|
Testove matičnih ploča obično započinjemo spiskom novotarija koje donose čipseti koje predstavljamo. Pošto su ovoga puta mnoge razlike uglavnom kozmetičke prirode, a veoma detaljne specifikacije najnovijih čipova namenjenih AMD-ovim procesorima dostupne su i na Internetu, taj deo ćemo ovom prilikom preskočiti i pozabavićemo se praktičnijim, svakodnevnim pitanjima koja muče vlasnike novog hardvera. Usput ćemo vam predstaviti i najnovije matične ploče koje na sebi nose VIA KT600 i nVidia nForce2 400.
Snaga i kvalitet
Za početak predstavljamo test platformu koju smo koristili. Prvo, tu je AMD Athlon XP 3000+, jedan od najbržih procesora današnjice koji radi na frekvenciji od 2.16 GHz i to na 166 MHz FSB-u. Ovaj drugi podatak je važan radi što boljeg iskorišćenja propusne moći novih čipova koji su predviđeni za rad i za magistralu od 200 MHz. Osim puno snage i brzine, procesor nosi i veliku potrošnju energije, pa samim tim i probleme sa hlađenjem. Dok se prvi problem ne može rešiti, o drugom nećete puno brinuti ako procesor nabavite u PIB pakovanju u kojem stiže i odgovarajući, fabrički sertifikovan bakarni kuler koji ne proizvodi puno buke i praćen je trogodišnjom garancijom. Prisustvo kvalitetne i dobro raspoređene termalne paste je od presudnog značaja za stabilnost rada, pa čak i za ispravnost procesora, i na to morate obratiti pažnju pri montaži. Što se memorije tiče, koristili smo Kingston-ove HyperX PC3200 module od 256 MB; nešto slično njima je neophodno ako imate nameru da iz ploče izvučete maksimum. Mi se overklokingom na ovom testu nismo bavili, ali je i podrazumevana CAS2 vrednost bila dovoljna za dobre rezultate.
 |
Testiranje pokazuje da za bezbedan rad treba posedovati kvalitetno kućište i napajanje. Dakle, ako imate nameru da sklapate mašinu sličnu našoj test platformi, nemojte ni razmišljati o konfekcijskim kućištima od 20 evra, već uložite novac u neki prostran Chieftec-ov ili sličan model sa napajanjem od 300 W. To je važno i zbog pravilnog provetravanja, jer će vam usijani procesor i memorija opterećivati još neke delove koji i nisu baš toliko otporni na prekomernu toplotu, kao što su hard disk i CD pisač. Još ako ste nabavili neku GeForce FX karticu koja se prilično zagreva i zahteva dodatno napajanje problem postaje još uočljiviji.
Kad smo već kod grejanja... Elementi napajanja procesora i northbridge se kod većine ploča intenzivno zagrevaju, što dovodi do narušavanja stabilnosti i "pucanja" sistema pod opterećenjem. Ovo naročito važi za KT600 ploče; nije nam jasno kako su veliki proizvođači poput MSI-ja mogli da puste u prodaju ploče sa ovako izraženim problemom. Ako se nestabilnost ispoljavala na pločama postavljenim van kućišta i u klimatizovanoj prostoriji, možete da zamislite probleme koji mogu nastati po tropskim temperaturama koje su nas pratile tokom ovog leta.
 |
Dežurni ljubitelji Intel-a bi sada slavodobitno mogli da konstatuju kako se takve stvari sa njihovim ljubimcima ne dešavaju, ali ne treba da zaborave kako se Pentium 4 na 3.06 isto tako snažno zagreva kao i AMD 3000+ i zahteva adekvatno hlađenje. U jednoj stvari bi, doduše, bili u pravu: primećuje se tendencija proizvođača matičnih ploča da modele namenjene Intel-ovim procesorima proizvode vidno kvalitetnije od modela za AMD. Možda se upravo u toj činjenici može pronaći razlog za čudno ponašanje Socket A matičnih ploča mada, kao što ćete videti, i tu ima časnih izuzetaka.
Za detaljan opis ploča i tabele njihovih performansi pogledajte septembarski broj časopisa "PC".
|
