego za onu u kojoj je pasus prepun „rupa“. Trebalo bi, dakle, DTP programe podesiti tako da ne postoji nikakvo ograničenje u broju uzastopnih podela reči. Kasnije možete potražiti pojavljivanja više od tri uzastopne hifenacije i promeniti redosled reči u pasusu ili blago smanjiti razmak između slova u pojedinim rečima. Stari majstori tipografije nisu se „stideli“ hifenacije. U knjizi Symbola Herioca, koju je za štampu priredio čuveni Kristofer Plantin 1583. godine, pet ili šest uzastopnih podela je redovna pojava, a postoji barem jedan pasus sa čak 10 uzastopnih hifenacija. I pored toga, sve stranice izgledaju skladno.

RAS omogućava preciznu kontrolu hifenacije

Za uspešnu podelu reči po pravilima srpskog jezika neophodan je i odgovarajući hifenacioni modul. Domaći program RAS omogućava eksternu hifenaciju svakog teksta, dok za Quark 3.32 postoji i ekstenzija kojom je deljenje reči integrisano u program. Najkraće reči koje se u srpskom jeziku mogu deliti imaju dva sloga, odnosno četiri slova. Za prelom knjiga pogodnije je izabrati podelu reči od šest i više slova, dok je u prelomu višestubačnog teksta često neophodno omogućiti minimum (četiri slova).

Podešavanje hifenacije

Dijalog H&Js u programu QuarkXPress sadrži nekoliko opcija koje se odnose na podelu reči. Automatic Hyphenation označava podelu na osnovu ugrađenih algoritama i rečnika; pošto XPress ne podržava srpski jezik, od ove opcije nećete imati velike koriste. Treba imati u vidu da eksterna hifenacija ima prioritet nad internom, tako da i opcije Smalles Word, Minimum Before i Minimum After nemaju efekta. U Quark-u ne možete pomoću ovih parametara precizno da kontrolišete podelu reči, ali to možete učiniti sličnim podešavanjima u modulu za hifenaciju. InDesign na sličan način tretira prioritet eksterne hifenacije, ali je moguće i naknadno podešavanje dužine segmenata koji se dele odnosno prenose u drugi red.

Ravnomeran prelom upotrebom display i small caps slova

Pogledajmo primer, reč upotrebljivost koja se uporno deli kao upotrebl-jivost, iako smo pravilno ubacili manuelnu hifenaciju i isključili opciju Auto Hyphenation. U toj situaciji na početak reči postavićemo discretionary hyphen (u Quark-u Ctrl+–, u InDesign-u Ctrl+Shift+–). Ako unutar reči više nema oznaka za ručnu podelu, zahtevali smo da se reč ne deli. Ako ima oznaka za podelu, reč će se deliti isključivo kao što je definisano ovim oznakama. Da bismo u našem primeru izbegli podelu između slova l i j, možemo da postavimo manuelnu hifenaciju kao „upotreb-ljivost“ pa reč ili neće biti podeljena, ili će biti podeljena posle slova b.

Nepravilna upotreba opcija Flush Zone i Single Word Justify (QuarkXPress) može da dovede do „komičnih“ rezultata u prelomu poslednjeg reda pasusa. Smisao opcije Flush Zone je definisanje najmanjeg razmaka između poslednjeg slova u redu i desne ivice stupca, čijim prekoračenjem će red biti razvučen na širinu stupca. Ako smo postavili Flush Zone na 10 mm a poslednji red u pasusu se nalazi na 8 mm od desne ivice stupca, između reči će biti ubačeni razmaci bez obzira na parametar Maximal Space. Single Word Justify ima efekta samo ako je Flush Zone različito od 0, a poslednji pasus se sastoji samo od jedne reči. Ta reč će zauzeti punu širinu stupca tako što će se povećati razmak između slova. Retke su situacije u kojima će nam ovakav prelom zatrebati, pa je najbolje da Flush Zone ostane na podrazumevanoj vrednosti (0 mm), čime se „neutrališe“ i opcija Single Word Justify.

Tipografska harmonija

Tipografske opcije u savremenim DTP programima pružaju veliku slobodu dizajneru, ali njihova nekritička upotreba dovodi do grešaka koje su bile nezamislive pre nego što su računari postali osnovna alatka za oblikovanje stranica. Vremena i ukusi se menjaju, ali tipografski sklad koji je empirijski uočen u davnoj prošlost nije samo estetska, već i fiziološka kategorija. Robert Bringhurst, kanadski pesnik, tipograf i autor knjige „Elementi tipografskog stila“, načinio je jedno efektno poređenje teksta i muzičke kompozicije. U toj analogiji tipografija je za tekst isto što i interpretacija za muzičko delo. Ako dalje sledimo ovu ideju, potrudićemo se da u prelomu knjiga i časopisa izbegnemo disonantne tonove u vidu prevelikih ili premalih razmaka između reči i slova, loše hifenacije, neusklađenih margina, nekorektnog proreda...

Opcije koje smo analizirali odnose se na „horizontalno kretanje“ teksta. U tom kontekstu je veoma osetljivo pitanje kerning-a, razmaka između parova slova. Vertikalno slaganje teksta obuhvata prored i definisanje grida, nevidljive mreže po kojoj raspoređujemo redove u pasusima. Kritička analiza ovih važnih komponenti pripreme za štampu biće tema narednog teksta o digitalnoj tipografiji.





BIZIT 2021

Unicef

Zebra

Konvereks

Čitaj PC Press

Excel kuhinjica

Unicef

.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter