|
U davna vremena, kada su vrhunac računarstva u našim domovima bili programabilni kalkulatori, za pisanje smo koristili pisaće mašine. Sećate se valjka, trake, tabulatora, podešavanja proreda... Ono što je tada bilo posebno interesantno jesu zvučni efekti – kada se približavate kraju reda, u jednom trenutku oglasi se zvonce. U tom trenutku procenjujete situaciju i donosite odluku: ako ima dovoljno prostora, dovršićete kucanje tekuće reči i preći u novi red; u protivnom, otkucaćete crticu i preneti deo reči u sledeći red. Reč ćete podeliti rukovodeći se određenim pravilima (o tome ćemo kasnije), a ukoliko pogrešno procenite prostor, graničnik će vam neumoljivo staviti do znanja da ste stigli do ivice papira.
Računari su proces pisanja učinili elegantnijim i efikasnijim, zvonce se više ne oglašava, ali je odluka o podeli reči na kraju reda i dalje jedna od ključnih karika u slaganju teksta. I pored određenih eksperimenata sa neuravnatom desnom marginom koji mogu da budu prikladni u pojedinim publikacijama, višestubačni prelom novina i časopisa zahteva obostrano uravnat tekst. Slično važi i za knjige, gde tradicionalni pristup podrazumeva da složen tekst obrazuje takozvanu idealnu sivu površinu. U tom kontekstu kvalitetna hifenacija ima presudan značaj za pravilno funkcionisanje tipografije na prelomljenoj stranici.
Lingvističke začkoljice
Na koji način tekst procesori i DTP programi „znaju“ gde se reč može podeliti? Algoritmi za podelu reči zavise od jezika, pa tako imamo hifenacione module za engleski, francuski, nemački, španski... Hifenacija i provera pravopisa za većinu zapadnoevropskih jezika spadaju u standardne komponente programa namenjenih obradi ili prelomu teksta. Kada je u pitanju srpski jezik, situacija je prilično nepovoljna: poznate softverske kuće nisu imale mnogo interesa da se bave razvijanjem i ugradnjom hifenacije za naš jezik. Izuzetak je Microsoft Office 97 koji se u Jugoslaviji mogao kupiti sa ugrađenim modulom za podelu reči i korekturu srpskog teksta, a autor ovog rešenja bio je Dejan Jelović.
 | RAS je elegantno i brzo rešenje za hifenaciju ćiriličnog i latiničnog teksta
(kliknite za veću sliku) |
Pre desetak godina, kada je veliki zamah upotrebi personalnih računara u stonom izdavaštvu dao program Ventura Publisher, Zoran Životić je napisao editor Core, prilagođen Venturi, koji je takođe mogao da obavi hifenaciju srpskog teksta. U međuvremenu korisnici DTP programa su se snalazili na razne načine. Lako ćemo naići na primere u kojima se rastavljanje reči uopšte ne koristi ili se upotrebljava engleska hifenacija koja ponekad podeli i neku našu reč, uz ogromne beline i slab estetski izgled preloma. Postoje i slučajevi gde hifenacija postoji, ali je upotrebljen loš algoritam, tako da se reči pogrešno dele – recimo reč u kojoj postoji slovo lj deli se između l i j, ili se točak podeli kao toč-ak.
Zajednička osobina mnogih programa ili modula za hifenaciju koji se kod nas upotrebljavaju je nedostatak ozbiljnijeg lingvističkog istraživanja. Imamo, dakle, solidno urađena rešenja u smislu kvalitetne integracije hifenacionog modula u QuarkXPress ili Word, ali u određenom procentu „izlazni rezultati“ odstupaju od pravila. Problem je upravo u tim pravilima, jer Pravopis srpskoga jezika šturo opisuje rastavljanje reči na slogove, i kada to treba pretočiti u algoritam po kome će hifenaciju raditi računar, pokazuje se da je problematika veoma kompleksna. Većina autora zadovoljila se fonetskim pravilima kojima se, veoma uprošćeno, na osnovu kombinacija samoglasnika i suglasnika određuje gde se reč može podeliti.
Savršena hifenacija
Fonetski pristup u velikom broju slučajeva daje ispravne rezultate, ali proizvodi i greške. Posmatrajmo, na primer, reči najavljivanje i najaktuelnije. Prva se može rastaviti kao na-jav-lji-va-nje, a druga kao naj-ak-tu-el-ni-je – pogrešno bi bilo na-jak-tu-el-ni-je, iako bi upravo tu varijantu generisao algoritam koji u obzir uzima isključivo fonetska pravila. Poenta je u tome da je „naj“ u drugoj reči prefiks koji se prilikom deljenja mora tretirati nezavisno od ostatka reči. Ovaj primer samo donekle pokazuje složenost problema, jer kada u igru uđu morfološka i semantička pravila, kao i mnogobrojni izuzeci, postaje jasno da besprekorna hifenacija zahteva ozbiljnu naučnu podlogu.
Studiozno lingvističko istraživanje o rastavljanju reči na slogove u našem jeziku uradio je Milorad Simić, saradnik Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti i urednik Rečnika SANU. Kao rezultat ovog projekta, u saradnji sa Nenadom Bogojevićem koji je preuzeo programerski deo posla, nastao je RAS, program za hifenaciju srpskog ćiriličnog i latiničnog teksta. Korektor iz paketa RAS, kao i hifenator od Word-a 2000, razvija Žarko Nikašinović. Programski paket obuhvata module za hifenaciju i kontrolu pravopisa za Microsoft Word 2000 (podržane su i prethodne verzije), kao i program za deljenje reči u QuarkXPress-u 3.32 i 4.x.
Pošto RAS u tekst koji obrađujemo u Word-u ubacuje nevidljive optional hyphen kodove (možemo ih videti na ekranu ako aktiviramo opciju Show/Hide ¶), a takav dokument se može uvesti u gotovo svaki program, upotrebna vrednost RAS-a se dodatno uvećava – možemo ga posredno koristiti i za InDesign ili Frame Maker.
 | | Dodatnim opcijama kontroliše se preciznost podele reči |
Prilikom instalacije RAS-a moraćete da kontaktirate sa autorom programa i da mu saopštite identifikacioni broj koji se na ekranu ispisuje. Na osnovu tog podatka dobićete ključ za registraciju. Ovaj proces se ponavlja prilikom nabavke novog računara ili formatiranja diska. Upotrebljena zaštita nije, sa stanovišta korisnika, dovoljno komforna, tako da bi upravo u tom segmentu RAS morao da pretrpi određene modifikacije kako bi bio još jednostavniji za upotrebu.
Nakon instalacije RAS će se u vidu modula za podelu reči i proveru pravopisa integrisati u Word. U meniju Tools na raspolaganju će nam biti komande RAStavljanje, Kodni raspored, Obriši reč, Korektura teksta i Prikaži korisnički rečnik. Pre nego što počnemo sa hifenacijom, neophodno je da izaberemo kodni raspored teksta. Ukoliko primenjujemo standardna rešenja, izbor će biti Ćirilica CP 1251 ili Latinica CP 1250. Autori su predvideli i mogućnost izmene postojećih kodnih rasporeda i definisanja novih.
Quark i podela reči
Efekat opcije RAStavljanje će veoma brzo biti vidljiv, pogotovo u višestubačnom tekstu. RAS ne doprinosi savršenijem prelomu na uštrb kvaliteta hifenacije, što znači da će sve reči biti ispravno podeljene. Pošto je QuarkXPress najpopularnija DTP aplikacija koja se kod nas koristi, posebna pažnja je posvećena hifenaciji u ovom programu.
 | | RAS omogućava eksternu i internu hifenaciju teksta za QuarkXPress |
RAS za QuarkXPress se, nakon startovanja, pojavljuje u vidu ikone pri vrhu ekrana. Da bismo u aktivnom okviru za tekst uradili hifenaciju, neophodno je da izaberemo English US tastaturu, kliknemo na RAS ikonu i sačekamo da program završi sa radom. Primenjena ideja sa podjednakim uspehom funkcioniše u svim verzijama XPress-a. Jedina neprijatnost je u tome što moramo da promenimo aktivnu tastaturu; otklanjanje ovog nedostatka u nekoj od narednih verzija programa može da ubrza rad i eliminiše mogućnost greške. RAS sadrži i RASistent III, eksterni hifenator koji podržava XTG i TXT datoteke. U ovom programu se može proizvoljno izabrati oznaka za hifenaciju, minimalna dužina reči koja se deli i minimalna dužina početnog sloga. Opcije odgovaraju prelomu knjiga, gde se izbegava deljenje kratkih reči, što je uobičajeno u novinskom slogu.
Pored hifenacionih modula, uz RAS ćete dobiti i mogućnost kontrole pravopisa u Word-u. Korektor je veoma jednostavan za upotrebu i sličan je spelling check programima koje smo imali prilike da vidimo. To znači da će biti potreban određen broj iteracija dok program ne „nauči“ reči koje koristite, a ne nalaze se u njegovoj bazi. Postoje opcije za brisanje i dodavanje reči iz korisničkog rečnika, koji se može proširivati i prilikom provere pravopisa.
U službi čitaoca
Programski paket RAS je najkvalitetnije rešenje za hifenaciju teksta na srpskom jeziku. Sitniji nedostaci koje smo pomenuli odnose se na način funkcionisanja pojedinih opcija, dok je u lingvističkom pogledu RAS referentni program sa kojim se ne može uporediti nijedno rešenje koje je do sada ponuđeno. RAS deli reči uvažavajući pravopis Matice srpske. Za ovaj program slova lj, nj ili dž ne predstavljaju nikakav problem, podržava kodne rasporede koji obuhvataju srpsku ćirilicu, brz je i pouzdan u radu.
Za one koji se profesionalno bave prelomom teksta i pripremom za štampu, RAS je obavezan alat koji pruža dodatni kvalitet knjigama i časopisima, jer su uspostavljanjem sklada između tipografskih i jezičkih normi premošćene barijere koje stoje između autora i čitaoca. U našem podneblju RAS predstavlja svetao primer kvalitetnog i upotrebljivog softvera i zaslužuje preporuku.
Korisne adrese:
Institut za srpski jezik
tel: 011/181-383, 635-590, 8750-880
kontakt e-mail: rasprog@eunet.yu
kontakt osoba: mr Milorad Simić
|
