OpenType format konturnih fontova, zajednički poduhvat firmi Adobe i Microsoft, dugo je bio zatočenik programerskih laboratorija. Najavljivan je kao ujedinjenje suparničkih Type 1 i TrueType tehnologija, mada to predstavlja samo jedan (i to ne najvažniji) segment priče. OpenType format osmišljen je mnogo ambicioznije, kao standard u kome datoteke sa fontovima ne sadrže samo opise slovnih likova i tabele preslikavanja u kodne strane, već i brojne strukture podataka koje omogućavaju bolju tipografiju i prilagođavanje svetskim jezicima i pismima. Standard je tako opširan i detaljan da je otpočetka bilo jasno da nikada neće biti napravljen font koji koristi sve potencijale OpenType formata. Zbrka je nastala oko pitanja šta se može nazvati OpenType fontom.
Microsoft je brže-bolje zaključio da su svi njihovi višejezički TrueType fontovi prošireni digitalnim potpisom, zapravo OpenType fontovi i odmah im pridružio novu ikonu u Windows 2000 i XP operativnim sistemima — ovo je bio jeftin trik.
Adobe je krenuo drugačijim putem. Snažno promovišući InDesign, u centar pažnje su postavili digitalnu tipografiju i to u trenutku kada je ostatak sveta bio u uverenju da se na ovom polju ne može ponuditi ništa novo, osim fontova. Spretno koristeći tipografske finese koje podržava OpenType format, Adobe je napravio sopstveni izbor obaveznih osobina koje OpenType font mora da poseduje, dodao sufiks Pro i tako su nastali OpenType Pro fontovi. Za nas su posebno zanimljivi, jer su u njih obavezno ugrađena naša latinična slova, a u mnoge važne familije i ćirilična.
Radionica Jovice Veljovića
Jedan od skorašnjih poteza Adobe-a je konverzija čitave FontFolio kolekcije u OpenType format (većina fontova nosi oznaku Std). Ideja da će svi OpenType fontovi firme Adobe imati i naša slova pokazala se kao nerealna – izbor Pro fontova je i dalje relativno skroman, iako izvanredno razgranate tipografske familije kao što su Minion Pro, Warnock Pro i Myriad pro sadrže našu ćirilicu i latinicu. Najnovije OpenType Pro pismo je Sava Pro koje je dizajnirao Jovica Veljović, naš najpoznatiji kaligraf i tipograf mlađe generacije. Veljović se školovao u Beogradu, a otisnuvši se u svet ubrzo je počeo da sarađuje sa velikim digitalnim slovolivnicama među kojima su ITC, Linotype, URW i Adobe. Dizajnirao je tipografska pisma Ex Ponto, ITC Veljovic, ITC Esprit, ITC Gamma i Silentium Pro.
Familija Sava Pro nazvana je po Savi Nemanjiću, jednoj od najznačajnijih ličnosti naše istorije i kulture. Ime je sasvim u skladu sa grafičkim osobinama ovih fontova (ukupno šest varijacija težine: light, regular, medium, semibold, bold i black), jer su slova oblikovana pod uticajem srednjovekovnih pisanih dokumenata. Posmatrač je isprva u dilemi da li osnovni potezi izgledaju kao da su povučeni guščijim perom ili isklesani u kamenu, iako su svi detalji veoma precizni i ujednačeni. Sava Pro sadrži samo velika i smanjena velika slova latinice, ćirilice i grčkog pisma, i namenjen je za oblikovanje naslova, vinjeta, logotipa, povelja, diploma, natpisa i drugih elemenata grafičkog dizajna.
Sava Pro je višeslojno tipografsko pismo. Korisnici na zapadu prepoznaće u njemu atraktivnu latinicu sa kompletnim skupom znakova, nekoliko vrsta brojeva, stotinama ligatura i specijalnih znakova. Ipak, Sava Pro nudi najviše raskoši kao ćirilični font – tek se kod ćiriličnih slova vidi do koje je mere Veljović uspeo da iskoristi drevnu tipografsku građu. To se možda najbolje uočava kod slova U i Ž ili asimetričnom F koja daju posebnu notu vizuelnom identitetu fonta. Veljović je dizajn star više od deset vekova skladno ukomponovao u najmoderniju DTP tehnologiju.
Plemenita sorta
Mnoga slova u fontovima Sava Pro imaju stilističke alternative. To može da bude produžena dijagonalna linija slova K ili konvencionalnije dizajnirano U, ali su varijante uvek diskretne i u funkciji grafičkog dizajnera koji ima veću slobodu izbora. Jovica Veljović je uzorno sačinio i trouglasta ćirilična slova L, LJ i D, koja su odličan prilog na temu kako postići optičku usklađenost srodnih slovnih likova. Višejezičnost fontova Sava Pro potkrepljena je dodavanjem grčkih slova koja su prirodna nadgradnja postojećeg dizajna. Utisak je da je raspon od šest težina pisma Sava Pro dobro odabran, mada kontrast počinje da se gubi u stilovima bold i black.
Kompletna Sava Pro kolekcija može se nabaviti po ceni od 169 dolara. Za početak pogledajte Web stranicu posvećenu Jovici Veljoviću na adresi www.adobe.com/type/typedesign/veljovic.html . Šteta je što naša slova ne postoje u svim Veljovićevim fontovima, ali možemo da se nadamo da će ovaj plodni tipograf u budućnosti dizajnirati Pro fontove sa našom ćirilicom i latinicom. U kombinaciji sa programom InDesign, Sava Pro je plemenita tipografska sorta koja se može odlično iskoristiti u pripremi za štampu.
|