|
Čudan osećaj vas obuzme dok slećete u prestonicu Danske Kraljevine. Sa desne strane možete videti elegantnu liniju mosta-tunela koji spaja Dansku i Švedsku, ispod promiču ostrvca za koje ne možete sigurno reći da li su prirodna, ili veštačka, dok aerodromska pista kao da izlazi iz samog mora, tako da posumnjate da se pojavljuje na površini tek kad se avion približi. Saobraćaj i komunikacije, uz upornost i skromnost su ono što je Dancima pomoglo da im zemlja danas postane bogata i moderna, sa infrastrukturom koja zahteva visoki nivo tehnologije. Nije onda ni slučajno što je Kopenhagen izabran za domaćina druge evropske DSL konferencije. Efikasna organizacija bez mnogo pompe, visoke cene i zavidan nivo tehnike koja ja je pratila sva zbivanja, kao i stalni vetar uz povremenu kišu odražavali su pravi duh Danske.
DSL - pregled tehnologije
Termin DSL (Digital Subscriber Line) se u savremenim komunikacijama često koristi, te možda nije na odmet da na početku ovog izveštaja napravimo kratak osvrt na to šta je DSL, gde se koristi i na koji način. Za one koji koji nisu mnogo familijarni sa terminima, DSL (ili xDSL) opšte uzevši predstavlja način prenosa digitalnih signala po bakarnim paricama većim brzinama (počev od 144 kb/s pa sve do 50 Mb/s). Inicijalno je nastao koristeći već usvojene prednosti načina prenosa iz ISDN-a (isti linijski kod i dvosmerni prenos po jednoj parici) uz povećanje ukupnog protoka do 2 Mb/s (u Americi naravno 1,5 Mb/s) i raspodele signala na dve, ili čak tri parice, čime bi se smanjila efektivna linijska brzina i time povećao domet do 4 km, ili 6 km.
Ovi prvi DSL sistemi poznati su pod imenom HDSL (High speed rate DSL). HDSL uređaji su standardizovani 1991. godine i to za prenos po dve parice uz korišćenje 2B1Q linijskog koda (nasleđenim od ISDN-a). Premda su ovi sistemi vrlo brzo prihvaćeni od proizvođača i ušli u široku primenu, nešto kasnije je usvojen i drugi tip modulacije - CAP, koji je doneo veći domet i bolju otpornost na smetnje. HDSL sistemi su se koristili uglavnom za poslovne primene kao što su povezivanje centrala, rutera i različitih multipleksera po iznajmljenim paricama u gradskom okruženju.
Cela stvar sa DSL sistemima bi se možda tu i završila da nije bilo velikog prodora Interneta u drugoj polovini devedesetih. Pošto se javila potreba za što većim pristupnim brzinama ka provajderima, DSL je izvučen kao džoker. S obzirom da pri standardnom pretraživanju Web-a količina podataka koji teku u oba smera nije srazmerna, projektovani su novi asimetrični DSL uređaji - ADSL (Asymmetric DSL). U jednom smeru protok je išao do 8 Mb/s a u drugom do 1Mb/s i to sve po jednoj parici. Za postizanje ovih brzina korišćene su razne metode, ali je standardizovana DMT (Discrete Multi Tone) modulacija, čija je suština u podeli frekventnog opsega na 256 kanala po kojima se prenose podaci manjim brzinama, što u zbiru daje željeni protok.
 | | Copper Mountain familija IP DSL koncentratora |
Mana DMT modulacija je relativno mali domet i slabija otpornost na smetnje, te se maksimalna vrednost od 8 Mb/s teško može realizovati u praksi. Kao alternativa je zato ponuđena ADSL Lite tehnologija, slično ADSL-u, ali sa protocima do 1,5 Mb/s u jednom smeru i 384 kb/s u drugom. Oba tipa ADSL uređaja, pošto su bili namenjeni za širu populaciju internet korisnika uspeli su da razbiju barijeru u ceni koju su držali prvobitni HDSL uređaji namenjeni uglavnom korporacijskim korisnicima. Ali ni ovi drugi, kojima je potreban simetričan protok u oba smera nisu ostali uskraćeni za nove izazove i standarde. Pojavila se simetrična varijanta DSL prenosa po jednoj parici, tzv. SDSL (Symmetric DSL), ili HDSL2 u američkoj varijanti.
Neki proizvođači su u svoje SDSL uređaje odmah uključili i funkcije automatske adaptacije brzine, rutiranja, DHCP i NAT, pretvarajući DSL modeme u prave DSL rutere od kojih neki imaju i integrisane hub-ove, što je idealno za male firme, ili kućne kancelarije. Istovremeno i cena ovih krajnjih SDSL uređaja se spušta na cenu jeftinijih rutera, te simetrični DSL servisi postaju veoma atraktivni. Posebnu varijantu simetričnog servisa omogućavaju IDSL (ISDN DSL) modemi/ruteri koji rade isto što i SDSL, ali sa brzinama do 144 kb/s, tj. u ISDN opsegu, koji im obezbeđuje veći domet.
Sa pojavom masovnijeg korišćenja DSL servisa, pojavila se potreba za većom koncentracijom uređaja na strani provajdera kao i mogućnost istovremene agregacije svih korisničkih linija u jedan data-stream. Projektuju se DSLAM-ovi (DSL Access Multiplexer), uređaji koji prihvataju veliki broj korisničkih DSL linija i multipleksiraju ih u jedan WAN priključak. Ova funkcija DSLAM-a je slična onome što radi Access Server za dial-in pristup, s tom razlikom što se koncentracija DSL linija mora obavljati u blizini razdelnika gde se završavaju lokalne linije, a to mesto obično nije na lokaciji rutera ISP-a, već se do njega treba dobaciti nekim od dostupnih WAN servisa (E1/E3, Frame Relay, ATM, IP). Pošto su veći provajderi svoje backbone kapacitete pravili uglavnom u ATM tehnologiji, najveći broj proizvođača je bazirao svoje DSLAM-ove na ATM konceptu.
DSLcon - konferencija i izložba
DSLcon je konferencija koja je osnovana 1998. godine u Americi gde se i održavala dva puta godišnje (na proleće i jesen). Od 1999. prelazi u Evropu i Aziju, tako da se sada održava četiri puta godišnje i pokriva Ameriku, Evropu i Aziju (sledeće godine prelazi i u pacifički region). Nastala je kao potreba za promovisanjem, praćenjem i razmenom iskustava u primeni DSL tehnologije kao novog servisa u svetskim razmerama, kome se predviđa vrlo veliki rast u narednih nekoliko godina. Ceo program se odvija na dva paralelna fronta: konferencijski deo sa izlaganjima i prezentacijama i izložbeni deo gde učestvuju proizvođači DSL i srodne opreme. Skup se ove godine održavao u Radisson SAS hotelu u Kopenhagenu, modernom zdanju od dvadesetak spratova sa impresivnim konferencijskim mogućnostima. Izložba je obuhvatala oko 2,000 kvadratnih metara prostora gde je svoje najnovije proizvode prezentovalo pedesetak kompanija.
Bilo je tu proizvođača čipova (Alcatel, Conexant, Texas Instruments), DSLAM-ova i DSL modema/rutera (Paradyne, Copper Mountain, Accelerated Networks, ADC), univerzalnih Access platformi (Cisco, Nortel Networks, Siemens), VoDSL uređaja (CopperCom, Jetstream, TollBridge), test opreme (Spirent, Teradyne, Sunrise), cross-connect sistema (NHC, Turnstone), softvera za upravljanje mrežama (Syndesis, Nightfire) pa i bežičnih DSL sistema (Wireless, BridgeWave). Posebna pogodnost izložbe je relativno opuštena sajamska atmosfera u kojoj možete mirne duše razgledati opremu, saslušati nešto o konkretnim primenama, napraviti prve poslovne kontakte, ili se jednostavno upustiti u neformalne razgovore o stanju tehnologije.
Interesantno je da su u izložbenom delu američki proizvođači izložili više opreme, dok su se evropski (kojih i nije bilo u velikom broju) vrše držali šarenih prospekata i prezentacija rešenja. To je i normalno s obzirom na mnogo veću zastupljenost DSL-a u Americi kao i kompanija koje deluju na tom tržištu. DSL proizvođači su prema backbone afinitetima podeljeni u tri kategorije. U prvu spadaju firme koje su okrenute samo ATM servisima kao što je npr. Accelerated Networks.
U njihovim DSLAM-ovima možete naći Frame relay i ISDN (BRI i PRI) priključke zajedno uz SDSL, ADSL i IDSL, ali povezivanje na više nivoe mreže se ostvaruje samo preko ATM-a. Za razliku od njih, Copper Mountain je firma koja promoviše svojim proizvodima i nastupima IP inteligenciju u svojim DSL koncentratorima kao što su CopperEdge 200 (sa 192 porta), CopperEdge 150 (24-48), ili najmanji OnPrem (8-24). Copper Mountain je takođe poznat po svojim programima interoperabilnosti sa drugim poizvođačima korisničke DSL opreme, koju nazivaju zajedničkim imenom CopperCompatibile uređajima. Ova firma je i dalje dosta oslonjena na američko tržište (marketinški i tehnološki), ali verujem da će vremenom sve više prelaziti okean, što dokazuje i pojavljivanje u Kopenhagenu.
Podjednak tretman
Treća grupa DSL proizvođača podjednako tretira sve vrste servisa na svojim DSLAM-ovima. Najtipičniji i verovatno najbolji predstavnik ove grupe je firma Paradyne sa svojim Hotwire DSL programom. Ova kompanija je nastala nakon izdvajanja iz AT&T i pravi je pionir na polju DSL tehnologije (patentirali su između ostalog CAP modulaciju). Njihova najnovija GranDSLAM platforma podržava ATM, IP, nx64, VoDSL i FRoDSL a sve uz maksimalni broj primenjenih DSL tehnologija (HDSL, SDSL, IDSL, RADSL, DMT, G.Lite i MVL).
Naročito je zanimljiva MVL (Multiple Virtual Line) tehnologija, koja uz izuzetno veliki domet omogućava i raspodelu DSL linije, na koju se može istovremeno priključiti do četiri nezavisna korisnička uređaja koji dinamički dele opseg. Idealno za lokacije gde nema dovoljno parica i gde je domet uvek kritičan. Poznajete li takvo mesto? Usput, recimo da Paradyne DSL modemi nemaju premca u ostvarenom dometu i otpornosti na razne smetnje, što smo mogli da se uverimo i na nekim kritičnim relacijama kod nas.
Cisco je prikazao nekoliko DSL IP Switch-eva različitih kapaciteta (od desetak do hiljadu linija) kao i svoj novi univerzalni access koncentrator 64000 sa integrisanim ATM +IP switching/routing funkcijama. Nortel Networks je takođe prikazao sličnu seriju uređaja se Inteligentnim Multiservisnim Akses Sistemima (IMAS) uz nezaobilazne Passport ATM switch-eve na višem nivou povezivanja kao i Shasta 5000 BSN (Broadband Service Node) koji objedinjuje ATM i IP filozofiju. Evidentno je da oba velika igrača okosnice budućih velikih mreža vide kroz IP naočare, međutim niko se ne odriče ATM-a kao do dan danas vodeće backbone tehnologije.
 | | Multiservisne DSL platforme kompanije Paradyne |
Moram pomenuti i neke nove američke kompanije koje su se pojavile sa celom gamom DSL proizvoda i koje pokušavaju da nađu svoje mesto na novootvorenom tržištu. Na primer, firma Net to Net Technologies (osnovana 1998.) je promovisala svoju IPacket tehnologiju, koji se bazira na DSLAM-ovima sa direktnom TCP/IP koncentracijom i AutoIP arhitekturom koja omogućava jednostavno i automatsko konfigurisanje IP servisa u celoj mreži, do krajnjih korisnika. Čuo sam komentare od jednog nemačkog kolege da su već zastupljeni na njihovom tržištu i da koncept autokonfigurisanja stvarno funkcioniše.
Kompanija Zhone, koju je osnovao 1999. godine vodeći tim iz bivšeg Ascend-a, predstavila je SLMS (Single Line Multi Service) arhitekturu sa kompletno razrađenom koncepcijom širokopojasnih access čvorova (BAN), koncentratora, integrisanih krajnjih uređaja i management sistema za pristup bilo kojoj vrsti servisa (data, voice, video) preko jedne linije. Inteligencija mreže nove generacije se polako širi na pristupni nivo, a Zhone je vrlo ambiciozno predvideo sve kombinacije protokola i konverzija koje se mogu danas sresti. Access LAN je takođe nova kompanija (1997.) i promoviše IP DSLAM-ove (i-SLAM) i krajnje xDSL uređaje serije PacketLoop, a nudi obećavajuća rešenja za nove provajdere. Poseban segment tržišta kojima je okrenuta ova kompanija su provajderi koji obezbeđuju DSL povezivanje na nivou većih poslovnih zgrada.
Ostali zainteresovani
Pored klasičnih proizvođača DSL opreme, bilo je vidno prisustvo kompanija koje proizvode linijske test sisteme i hardverske cross-connect uređaje (Teradyne, NHC,Turnstone). Za one koji se pitaju čemu ovi drugi služe, moramo prvo skrenuti pažnju da sve lokalne linije koje dolaze do lokacije operatora (provajdera) završavaju na MDF-u (Glavnom Razdelniku), a odatle se usmeravaju prema telefonskoj centrali, ili DSLAM-u, a ponekad i na oba mesta, ukoliko se DSL linija koristi i za prenos govora.
Da bi se olakšala administracija svih pristupnih tačaka, omogućilo lako uvođenje DSL servisa i ostavila mogućnost za centralizovano testiranje svake pojedinačne linije, potrebno je svaku priključnu tačku sa MDF-a i DSLAM-a dovesti na jedan sistem koji će ih prespajati i raskidati prema potrebi i omogućiti automatsko povezivanje na opremu za automatsko testiranje.
Tu funkciju rade cross-connect uređaji, ili kako ih zvučno nazivaju Layer 1 switch-evi. Koliko god ovakvi sistemi izgledali suvišni, izgleda da postaju neophodni. Čak je i Nortel Networks zajedno sa firmom NHC svoju prezentaciju u celosti posvetio načinu na koji treba uvoditi DSL servis u masovnije korišćenje. Testiranje svake linije (kvalifikacija) je neophodno pre puštanja korisnika u rad da bi se znalo koja brzina, ili tip servisa mu se može ponuditi. U toku eksploatacije, ukoliko dođe do problema, potrebno je brzo reagovati i ispitati liniju, ili port na DSLAM-u i doneti zaključak šta nije u redu.
Takođe redovno održavanje linija i poređenje performansi u nekom vremenskom periodu nije luksuz, već preventiva koja može de ukaže na novonastale smetnje. Slika tehničara koji sa zumerom i ommetrom ispituje kvalitet linije verovatno će uskoro krasiti samo PTT muzeje. Cross-connect sistemi uz automatske test uređaje i management sistem koji drži bazu podataka sa karakteristikama svih linija možda će nekima zvučati peviše futuristički, ali imajmo na umu da se kvalitet servisa bazira pre svega na fizičkom nivou. Mreže nove generacije mnogo obećavaju, ali nisu nimalo jednostavne za uvođenje i održavanje.
VoDSL (Voice over DSL) tehnologija je iako poznata od ranije, postala pravi hit prošle godine. Istovremeni prenos govora i podataka je često jedina opcija za uvođenje DSL servisa kad je dostupna samo jedna parica. Ova tehnika se izvodi, ili korišćenjem višeg dela spektra za prenos podataka, ili paketizovanjem glasa (VoIP, VoATM). U prvom slučaju, na strani centrale se filterima (splitter-ima) odvaja voice od data signala. U drugom slučaju zajednički signal se vodi na ATM, ili IP switch koji je sa druge strane povezan na data mrežu (Internet) kao i na telefonsku mrežu.
Proizvođači VoDSL opreme Jetstreem, Coppercom i TollBridge kojima je u poslednje vreme prilično skočio rejting, prikazali su integrisane pristupne uređaje (IAD) za voice/data po jednoj DSL liniji koja se najčešće završava na ATM DSLAM-ovima. Oni takođe proizvode i Voice Gateway uređaje koji se stavljaju između ATM, ili IP mrežnih čvorova i klasičnih telefonskih centrala i omogućavaju konverziju paketizovanog govora kroz ATM/IP protokol u standardne voice protokole i formate. Zanimljivo je da ovi proizvođači uglavnom nemaju u svom programu standardne DSL modeme i DSLAM-ove, ali je zato opšta tendencija da se prave testovi kompatibilnosti između ove dve vrste opreme.
Prezentacije i trendovi
Prezentacije su se održavale u toku celog dana u dve sale. Iz njih su se najbolje mogli uočiti trendovi, što uz stručna uvodna izlaganja vrlo referentnih predavača, pravi realnu sliku onoga što se dešava danas i šta će se dešavati u narednom periodu. Generalno gledano, glavni utisak je da se DSL sve manje posmatra kao tehnologija prenosa, već kao novi servis u pristupnim mrežama, koji zahteva odgovarajući tretman i globalno sagledavanje. Pojedinačni DSL uređaji su manji predmet interesovanja - mnogo je bitniji servis koji se nudi, način i brzina njegove realizacije, mogućnosti šire primene i uklapanje u koncepte novih šrokopojasnih mreža.
Jedna od važnijih stvari koja se dešava na DSL tržištu je pomeranje interesovanja sa ADSL tehnologije na SDSL. Dva faktora su uticala na ovaj trend. Prva je promena tokova saobraćaja u Internetu. Dok je ranije bilo sasvim dovoljno imati brz pristup za download sadržaja web stranica, danas se sve više zahteva interaktivan rad između korisnika uz prenos govora, muzike i slike. Biznis korisnici (pogotovo oni koji rade od kuće) zahtevaju takođe simetričan protok u oba smera, jer žele da se osećaju kao da su vezani na LAN mrežu firme. Drugi razlog leži u činjenici da ADSL nije ispunio željena očekivanja po pitanju odnosa brzina/domet.
DMT modulacija pruža dobru maksimalnu brzinu, ali je domet u tom slučaju mali (oko 1,5 km). Pokušaj sa G.lite standardom je bio dobar po pitanju dometa, ali sada je maksimalna brzina u smeru ka provajderu isuviše mala. Istovremeno, radilo se dosta na definisanju novog SDSL standarda. Uz različita rešenja koja su se pojavljivala poslednjih godina, izgleda da će se u februaru 2001. konačno usvojiti ITU-T standard (radni naziv G.shdsl) koji će definisati simetrični DSL servis i omogućiti definitivnu kompatibilnost različitih proizvođača.
SHDSL modemi treba da omoguće adaptivnu brzinu po jednoj, ili dve parice za protoke do 2,3 Mb/s, mogućnost korišćenja regeneratora, uži spektar signala koji omogućuje maksimalni domet i na kraju kompatibilnost na koju smo navikli kod analognih modema, ili ISDN uređaja. Skoro svi su se složili da ova preporuka konačno otvara vrata širokoj primeni simetrične DSL tehnologiji. Proizvođači čipova već imaju gotova rešenja (npr. Conexant sa ZipWire2 čipsetom), a proizvođačima opreme ostaje samo da ih ugrade u svoje nove uređaje.
Nužnost automatskog testiranja linija, standardizacija ovih postupaka i njihova primena u praksi je takođe bila jedna od čestih tema izlaganja. Tehnike DSL prenosa zahtevaju dosta strožije kriterijume za kvalitet linije nego što je to bio slučaj sa ISDN-om. Pošto je spektar signala dosta širok, preslušavanja svih vrsta dosta utiču na degradaciju kvaliteta prenosa, tako da nikad niste sigurni da li će veza koja je radila danas raditi i sutra ukoliko se ne usvoji određena margina između mogućeg i dopuštenog nivoa šuma. Težište je bačeno na automatske test uređaje koji celikupni proceduru sprovode sa centralne lokacije, izbegavajući pri tome slanje ekipe sa ručnim instrumentima na teren. Uz adekvatno softversko praćenje rezultata merenja, minimizuje se vreme ispitivanja linija i skraćuje ceo postupak oko uvođenja DSL servisa kod novih korisnika.
DSL servisi na lokalnom nivou
Pružanje DSL servisa na nivou zgrada, hotela i poslovnih centara čini jedan novi segment kako za provajdere tako iz proizvođače opreme. U Americi se pojavljuje novi tip provajdera, tzv. BLEC (Building Local Exchange Carrier) koji su specijalizovani za pružanje DSL servisa u okviru većih poslovnih, ili stambenih objekata. Često su to kompanije koje poseduju zgrade, ili iznajmljuju prostor, a ova delatnost im donosi dodatni profit i istovremeno podiže cenu iznajmljivanja.
Suština je u postavljanju DSLAM-a u blizini telefonskog razdelnika zgrade i povezivanju pojedinačnih apartmana preko postejeće telefonske instalacije sa DSL modemima, ili IAD uređajima. Od DSLAM-a vodi jedan brzi link ka Internet provajderu, koji može biti DSL, E1, ili bežični (zgodno za visoke zgrade). CopperMountain, AccessLan i Paradyne nude vrlo zanimljiva rešenja sa malim DSLAM platformama (12 - 48 portova), koje mogu kasnije da se stekuju i dostignu mnogo veći broj DSL priključaka.
Ni ovaj skup nije mogao da prođe bez već standardnih rasprava o tome koja tehnologija ima prednost u javnim mrežama. Tendencije da se IP protokol u kombinaciji sa MPLS (Multi Protocol Label Switching) koristi na najvišoj ravni javnih mreža se za sada stidljivo pojavljuju iza ATM brega. Zastupnici tih stavova tek treba da reše problem uklapanja postojećeg ATM-a u taj scenario. Istovremeno se primećuje i tendencija spuštanja IP inteligencije na nivo DSLAM-ova, te da oni od multipleksera prerastu u IP switch-eve sa DSL interfejsima. Zanimljive su bile reakcije nekih slušalaca nakon izlaganja ovog koncepta od strane predstavnika firme Intregral Access (proizvođač MPLS switch-eva) koji je ATM tretirao kao još jedan od nasleđenih protokola koje treba uklopiti u IP/MPLS mreže.
Komentari su bili vrlo burni, naročito od ljudi koji aktivno učestvuju u projektovanju i realizaciji operativnih mreža. Član DSL foruma i jedan od uvodničara konferencije, Jim Southworth, je na kraju glasno prokomentarisao kako je očekivanje da MPLS reši sve probleme kvaliteta servisa i sigurnosti na svim nivoima javnih IP mreža čista utopija, što je izazvalo opšti smeh i ostavilo izlagača bez teksta.
Izgleda da DSL poslanici preferiraju ATM, jer su tu svi problemi u ovom trenutku manje/više rešeni i stvar uveliko funkcioniše. I strategije velikih kompanija po ovom pitanju su da na sva usta hvale buduće IP mreže, ali i dalje prodaju ATM switch-eve koji su se dokazali kao stabilna i proverena tehnologija na backbone nivou. Dok se ne usvoje MPLS standardi izgleda da sve ostaje status quo, a za koju godinu ćemo verovatno videti i neke nove tendencije.
Šta očekivati u skoroj budućnosti?
Prognoze za budući rast DSL servisa su bez sumnje sjajne. Ako je 1999. godina sa pojavom nezavisnih provajdera uvela DSL na američko tržište, očekuje se da će period od 2001. do 2002. doneti pravi bum u celom svetu. U Americi trenutno ima oko milion DSL korisnika dok u Evropi 16 operatora nude DSL servise, od kojih 10 pripada standardnim PTT/Telecom organizacijama. Daljom deregulacijom Telecom-a u pojedinim zemljama, očekuje se veća primena DSL-a koji je vrlo atraktivan za nove nezavisne provajdere, pogotovo u Evropi koja ima bolju bakarnu infrastrukturu nego Amerika.
U toku 2002. godine očekuje se preko 10 miliona korisnika i ovakav eksponencijalni rast se očekuje sve do 2004. VDSL (Very-high-speed DSL) je nova tehnologija koja je još u fazi standardizacije i koja će omogućiti asimetrični prenos brzinama do 52 Mb/s, ili simetričan prenos do 26 Mb/s na rastojanjima do 1,5 km. Nakon usvajanja standarda, biće rešen i prenos kvalitetnog video signala preko običnih telefonskih parica, što će možda totalno preokrenuti industriju kućne zabave.
Kakva je situacija u našoj zemlji? Za sada se DSL primenjuje kao prenosna tehnologija u pojedinačnim slučajevima, ali ne kao servis dostupan širem spektru korisnika. U 2001. godini bi trebao da se realizuje DSL pristup Frame Relay mreži i to će biti prva značajnija primena ove tehnologije. Nadajmo se da će ovo biti put ka širem usvajanju DSL servisa, pa možda kroz koju godinu doživimo da budemo domaćini i jedne ovakve konferencije. "Zašto da ne", rekao je administrator DSLcon-a, gospodin Tyler Johnson nakon razgovora koji smo vodili na ovu temu: "evropsku konferenciju 2001. organizujemo u Minhenu, a posle... ko zna". Stvarno, ko zna?
|
