|
Avangardni pokreti jedne manjine buntovnika sa određenim ciljevima, pokreti različitih pobuda i namera, stvorili su uslove za odlučno i slobodno raskidanje sa tradicionalnim viđenjem sveta. Taj rascep, do koga je došlo između 1905. i 1914. godine, osnov je umetnosti našeg vremena, jer su posle njega srušene sve vrednosti koje su uslovile krize, traženja i eksperimentisanja. Jedan od značajnijih slikarskih pravaca iz tog perioda je kubizam (www.ibiblio.org/wm/paint/glo/cubism/  ) i to ne samo po rezultatima koje je postigao i koji su neponovljivi, već i po uticaju koji je izvršio na naše shvatanje forme. Glavni oslonac ovog pokreta bila je saradnja između Pikasa i Braka, koji su izoštrenom intuicijom i stvaralačkom snagom sačuvali kubizam.
Neumorni stvaralac oblika
 | | (kliknite za veću sliku) |
Obdaren izvanrednim crtačkim i slikarskim sposobnostima, pokretan stvaralačkom strašću zbog koje će postati neumorni tvorac oblika, Španac Pablo Ruis Pikaso obeležio je XX vek, a njegov interesantan život i bogato stvaralaštvo, detaljno su hronološki prikazani na sajtu www.tamu.edu/mocl/picasso/tour/ . Sin profesora umetnosti Hosea Ruisa i Marije Pikaso, od koje je kasnije uzeo prezime, rođen je u andaluzijskom gradu Malaga, davne 1881. godine (www.showgate.com/tots/picasso/piclink.html ).
Još u najranijem detinjstvu njegov talenat za crtanje je fascinirao okolinu pa je Pablo, pohađajući Akademiju San Fernando u Madridu, imao priliku da veoma rano eksperimentiše sa avangardnim stilovima i prilagođava ih svojim idejama i radovima (www.surihol.com/picasso/picasso_life.html ).
U periodu između 1901. i 1904. godine, živeći između Pariza, Barselone i (ponekad) Madrida, Pikaso je slikao izgnanike, prosjake i prostitutke. To razdoblje je kasnije nazvano „plavi period“ zbog modre, setne boje koja na njima preovlađuje. Tim temama vraća se i u drugim remek-delima iz „ružičastog perioda“ koji je upotpunjen klovnovima i cirkuskim akrobatama (www.artchive.com/artchive/P/picasso.html ).
Iz tog vremena potiče i portret Gertrude Štajn koja je, ako je verovati pričama, pozirala Pikasu oko devedeset puta (!) tokom zime 1905-1906. godine. O tome zašto je ovaj portret zadao tako velike muke umetniku, u kakvim odnosima je Pikaso bio sa svojim modelom, Gertrudinom daljem životu, radu i uticaju na Pikasa, saznajte na adresi www.theatreonthesquare.com/picasso/picstein.html .
Kubističke avanture
Lirizam ova dva perioda nestaje u sledećoj fazi Pikasovog stvaralaštva kada ga je otkrivanje crnačke skulpture dovelo do „Gospođica iz Avinjona“, čija uzbudljiva plastičnost izražena u kvadratima označava rađanje kubizma. Sprijateljivši se sa Brakom, počeo je da istražuje „analitički kubizam“ i slika prve kubističke predele u Horti, čije su živopisne ulice, trgovi i kuće okupirale umetnikovo oko i dušu, pa je Pikaso kasnije često govorio: „Sve što znam, naučio sam u Horti.“
Prvi put Pikaso je u ovo mestašce došao kada je imao 16 godina, radi oporavka posle bolesti, a drugi put, kada se već ozbiljno upustio u „kubističke avanture“. Oba puta dosta je slikao, pa se većina njegovih radova iz ovog perioda nalazi u njegovom Muzeju u Barseloni. Kuća u kojoj je boravio 1992. godine otvorena je za javnost kao Pikasov centar, čija je namera skupljanje vernih reprodukcija svih radova koji su nastali u Horti, sa ciljem da ovaj grad učine besmrtnim (www.centrepicasso.org ).
Kubizam je početkom XX veka uzimao maha, a Pikaso je Evropu upoznavao sa svojim delima (www.mcs.csuhayward.edu/~malek/Pablo.html ; www.artcyclopedia.com/artists/picasso_pablo.html ). Pored slikanja, bavio se i skulpturama, ali i dizajniranjem kostima za pozorišne predstave na kojima je upoznao Olgu Kokhlovenu koja mu je odgajila sina Paola.
U toku Španskog građanskog rata, Pikaso se vratio u zemlju gde je imenovan za upravnika muzeja Prado u Madridu. Tada i nastaje veoma poznata slika „Gernika“, inspirisana strahovitim fašističkim bombardovanjem istoimenog grada u Baskiji, (www.cix.co.uk/~phreak/picasso/secret_guernica.html ; web.org.uk/picasso/guernica.html ).
U gradu svetlosti i ljubavi
 |
Tokom II svetskog rata Pikaso je boravio u Parizu, gde je svoju energiju usmerio ka daljem slikanju tragičnih tema sa iskrivljenim figurama, ali i keramici. U vihoru rata, „grad svetlosti i ljubavi“ izmamio je uzdahe i uzburkao strasti između 61-godišnjaka i mlade studentkinje umetnosti Fransoas Žilot (Gilot). Kada ga je srela, imala je samo 21 godinu i mislila da sama umetnost predstavlja njen život. Sedeći sa prijateljima u restoranu, prvi put je ugledala Pikasa koji je, kao i uvek, bio u društvu lepih žena, među kojima je bila i Dora Mar, jugoslovenska slikarka i Pablova prijateljica još od 1936. godine. Primetivši lepu i mladu Fransoas, Pikaso ju je pozvao da poseti njegov atelje. Smatrajući da je to početak novog i uzbudljivog života, uz mogućnost kreativnog ispunjenja, Fransoas je odmah prihvatila, verovatno i ne sluteći da će sa Pikasom provesti deset godina i da će mu podariti dvoje dece, Kloda i Palomu (pogledajte www.theatlantic.com/unbound/flashbks/picasso/picasso.htm ).
Čitavu deceniju Fransoas se borila sa najzahtevnijim, najnestalnijim i najnevernijim čovekom koga je ikada srela; uprkos tome što je morala da ga napusti da bi „preživela“, nikada nije prestala da ga voli. Njihova ljubav i stalna Pikasova „glad“ za drugim ženama, umetnošću i stvaranjem bile su predmet filmova (movies. warnerbros.com/picasso/,us.imdb.com/Title?0117791 ), knjiga i intervjua (www.press.uchicago.edu/Misc/Chicago/071480.html ).
 | | (kliknite za veću sliku) |
Prihvativši ponudu da dekoriše enterijer jednog zamka, Pikaso je pedesetih godina prošlog veka razvio tzv. „beli period“, poznatiji i kao „mediteranski“. Slikao je predele, miran život i teme iz mitologije sa životinjama i nimfama, postižući spektakularne rezultate. Krajem karijere bavio se i erotskim temama pokazujući da su ljubav i erotika bili veoma važni elementi njegovog života. Mnogi ga smatraju najvećim umetnikom XX veka, a njegovi radovi prepoznatljivi su u mnogim muzejima širom sveta. Umro je 1973. godine u Francuskoj, u 91. godini života, nastavivši da živi u brojnim muzejima, knjigama, ali i na Web-u...
|
