GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #91 > Komentari
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
nopreview
Šta to radiš, profesore?
Dragan Grbić
Kakvu predstavu o poslovnoj primeni računara će steći učenik koga u školi teraju da promaši smisao primene softvera? Ima li koga da spreči da se to desi?
- PC #91 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Šta to radiš, profesore?

Prijatan majski dan. Jedan od onih koji predstavljaju muku za đake: lepo vreme mami napolje, a valja biti na oprezu zbog kontrolnih zadataka i ispitivanja. Bliži se kraj školske godine, pa treba zagrejati stolicu i pokazati najbolje. To je ono vreme kad se ocene popravljaju ili kvare, ako profesor ustane na levu nogu.

Tog lepog dana, učenici drugog razreda ekonomske škole u Kragujevcu dobili su pripremni kontrolni zadatak iz poslovne informatike; to je vežba pred ocenjivanje, a pravi zadatak iste vrste biće postavljen dva-tri dana kasnije. Zadatak je jasan: u toku jednog školskog časa, radeći na PC-ju, učenik treba da napravi dokument koji, ako se odštampa, predstavlja vernu kopiju lista papira na kome je zadatak postavljen. Reč je o poznavanju najpoznatijeg tekst-procesora, što ima smisla: ekonomski tehničari treba da znaju da naprave uredan dokument, a ko dobro upozna taj vid primene računara, lakše će se sutra uputiti u druge programe.

Što reče jedan moj drug: sve je to lepo, ali nije tako. Malo strpljenja, pokušaću da rekonstruišem događaj.

Umetnost zavrzlame

Jedan od tih đaka, pomalo u panici, dolazi posle škole u firmu u kojoj radi njegov roditelj i moli osoblje računarskog centra za pomoć. Tu rade iskusni ljudi, a čika koji je detetu ponudio pomoć radi na personalnim računarima još od vremena kada su oni bili oko 700 puta sporiji nego danas. On koristi taj tekst-procesor nekih 12 godina, ima pola sata vremena i raspoložen je da pomogne. „Časom ćemo mi to izvesti“, verovatno je rekao stari lisac srednjoškolcu koji se snebivao da prizna da ne ume da reši zadatak.

Dva sata kasnije, nesuđeni pomagač sleže ramenima i kaže: „dobio sam jedinicu“. Pada dogovor da se seansa nastavi sutradan, kada problem „prenoći“. Dete odlazi, a poraženi informatičar daje zadatak svom jednako iskusnom kolegi: možda će on uspeti. Sat vremena nakon toga, ovaj kaže da nema smisla dalje, radno vreme je odavno prošlo. Pada im na pamet da skeniraju test i da mi ga pošalju, moleći za bilo kakav savet.

Istog dana, stiže mi poruka na nalog „Praktikuma na Webu“. Kolega me najpre podseća da sam mu svojevremeno pomogao savetom oko neke sitnice i, izvinjavajući se što odmah šalje prilično veliku JPG datoteku, prepričava šta mu se upravo desilo. Ton poruke odaje da je ona pisana pod stresom. Veoma uljudno, kolega me moli da odvojim malo vremena i da pokušam da rešim test; apeluje da je reč o pomoći dobrom đaku koji želi da sačuva dobru ocenu. Uvek sam osetljiv kada je reč o obrazovanju dece, prekidam svoj tekući posao i otvaram prilog.

Red nalaže da vam opišem šta sam video; najlakše bi mi bilo da priložim tu sliku uz ovo pisanje, ali to neće proći u prelomu. Prvo mi je kroz glavu prošlo da bi trebalo da pošaljem sliku uredniku kao prilog za „Vedru stranu“, onu koju prvu otvorite kada raspakujete časopis. Ali, nekoliko trenutaka kasnije shvatim da to nije za smejanje, nego za plakanje.

U zaglavlju, velikim slovima piše „IME (veliki razmak) OVO JE HEADER (veliki razmak) PREZIME“. Sledi pasus u obojenom okviru koji počinje oborenim prvim slovom. Tekst koji treba napisati je istovremeno i uputstvo: vidim da se propagiraju inči kao merna jedinica, a od dijakritičkih slova ni traga; da ignorišem mnoge greške u pravopisu, biće previše. Iza suženog, obostrano uravnatog pasusa, sledi tekst koji je, bože me prosti, uokviren kao umrlica, a tu postoje dve rečenice u nabrajanju. Druga rečenica glasi: „Druga verzija ima dve identicne strane koje su numerisane malim slovima abecede od slova e.“ Sledi crtež trougla u obojenom krugu oivičenom debelom isprekidanom linijom. Levo i desno od crteža, ispisano pod uglom od 90 i 270 stepeni i različito uravnato, stoje naznake o prečniku kruga i potrebi da temena trougla budu tačno na kružnici. Sledi mala kombinacija tabulatora u šarenoj tabeli a ispod toga tri sličice različite veličine u jednom ružnom okviru; dominira brkati upravnik cirkusa (zanimljiva koincidencija). I opet, tekstovi različitog uravnanja i pod različitim uglom levo i desno od kompozicije, sa uputstvom o merama. Najzad kraj stranice: tri stavke u fusnoti, naravno bez naših slova, objašnjenje da je header isto što i gornje zaglavlje; na kraju podnožje (donje zaglavlje? A, da: footer) slične metrike kao gornje zag... pardon, header.

I šta sad?

Imate li predstavu o čemu govorim? Naravno da nemate: i meni je trebalo pet minuta da shvatim o čemu je reč. Ne znam kako taj profesor ocenjuje učenike, a ne znam ni kako se ova kragujevačka priča završila. Mada nisam pozvan da to učinim, profesoru dajem čistu jedinicu. Budućem ekonomskom tehničaru treba demonstrirati celishodnu upotrebu tekst-procesora, a ne grafičku nebulozu. Treba mu objasniti primenu stilova i elementarnu metriku stranice (ne u inčima) i objasniti mu kako da ispravno koristi ćirilicu i latinicu. Napomenuti mu da se tabulatori i tabele nikad ne koriste zajedno. Treba mu dati sugestije o jednostavnom uređenju sadržaja, a ne besramno demonstrirati loš ukus.

Šta to radiš, profesore? Da li si svestan štete koju praviš? Znaju li tvoj ministar i tvoj nadzornik čime plašiš decu? Pozivam te da objasniš zašto je važno da budući ekonomski tehničar „numeriše stranice počev od slova e“ i da postavi trougao na kružnicu prečnika 5 cm. Pozivam te da pokažeš koliko uopšte poznaješ principe primene korisničkog softvera o kome predaješ, da objasniš kakvo to znanje zahtevaš od svojih učenika. Izvoli, na tebe je red.

SLEDEĆI TEKST U PC #91
preview
U korak sa novim biznisom
Milan Bašić


.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter