GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #87 > Hardver
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Lavirint 3D grafike
Aleksandar Veljković
Na tržištu je toliko različitih varijacija nVidia i ATI GPU jedinica, da nije nimalo jednostavno prepoznati "onu pravu". Kao i obično, deo misterije ćemo pokušati da odgonetnemo testiranjem novih modela...
- PC #87 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Lavirint 3D grafike

Euforija oko 3D grafike se ne smiruje, barem ako je suditi po nesmanjenom interesovanju kupaca za nove modele i solidnom prometu koji ostvaruju proizvođači, brojniji nego ikada. Raslojavanje po cenovnim kategorijama je verovatno najveće do sada tako da, po gruboj podeli, imamo barem tri osnovne kategorije i mnoštvo modela koji pomalo iskaču iz svake od njih. Najjeftinijom kategorijom grafičkih akceleratora možemo proglasiti one koji se prodaju po ceni do oko 100 evra i toj kategoriji pripada glavnina prometa. Grafički čipovi aktuelne generacije uglavnom kreću već od cene od 50 evra, a tu su glavni konkurenti kartice iz nVidia GeForce 4 MX serije i one bazirane na ATI Radeon 9000/9100 čipovima. Postoje, naravno, i jeftinije grafičke kartice, ali su one uglavnom bazirane na čipovima prethodnih generacija i kao takve pretežno interesantne istom delu korisničke populacije koji se zadovoljava i integrisanom grafikom na matičnim pločama – korisnicima koje 3D igranje ili naprednije mogućnosti video editinga apsolutno ne zanimaju.

Tri klase kartica

GeForce 4 MX kartice sa AGP 8x podrškom već ste upoznali čitajući naše ranije tekstove, ali vas je u međuvremenu možda zaintrigirala jedna nova oznaka: Radeon 9100. Nema posebne misterije – reč je naprosto o novom marketinškom imenu za Radeon 8500(LE), kako bi on u nekoj hijerarhiji zauzeo logično mesto u poređenju sa neznatno sporijom Radeon 9000 GPU jedinicom. Ovog meseca smo imali prilike da isprobamo prvi primerak Radeon 9100 kartice (u Club 3D izvedbi) i uverimo se da je reč o solidnoj kupovini za vrlo pristupačnu cenu.

Naredna kategorija su kartice koje koštaju do 200 evra, a u tom domenu u poslednje vreme glavnu „bitku“ vode novi nVidia GeForce 4 Ti4800SE (zapravo „prerušeni“ Ti4200/4400 sa AGP 8x podrškom) i ATI Radeon 9500/9500 Pro. Ova kategorija kartica traži svoju ciljnu grupu među zahtevnijim kupcima, tako da je prilično uobičajeno da ima video ulaze i izlaze (ViVo), u čemu prednjači nVidia, 128 MB memorije i bogatu prateću softversku opremu. Što se 3D performansi tiče, odnos linearno prati cenu, tako da su ove kartice obično skoro duplo brže od onih u prethodnoj kategoriji, barem pri radu u višim rezolucijama.

Treća cenovna kategorija je ona kojom se uglavnom bavimo kada treba prikazati prestižni proizvod neke nove GPU arhitekture. Ova kategorija je u ukupnom prometu grafičkih kartica simbolično zastupljena, pa nije redak slučaj da primerak nabavljen za prezentaciju u časopisima kasnije mesecima traži kupca. Razlog za to je, naravno, cena – kartice iz ove kategorije koštaju i po 400 evra, a daleko od toga da su od prethodne kategorije duplo brže ili bogatije opremom. Prestiž se uvek plaća iracionalnim svotama. U toj kategoriji trenutno suvereno vlada ATI Radeon 9700 Pro, mada nVidia sa svojom NV30 GPU jedinicom obećava preuzimanje inicijative u najskorije vreme.

Šta smo testirali?

Test koji je pred vama nije tematski, već se zasniva na nekoliko kartica koje pripadaju dvema različitim kategorijama; zajedničko im je uglavnom to što su se ovoga meseca našle u našoj Redakciji. Tri kartice zasnovane na GeForce 4 Ti4800SE akceleratoru su vrlo slične po postignutim rezultatima, ali smo u njihovom ponašanju ipak uočili nijanse koje mogu da pomognu pri izboru. Radeon 9100 kartica je očigledno sporija, ali s obzirom na to da je više nego dvostruko jeftinija od ostalih, ona i ne pretenduje da se sa njima takmiči. Sve četiri kartice mogu da zadovolje visoke kriterijume i predstavljaju dokaz kvaliteta i pune zrelosti kako tehnologije, tako i drajvera. Pogledajmo šta sve mogu da vam ponude...

Gainward je tajvanski proizvođač poznat među ljubiteljima overklokinga po korišćenju izuzetno brzih memorijskih čipova, koji omogućavaju značajna ubrzanja iznad fabričke specifikacije, a samim tim i primetan skok ukupnih performansi. Na taj način je oko Gainward-a stvorena fama zahvaljujući kojoj ova firma danas ima širok krug vernih poklonika koji su spremni da plate nešto višu cenu, ne stavljajući svaki novi model pod lupu kritike. Od Gainward-a smo ovoga puta dobili dve Ti4800SE kartice od kojih je jedna minimalistički koncipirana, dok je druga namenjena pre svega zahtevnim korisnicima koji od kartice traže punu video funkcionalnost.

Prva kartica nosi oznaku Ul-tra/ 750-8X TV, a motiv kojim se konstruktor rukovodio u njegovoj kreaciji očigledno je izrada što jeftinije Ti4800SE kartice, naravno bez narušavanja elementarnih kvaliteta koji predstavljaju zaštitni znak brenda. Ova kartica na sebi ima samo 64 MB video memorije i nema danas već gotovo podrazumevajući DVI konektor, već vam na raspolaganju stoje samo SVGA i s-video (TV) izlaz (dobija se adapter za kompozitni video kabl). Video enkoder na kartici je standardni Philips 7104, jezgro GPU jedinice radi na očekivanih 275 MHz, dok je takt memorije fabrički postavljen na 513 MHz (DDR); naravno, može se solidno overklokovati. Prateća oprema kartice je skromna i svodi se na tanjušno generičko uputstvo (identično za većinu Gainward modela) i CD sa drajverima (Detonator 41.04). Kartica se u radu pokazala odlično, performanse su u skladu sa očekivanjima, stabilnost adekvatna a i kvalitet slike je visok. Ipak, imajući u vidu relativno skromnu opremu za svoju klasu, čini nam se da je sa maloprodajnom cenom od oko 165 evra ovaj model pomalo precenjen, sa čime se možda neće složiti tradicionalni poklonici ovog brenda.

Oznaka druge kartice je gotovo identična (Ultra/750-8X XP), ali je ona koncipirana ambicioznije, tako da profilom pretenduje na sam vrh Ti4800SE klase. GPU jedinica takođe radi na 275 MHz, ali je zato memorija nešto brža (550 MHz) i ima je duplo više (128 MB). Kupci neće biti uskraćeni za sekundarni monitorski izlaz u vidu DVI konektora (priložen je i DVI/SVGA adapter), a o kvalitetu ViVo funkcija (video ulaza i izlaza) brine Philips 7108 video-procesor.

Oprema koja se dobija uz ovu karticu ne razlikuje se bitno u odnosu na prethodni model: od softvera tu je takođe samo CD sa drajverom, a od dodatnih kablova stigao je još samo razdelnik za video ulaze i izlaze. Zanimljivo je da je Gainward po pitanju oba modela svojih Ti4800SE kartica zaključio kako intervencije na nVidia referentnom dizajnu nisu potrebne, tako da su one po rasporedu elemenata i prisutnim hladnjacima izrađene kao njegove identične kopije. Hladnjakom je opremljena jedino sama GPU jedinica, dok memorijski čipovi nemaju posebno hlađenje, što ipak ne utiče na njihovu solidnu izdržljivost na overkloking. Ponašanje kartice u radu možemo okarakterisati ocenom koju smo dali i prethodnom modelu, uz nešto više performanse uslovljene pre svega bržim radom, a donekle i većom količinom memorije. Sa maloprodajnom cenom od oko 225 evra ovaj model košta slično kao i Microstar kartica iste klase, ali je siromašnija oprema svakako čini manje atraktivnom kupovinom.

Leadtek odskače

Leadtek Winfast A280TD MyViVo je po svim parametrima najraskošnija kartica na testu. U pitanju je još jedan Ti4800SE model sa 128 MB DDR memorije u ViVo varijanti, koji poseduje sve preduslove da ga bez ustezanja preporučimo kao najbolju kupovinu u klasi. Kartica je pozamašnih gabarita, oklopljena sa obe strane masivnim metalnim hladnjakom koji pokriva GPU jedinicu i memorijske module. Za efikasno odvođenje toplote zadužena su čak dva ventilatora, dijagonalno smeštena na prednjoj strani tela hladnjaka. Ovakav sistem hlađenja je zaista unikatan na tržištu i garantuje visoke brzinske domete bez rizika od pregrevanja koje bi moglo umanjiti stabilnost rada, pri tom ravnomerno hladeći GPU i memoriju. Radni takt GPU jedinice uobičajenih 275 MHz, dok memorija radi sa učestalošću od 550 MHz, s tim što se priloženim softverom može lako ubrzati. Kartica je opremljena SVGA i DVI izlazima (priložen je i SVGA adapter), kao i ViVo konektorima (Philips 7108 video-procesor je zadužen za obradu video-signala). Softverski paket je takođe bogat, pa osim drajvera i uslužnih programa sadrži Ulead Video Studio 6.0 (namenjen obradi video materijala) i četiri originalne igre.

Na stabilnost kartice u radu nemamo nikakvih primedbi, ali ono što istinski oduševljava i preporučuje ovaj model kupcima koji posebno cene kvalitet slike jeste besprekorna oštrina – bez obzira na rezoluciju ili selektovanu frekvenciju osvežavanja, ova kartica odskače iznad konkurencije, što se naročito uočava na kvalitetnijim monitorima. Oni koji su upravo iz tog razloga dugo u računaru držali neki od starih modela Matrox-ovih karticu dobili su njenu dostojnu zamenu u modelu Winfast A280TD. Sa cenom od oko 202 evra (na koju treba dodati porez na promet) ovaj model svakako demantuje preovlađujuće uverenje kako je Leadtek izuzetno kvalitetna, ali i skupa firma – u pitanju je zaista vrlo povoljna kupovina kartice koja nudi (nešto) više od konkurencije.

Poslednja kartica na testu je možda širem auditorijumu i zanimljivija od prethodne tri, pre svega zbog izuzetno povoljne cene, koja bez poreza iznosi tek nešto preko 80 evra. U pitanju je već pominjani Club3D Radeon 9100, od koga korisnici mogu očekivati performanse u rangu Radeon-a 8500LE. To je kartica niskog profila i izrazito kompaktnih dimenzija, koja sa jedne strane poseduje GPU jedinicu sa omalenim hladnjakom (ne verujemo da bi veći bio od koristi), dok se sa druge nalazi 64 MB DDR memorije u SGRAM varijanti. Ako niskom cenom opravdamo nedostatak video izlaza, ova kartica nudi sve što je prosečnom korisniku danas potrebno od funkcionalnosti: poseduje SVGA i DVI izlaze (DVI/SVGA adapter mora ipak naknadno da se dokupi, ako vam zatreba), kao i kompozitni video-izlaz.

Neobično rešenje je da se izlaz sa SVGA signalom flat kablom sprovodi od kartice do konektora (nije moguće drugačije zbog širine samog tela kartice), ali to ne utiče na kvalitet slike, koja je vrlo pristojna za merila koja važe u ovoj kategoriji cena (rekli bismo, sasvim u skladu sa ATI standardima). Takt GPU jedinice je 250 megaherca, dok memorija radi na skromnih 370 megaherca. Doduše, ako se poslužite pogodnim softverom (kao što je Rage3D koji se integriše u Display Properties opcije) kako biste memoriju dodatno ubrzali, performanse možete i značajnije poboljšati. Mi smo eksperimenta radi isprobali frekvenciju jezgra od 275 megaherca i memorije od čak 450 megaherca, što ugrađenim čipovima nije predstavljalo veliko naprezanje – još uvek je sve radilo bez zaglavljivanja ili bilo kakvih artefakata u prikazu.

Uz karticu se dobija detaljno uputstvo, WinDVD softver za reprodukciju DVD filmova, kao i CD sa Catalyst drajverima (verzije 2.0). Preporučujemo da ih zamenite Catalyst drajverima najnovije generacije (u trenutku pisanja teksta to je verzija 3.1), jer nude očigledna poboljšanja, kako po pitanju performansi, tako i kompatibilnost sa najširom paletom igara, uključujući i potpunu DirectX 9 kompatibilnost. Sve u svemu, iz ATI-jevog tabora stigla je još jedna odlična kupovina, atraktivnija od konkurentskih GeForce 4 MX modela. 3D performanse koje Radeon 9100 nudi za današnje standarde možda nisu impresivne, ali su više nego dovoljne; omogućiće vam ugodno igranje čak i najnovijih igara u rezolucijama do 1.024×768, izuzev možda ako insistirate na 4x antialiasing-u. ATI-jev kvalitet video reprodukcije je odavno dobro poznat – DVD akceleracija je besprekorna, a imamo utisak da je i divX prikaz boljeg kvaliteta od onoga što nudi nVidia. Ako tražite grafičku karticu koja košta manje do 100 evra, Radeon 9000/9000 Pro i 9100 i dalje predstavljaju najlogičniji izbor.

„Večite“ dileme

Rivaliteti između dva najjača proizvođača neke vrste hardvera često stavljaju kupce pred teške dileme. Pitanje da li kupiti Intel ili AMD procesor, koje muči svakoga ko nije iracionalno vezan za jednog od proizvođača procesora, počinje neodoljivo da podseća na pitanje izbora između grafičkih kartica sa nVidia ili ATI GPU jedinicama. Dobro je što je tako, jer je u nekom trenutku delovalo da će nVidia postati jedini izbor, odnosno da će se sve dileme svoditi na izbor ovog ili onog proizvođača same kartice; pre pojave druge generacije Radeon-a (R200) delovalo je da na duži rok niko neće moći ozbiljnije da konkuriše nVidia-i. ATI je 9xxx serijom Radeon grafičkih čipova konačno uspeo svoju tehnologiju pametno da rasloji i samim tim da realizuje optimalno tržišno pozicioniranje modela, što su poklonici ove kanadske firme sa dugom i uspešnom tradicijom pozdravili sa olakšanjem.

Po inerciji, nVidia je zadržala jake pozicije i ekskluzivne ugovore sa velikim brojem proizvođača kartica (posebno manjih firmi sa dalekog Istoka), tako da je ponuda modela baziranih na nVidia čipovima na tržištu uistinu ogromna. To je ujedno i jedan od bitnijih razloga zbog čega mnogi kupci na kraju završe sa nVidia karticom u računaru, pogotovo ako nisu eksplicitno naveli svoje preference – nVidia kartice je naprosto lakše pribaviti. S druge strane, kartice sa ATI čipovima proizvodi značajno manji broj firmi a potražnja za njima je velika, tako da se povremeno kod trgovaca stvaraju i liste čekanja.

Posmatrajući sadašnju ponudu modela na tržištu, skloni smo da prednost damo ATI-ju, pre svega zbog toga što se radi o proizvodima bolje izbalansiranih kvaliteta i povoljnije cene, a možda još važnije, zbog činjenice da ATI drajveri u poslednje vreme pokazuju evidentan napredak, dok Detonator drajveri za nVidia kartice čak regrediraju, bilo po pitanju performansi ili kompatibilnosti.

Za dijagrame performansi pogledajte martovski broj časopisa "PC".

Korisne adrese:

PC Centar
Gornjogradska 34, Zemun
tel: 011/3168-793

Pin Computers
http://www.pincomputers.rs

Cores
Makenzijeva 31, Beograd
tel: 011/4443-331

SLEDEĆI TEKST U PC #87
preview
Scaleo 400
Voja Gašić


.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter