GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #98 > Hardver
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Ekonomičnih 64 bita
Aleksandar Veljković
Athlon 64 je upravo osetno pojeftinio - stigao je model 3000+, a i cene ploča postaju povoljnije. Da li 64-bitna tehnologija prestaje da bude ekskluziva?
- PC #98 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Ekonomičnih 64 bita

Kada se Athlon 64, kao desktop izdanak AMD-ove 64 bitne familije procesora, prošle jeseni konačno pojavio na tržištu, bili smo ubeđeni da je AMD veoma dobro zaokružio svoju ponudu, kako u inženjerskom pogledu, tako i marketinški. Ipak, poruke kao da nisu stigle do onih kojima su prevashodno bile upućene, a to su zahtevniji kupci – kod platežno najsposobnijih snažna je skepsa prema nečemu što dolazi iz AMD-a, iako za nju nema racionalnih razloga. Izgleda da je AMD „osuđen“ da svoje kupce traži među onima koji žele da dobiju visoke performanse u pola cene.

Kupci vrhunskih PC konfiguracija i dalje uglavnom kao osnovu svog računara vide neki Pentium 4 na 3-3.2 GHz sa Canterwood matičnom pločom, ne shvatajući da je ključna razlika između takvog računara i nekog baziranog na Athlon 64 procesoru ne samo u onih nekoliko procenata brzinskog dobitka koje će već u startu imati sa AMD solucijom, već prevashodno u tome što se radi o procesoru nove, 64-bitne arhitekture, koji će protekom vremena bolje pratiti kretanja na tržištu operativnih sistema i softvera uopšte. Samim tim, takav računar biće otporniji na zastarevanje od neke skupo plaćene 32-bitne skalamerije „prepumpanih“ gigaherca, čiji će rok relativne zastarelosti biti određen odlukom Intel-a o porastu frekvencije na sledeću stepenicu.

Pojava Intel-ovog Prescott jezgra u ovom odmeravanju snaga nije donela ništa novo, jer to nije suštinski nov procesor. Radi se o pukoj zameni proizvodnog procesa od 0.13 onim od 0.09 mikrometara, koja, uz par kozmetičkih promena, kupcima ne donosi nikakav boljitak u odnosu na već viđeni 32-bitni proizvod, a prema prvim iskustvima, Prescott overklokerima čak nudi manje od prethodne verzije procesora. Intel će iskoristiti Prescott pre svega kako bi (povoljnijom) cenom očuvao pozicije na tržištu, što AMD mora da shvati vrlo ozbiljno.

Da su počeli stvari da shvataju ozbiljno svedoči i nedavna promocija Athlon 64 procesora koji nosi oznaku 3000+, dakle sporijeg od 3200+, kao i od prestižne, FX51 varijante. Sa maloprodajnom cenom od oko 250 evra (u PIB pakovanju, sa tri godine garancije) ovaj procesor je gotovo duplo jeftiniji od 3200+, a osetno je jeftiniji i od direktnog konkurenta, Pentium-a 4 na 3 GHz. Imajući sve to u vidu, šta stoji na putu ozbiljnijem tržišnom prodoru AMD-ove 64-bitne tehnologije?

Lavirint predrasuda

Iako je AMD otklonio većinu zamerki na svoju prethodnu tehnologiju, a one koje su bile posledica netačnih premisa argumentovano opovrgao, u širim korisničkim krugovima još uvek kruže brojna predubeđenja o sistemima baziranim na procesorima ovog proizvođača, kao da se ništa novo nije desilo. Zato ćemo u ovom segmentu teksta pokušati da razjasnimo najčešće zablude.

AMD procesori se više greju. Ova konstatacija, nasleđena iz vremena starijih jezgara Athlon i Athlon XP procesora nema nikakvih dodira sa novom tehnologijom. Nova arhitektura je obezbedila manju disipaciju toplote, a novo kućište procesora, sa integrisanim metalnim hladnjakom po uzoru na ono kod Pentium-a 4, omogućila je daleko bolje odvođenje toplote standardnim bakarnim kulerima. Krajnji rezultat je to da se Athlon 64 procesori ne greju ništa više nego Pentium 4 i ne traže nikakve specijalne uslove od svog okruženja, recimo dodatne ventilatore.

AMD procesori nemaju hardversku zaštitu od pregorevanja. I ta teza je važila samo za Athlon i starije varijante Athlon XP procesora, dok Athlon 64 ima hardversku zaštitu rešenu na način sličan onome kod Intel-a. Da bi kupcima stavili do znanja da razloga za strah nema, pre nešto više od godinu dana AMD je počeo da prodaje svoje procesore u PIB pakovanjima, u kojima se dobija hermetički zatvoren procesor sa sertifikovanim kulerom za svoj takt, sa trogodišnjom garancijom na čitav komplet.

Čipseti za AMD procesore su bagoviti. Ova predrasuda posledica je problema koji su postojali sa nekim verzijama čipseta u ranim danima Athlon tehnologije, kao što je postojala i sa verzijama čipsetima istih proizvođača namenjenih radu Intel procesora (što niko ne pominje). Međutim, AMD čipsetovi, naročito oni razvijeni za Athlon 64 od strane firmi nVidia i VIA, nisu ništa manje pouzdani u radu od Intel-ovih za Pentium 4, ne greju se više, niti nose veći rizik od otkaza.

AMD procesori nisu kompatibilni. Još jedna priča iz vremena pre pojave prvih Athlon procesora koja nema uporište u stvarnosti. Softver je poslednjih godina paralelno optimizovan za sve familije procesora i odavno nismo videli aplikaciju koja izričito zahteva Intel procesor kako bi se korektno izvršavala. Sem toga, Athlon 64 procesori su i po pitanju instrukcijskog seta 100% kompatibilni sa Intel procesorima, pa raspolažu i SSE2 setom multimedijalnih instrukcija. To konkretno znači da će 64-bitni AMD sistem čak i od softvera koji ima specijalne Intel optimizacije jednako profitirati kao i onaj baziran na Intel procesoru.

Dakle, korišćenjem Athlon 64 sistema niste u bilo kom pogledu uskraćeni za nešto što vam nudi Pentium 4, a dobijate jednu potencijalno veliku prednost u vidu 64-bitne procesorske arhitekture sposobne za jednako efikasan rad u 32-bitnom i u 64-bitnom režimu. Šta onda stoji na putu ozbiljnijoj afirmaciji Athlon 64 tehnologije kao izboru broj jedan za kupce koji traže računar vrhunskih performansi? Ako je to ipak do sada bila cena (preko 400 evra za 3200+), Athlon 64 3000+ je odličan put da se ta pretpostavka proveri...

3000+ uživo

Prve utiske o radu 3000+ varijante Athlon-a 64 mogli bismo da okarakterišemo kao – ništa novo, samo malo sporije od varijante 3200+. Testiranje smo obavili koristeći 32-bitni Windows XP operativni sistem – nema potrebe forsirati 64-bitnu verziju, koja je još u prvoj beta fazi, dok ne naraste biblioteka drajvera i softverska podrška. Nismo se udubljivali u pronalaženje nekih „egzotičnih“ testova koji bi demonstrirali prednosti 64-bitne arhitekture, jer to ovom prilikom nije ni bio cilj – ovaj test treba pre svega da odgovori na pitanje koliko je 3000+ zaista isplativ u poređenju sa direktnom konkurencijom u standardnim primenama. Jedna od „večitih tema“ jeste i pitanje šta je najbolje za zahtevne igrače: da li je to jak Pentium 4 sistem ili Athlon 64 sistem? Odgovori koje ćete naći u našim tabelama su prilično jasni...

Kako bismo procesore uporedili u istim uslovima, novi Intel-ov Prescott (2.8 GHz) smo ubrzali do 3 GHz tako što smo povisili takt magistrale na 214, odnosno (prateći Intel-ovu marketinšku nomenklaturu taktova), 856 MHz. S obzirom na činjenicu da brži takt magistrale može samo povoljno da utiče na performanse, u ovom poređenju treba smatrati da je testirani Intel procesor čak u blagoj prednosti u odnosu na model fabrički predviđen za rad na 3 GHz. Naravno, osnovni preduslov da bi poređenje bilo relevantno jeste da se koristi ista memorija i grafička karta. U ovom slučaju to je bilo 512 megabajta (2×256) Kingston HyperX DDR 400 memorije, kao i ATI Radeon 9800 Pro grafička kartica.

Izmerene performanse govore da je Athlon 64 bolji izbor kada je iskorišćenje 3D mogućnosti sistema za igranje u pitanju, jer donosi prednost koja u proseku iznosi oko 10%, a u nekim slučajevima može biti i veća. Što se tiče OpenGL simulacije ozbiljnih 3D aplikacija, rezutati obe platforme su sasvim slični (na 4 od 6 testova zabeležena je neznatna prednost Intel-a), a većina drugih procesorski zahtevnih primena blago preteže na stranu Athlon-a 64.

VIA ili SiS?

Za isprobavanje novog Athlon-a 64 dobili smo dve matične ploče; Soltek je poslao model SL-K8AV2-RL baziran na već dobro poznatom VIA K8T800 čipsetu, dok model firme ECS nosi oznaku 755-A K8HT1600 i predstavlja premijeru SiS 755/964 čipseta na našim prostorima. Uvoznik već reklamira ploču kao najpovoljnije Socket 754 rešenje na tržištu, pa smo bili radoznali da je što pre isprobamo. Zato ovomesečni prikaz matičnih ploča počinjemo upravo od nje.

755A je ploča koja rasporedom elemenata prati tipičan šablon za Socket 754 ploče: dva DDR memorijska ležišta su postavljena horizontalno, u samom vrhu ploče tj. iznad procesora, a spisak opreme je za današnje pojmove prilično standardan. On podrazumeva integrisani 6-kanalni zvuk (Realtek), 100 Mbps mrežni priključak, dva SATA konektora sa podrškom za RAID 0 i RAID 1 (pored podrazumevajuća dva paralelna ATA kanala, naravno), četiri USB 2.0 porta na zadnjem panelu i još četiri koja se mogu priključiti preko konektora na ploči. Raspored i broj slotova za dalja proširenja je standardan za ATX format, što znači da su tu AGP, pet PCI slotova, a za svaki slučaj postoji i CNR. Ploča u skladu sa ECS filozofijom korisniku ne nudi veći raspon podešavanja performansi, računajući da se ne radi o proizvodu usmerenom ka entuzijastima koji bi takve opcije smatrali za prednost.

Iskustva u radu sa ovom pločom ne bi se mogla okarakterisati kao zadovoljavajuća. Čini se da je glavni problem u još uvek nedovoljno sređenom AGP drajveru, na čemu će SiS morati da poradi, kako bi se izbegli problemi u radu zbog kojih polovinu pokušanih testova nismo uspeli da izvršimo. Testovi koje smo uspeli da dovedemo do kraja nisu dali značajno slabije rezultate nego na ploči sa VIA čipsetom, uprkos tome što u performansama memorije ima još prostora za unapređenje (zaostatak oko 20% u brzini memorijskog protoka u odnosu na VIA). U svakom slučaju, SiS 755 će možda kroz par meseci i biti jeftin čipset u koji se čovek može pouzdati, ali u ovom trenutku ploča sa njim (barem ova koju smo testirali) ne može da dobije epitete o kompatibilnosti i stabilnosti rada.

Soltek SL-K8AV2-RL je ploča koja je po rasporedu elemenata slična prethodnoj, ali je potpuno stabilna, zavidno brza i prilično konfigurabilna. Za prvu karakteristiku je svakako zaslužan VIA K8T800 čipset, za koji postoje već zreli drajveri (4in1 verzija 4.49 se dobija uz ploču). Kupci Soltek ploča su već navikli da za malo novca dobijaju proizvod koji nudi praktično iste mogućnosti kao i neki mnogo skuplji konkurenti, a u ovom slučaju za maloprodajnu cenu koja iznosi samo 97 evra dobijate zaista puno. Iako se spisak opreme podudara sa onim na ECS ploči (2×SATA RAID 0, 1, 8×USB 2.0, šestokanalni zvuk, on-board LAN), parametre BIOS Setup-a možete u potpunosti podešavati, uključujući i memorijske parametre i sve radne napone.

Ljubičasti slotovi i konektori ploču čine čak vizuelno atraktivnom, tako da ona imponuje i onima koji kupuju kućišta sa providnim stranicama kako bi upravo „egzotične“ boje komponenti došle do izražaja. Ploča zaslužuje preporuku, ne samo zbog stabilnosti i kompatibilnosti, već i zbog tolerancije kada je u pitanju overkloking. Soltek se tako po ko zna koji put do sada prikazao kao „favorit iz senke“ – možda se može naći bolja i raskošnije opremljena ploča za Athlon 64, ali za cenu SL-K8AV2-RL – teško.

Athlon 64 bez straha

U opširnom uvodu smo dotakli većinu pitanja koja postavljaju potencijalni kupci Athlon 64 sistema, tako da za kraj nije ostalo puno toga. Test je potvrdio da 64-bitni Athlon više nije „eksperimentalni“ proizvod sa čijom kupovinom još treba čekati – ta faza je davno prošla. Athlon 64, pod uslovom da se držite matičnih ploča baziranih na VIA K8T800 ili nVidia nForce 3 čipsetu, već je zreo proizvod, a pojavom modela procesora sa oznakom 3000+ dobijate priliku da ploču zajedno sa procesorom kupite za manje od 350 evra, što je odlična cena za taj rang performansi čak i kada ne bi bilo 64-bitne kompatibilnosti. Ne bismo više pribegavali floskuli kako je to „izbor za hrabre“, jer su se u AMD-u, poučeni ranijim greškama, zaista potrudili da naprave proizvod za čiji vam izbor više nikakva hrabrost nije potrebna. U ovom slučaju, radoznalost se isplati, i to na duge staze.

Korisne adrese:

Comtrade
http://www.comtradeshop.com

Pin Computers
http://www.pincomputers.rs

SLEDEĆI TEKST U PC #98
preview
Fiskalne kase
Dejan Ristanović


.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter