|
Zamislite „standardizovanu" varijantu road testa gde isti bazični paket uređaja propuštamo kroz nekoliko testrutina i onda dobijamo lepu malu tabelu u kojoj se svi ti uređaji porede sa sličnim, u sličnim situacijama? E pa, to nije pravi road test – to je „lenja“ varijanta, gde umesto ličnog iskustva i konkretnih iskušenja pribegavate formalnom gradiranju koje može a ne mora mnogo da znači prosečnom korisniku...
U koferu...
Za ovaj putujući test izabrali smo malo promenjenu bazičnu definiciju grupe proizvoda koji se testiraju. To su PDA Pocket Loox 610 kompanije Fujitsu Siemens, Transcedov spoljni adapter za čitanje memorijskih kartica, model 7 in 1 obogaćen Transcend‑ovom memorijskom karticom od 512 MB, Canonov digitalni fotoaparat PowerShot E1 IS i portabilni projektor FP320D firme Liteon. Da bismo adekvatno upotrebili tu opremu, testu smo dodali i jedan notebook koji ovog puta nije bio predmet testa, već samo tačka kontakta i korišćenja ostalih naprava.
Tehnika ispitivanja ostala je ista: oprema je služila za konkretnu seriju sastanaka i poslovnih prezentacija koje sam imao u Londonu, kao što je bila korišćena i tokom priprema za te sastanke i za vreme putovanja do tamo i nazad. Na ovom nivou testiranja bilo mi je bitno koliko ta oprema odgovara meni u ovim konkretnim situacijama, bez preteranog obraćanja pažnje na tehničke karakteristike. Takođe, ako nešto nije bilo očigledno u konkretnom korišćenju opreme, nisam tragao za tim – uputstva za rukovanje sam koristio samo ako sam morao. Sve sam pokušao da koristim prvo bez drajvera, a zatim sa upotrebom istih, ali bez čitanja pratećih tekstualnih fajlova. Ukratko, ponašao sam se kao prosečni poslovni korisnik koji je više ljut zbog toga što mora da tegli kocku od metala kroz pet aerodroma i tri hotela nego što je fasciniran samim uređajima.
Ovog puta preskočili smo obavezne aerodromske klubove i mučenje službenika; ostavljamo to za neki zahtevniji spisak aparata. Put je trajao nešto kraće od nedelju dana, a svu opremu sam koristio par dana pre i par dana posle toga. Nisam radio neke dodatne testove radi pisanja teksta; on je nastao iz beležaka, što je opet daleko više nego što bi se dobilo od prosečnog reallife usability testera.
Da li ti je to PDA u džepu?
Koliko razmišljate o kupovini PDA uređaja? Znate li koji su najbolji? Koji su najpoznatiji? Ako uopšte razmišljate o ovim stvarima, nije mnogo verovatno da ćete se prvo setiti firme Fujitsu Siemens. Budimo iskreni: Palm je definisao ovo tržište a osvojilo ga je par ambicioznih imena, kao što je iPaq. Fujitsu Siemens? Velika firma za PDA uređaje? Da, imaju jedan... E, pa mislim da biste se prilično prevarili da ne isprobate Fujitsu Siemensovog „igrača“ u ovoj kategoriji pre kupovine. Ali, idemo redom...
Fujitsu Siemens Pocket Loox 610 nas je prijatno iznenadio ekranom: malo je veći od proseka u sličnim uređajima, ali mu to nije jedina dobra strana. Kristalno jasna slika i izuzetno verne boje su aduti koje morate odmah da primetite. Intenzivno sam koristio ovaj PDA tokom četiri dana puta i mogu da prijavim da i u najlošijim svetlosnim uslovima ekran zaista pruža maksimum. To se ne bi moglo reći za kvalitet zvuka koji dolazi iz majušnog zvučnika – u poređenju sa ostalim uređajima iz ove klase zvuk je slabašan i neuverljiv. U pojedinim trenucima, tokom leta avionom, na primer, bilo je nemoguće čuti išta od multimedijalnih fajlova koje sam reprodukovao preko PDA. S druge srane, čak i uz najjeftinije avionske slušalice utisak se poboljšavao.
Konstrukcija je izvanredna. Uređaj u ruci deluje solidno i čvrsto. Ne biste verovali koliko često je to veoma bitan parametar kada birate spravu za koju se nadate da će preživeti sva iskušenja. Kad to pomenusmo da kažemo da je Fujitsu Siemens Loox 610 sasvim solidno preživeo i najzahtevniji tekst konstrukcije poznat čovečanstvu: Saputnikov Gambit. Karikaturalno jednostavan test: upravo unosite u svoj PDA sastanke koje imate u sledeća četiri dana, stočić vam je prekriven beleškama, mobilnim telefonima i digitalnim fotoaparatima. Ustajete da vaš saputnik prođe do svog sedišta i spuštate Loox na svoje sedište. Ponavljam: svoje sedište. Privremeno. Vaš saputnik vam se uljudno nasmeši, zahvali nemušto za to što ga propuštate, uđe u red, malo se zanjiše i privremeno spusti na vaše sedište. I na vaš Loox. Ustaje, stabilizuje se hvatajući naslon prednjeg sedišta (i kosu putnika koji sedi ispred) i seda u svoje sedište. Mala napomena: vaš saputnik ima bar sto kilograma više od vas (što nije tako lako). Nagradno pitanje broj 1: Da li je Loox preživeo? Nagradno pitanje broj 2: Ako nije preživeo (što je gotovo izvesno) u koliko komada se raspao? Da, Loox je preživeo bez ijednog traga na sebi. Bez ogrebotine. Nije se čak ni resetovao.
Ta kvalitetna konstrukcija rezultira činjenicom da je malo teži od prosečnog PDAa koji sam imao u rukama, ali kad ustanovite da su sva rešenja ugrađenja u njega veoma kvalitetna, pedesetak grama vam neće značiti previše. Nisam doduše, proveravao koji procesor sa nalazi u njemu, ali je računar, naročito kada se ima u vidu brzina kojom otvara multimedijske fajlove, veoma brz. Sasvim dovoljno za sve poslove koje sam mu poverio.
PDA u svetu
Kao i svi ovakvi uređaji visoke kategorije, opremljen je sa čak dva različita wireless konektora – za Bluetooth i za lokalnu mrežu. Za razliku od prethodnih puta kad je bilo teško nabasati na lokalne pristupne tačke da se isproba ovakva vrsta veze, u zgradi lokalnog partnera gde su se održavali skoro svi sastanci imao sam priliku da isprobam oba tipa veze. Za mrežno povezivanje treba nešto manje podešavanja parametara, ali u suštini oba tipa vezivanja odigrala su se bez ikakvih problema. Dok sam bio na njihovoj lokalnoj mreži, čak sam uspeo da pristupim i Internetu, ali nisam pokušao da aktivno koristim email.
Da ne zaboravim: kada sam raspakivao uređaj i na pozadini pregradnog kartona pronašao rezervno pero, bio sam oduševljen. To je možda mala stvar, ali znate li koliko je vremena potrebno da vam stigne zamena? Previše. Taman toliko da se odviknete od korišćenja glupave male sprave. Kad već pominjemo perce, moram priznati da FSC nudi jedno od najmanjih koje sam video uz PDA naprave i da se to pero u mojim (možda predebelim) prstima oseća pretanko i sitno. Zar ne bi bilo sjajno kada biste mogli da birate veličinu pera koju koristite uz vaš PDA? „Da, jedan UltraSlimtek i XL verziju pera, molim!“ Da, znam da to i ovako možete da uradite. Na primer, naručite rezervno pero nekog drugog proizvođača pa ga onda koristite uz Loox. Dobra ideja, ali nemojte se iznenaditi ako ne može da stane u žljeb koji je napravljen sa strane. Hm, eto ideje za još jedan budući korisnički test: Čija perca mogu da stanu u tuđi žljeb kod PDA uređaja. Ni upola lascivno koliko zvuči.
Računar i kartice
Iako smo Loox 610 koristili, uz dodatni notebook, da isprobamo spoljni adapter za memorijske kartice, ta naprava baš i nije neophodna za ovaj uređaj jer on ima ugrađene slotove za dva različita formata. Canon fotoaparat koji smo takođe testirali koristi upravo CompactFlash kartice, tako da je odmah mogao da se pregleda snimani materijal i da se preko bežične veze prebaci dalje.
Ako prošvrljate kroz memoriju ovog uređaja otkrićete zanimljivo „skrovište“ pod imenom Loox Store. To je zamišljeno kao sigurno mesto gde se može sačuvati sve od informacija što vam je zaista bitno. Sjajna ideja – PDA uređaji se puno povlače po džepovima, torbama i sličnim ne baš kontrolisanim mestima, a hard reset je neminovnost u radu sa njima. Dogodi se da se baterija isprazni a da niste imali šanse da sačuvate sve radne fajlove. E, pa sve što je bilo u Loox Store odeljku će se sačuvati. Ja sam u njemu za sve vreme trajanja testa čuvao kompletan set beležaka za ovaj tekst – i evo ga.
Sve u svemu, prijatno sam iznenađen ovim uređajem, mada sam neprijatno iznenađen brojem ljudi koji su me zapanjeno pitali čiji je to proizvod. Fujitsu Siemens možda nije najpoznatiji proizvođač PDA uređaja na svetu, ali LooX je sjajna sprava, a pored toga ima verovatno najbolje ime na tom sektoru tržišta. Puno sam ga koristio i nijednom nije zakazao, a svi bitni elementi: ekran, brzina, kapacitet i kvalitet dizajna su impresivni. Stavite Fujitsu Siemens na vašu toplistu PDA proizvođača kad sledeći put budete kupovali nešto slično.
Svetlost za poneti
Prenosivi projektor možda nije nešto što odmah pada na pamet kao stalni deo opreme putujućeg profesionalca. S druge strane, ko se nije našao bar jednom u situaciji da svoju mukotrpno spremanu prezentaciju jednostavno nema na čemu da prikaže taj nije baš iskustan u međunarodnom biznisu. To ovako izgleda: „Ups, upravo nam je juče pregoreo naš projektor, pokušali smo da nabavimo rezervni ali on je bio potreban marketinškom odeljenju...“ ili „Da, naš trotonski profesionalni projektor je tu, ali kablove ne možemo da nađemo. Da li možda vi nosite kablove sa sobom?“
Da odmah pređem na stvar: Liteonov prenosivi projektor FP320D je jedna sjajna stvarčica. Ja sam poslednjih desetak godina propustio kroz ruke razne projektore za koje je proizvođač tvrdio da su prenosivi. Neki od njih su zaista bili manji i lakši, ne baš dovoljno da ih lako spakujete u torbu pored notebooka i još nekoliko drangulija. Tek sa generacijom DLP projektora došlo je do pravog proboja. E, toj porodici pripada i ovaj slatkiš.
Samo povezivanje Liteonovog projektora uradio sam četiri puta, jednom u pripremi za put, da bih ga isprobao i dva puta na licu mesta, za prezentacije. Šta? Ostaje još jedan put? Da, stigao sam da sa prijateljima pogledam film u atmosferi naše lične bioskopske dvorane. Sva četiri puta povezivanje i aktiviranje je trajalo po oko tri minuta. Kontrole su intuitivne i veoma jasne, nema ih puno. Na dobrom su mestu i lako se uoče. Samopodešavanje je efikasno i olakšava dalji rad, a softverski interfejs za detaljno podešavanje parametara je ubitačno jednostavan i očigledan. Drugim rečima, svako može odmah da ga koristi. Pa čak i poslovni ljudi.
Uz projektor stiže i Quick Start uputstvo na jednoj stranici koje u par rečenica i dve slike objasni praktično sve što je potrebno da znate o ovom projektoru. Sa njim stižu i svi mogući videokablovi – kada sam se na carinskom punktu zagledao u ekranski prikaz moje torbe, jedna od upadljivijih karakteristika snimka bilo je naizgled na stotine namotaja kablova. Super. Sve sam ih nosio sa sobom. U projektor su ugrađeni i video i audio in and out portovi tako da svi oni beskrajni kablovi imaju smisla... Probao sam sve.
Jedan od problema od kojih boluju praktično svi projektori je pregrevanje. Da bi se dobro videlo, mora biti sjajno. Da bi bilo sjajno mora puno da zrači. Ako puno zrači, puno i greje. To se leči sistemom za hlađenje ugrađenim u uređaj, koji je opet težak i bučan. Takođe se leči pametnim redukovanjem potrošnje energije, padanjem projektora u san kada se duže ne koristi i efikasnim svetlosnim elementima, gde je bio i najveći deo razvoja u poslednjih desetak godina, dakle DLP generacija.
Ukratko, Liteon FP 320D je u svemu uređaj poslednje generacije jer neverovatno sjajnu i jasnu sliku (napomena: sva korišćenja ovog projektora su obavljena u uslovima nepotpunog zamračenja; slika je dovoljno jasna i svetla da ne morate da pravite efekat filmske sale da biste pustili prezentaciju – to je za ceniti) a ne topi se na stolu tokom prezentacije. Toliko sam se zaneo pričom o svetlu da sam zaboravio zvuk. Dvostruko. Pod jedan, uređaj za hlađenje je toliko bešuman da skoro ne znate i da radi – proizvodi manje buke od mog PCja. Pod dva, ugrađeni mali zvučnik uopšte nije loš.
Na samom kraju da kažem da Liteon‑ov projektor stiže sa izvanrednom torbom. Lagana, čvrsta, dobro tapacirana, puna džepova i pregrada, ovo je neophodna stavka za korišćenje projektora. Ukratko, ako su vam putujuće prezentacije važan deo posla ovo je uređaj koji će vam lako osvetlati profesionalni obraz.
Slika bez poklopca
U prošlom testu već smo upoznali Canonovu porodicu digitalnih fotoaparata a sada smo isprobali jedan od njihovih novijih proizvoda. PowerShot S1 IS objedinjuje karakteristike nekoliko različitih postojećih Canonovih proizvoda ali i donosi novitete. Jedna od zanimljivijih karakteristika ovog aparata je njegov desetostruki optički zum, što ga izdvaja od sličnih aparata na gornjoj granici amaterskog polja.
Da se razumemo, svi oni ambiciozni aparati koji nude samo digitalno uvećanje jednostavno negde plaćaju cenu, ili u brzini obrade ili u kvalitetu završnog snimka. Sa optičkim zumom postoji drugi problem: ako nemate sistem za stabilizaciju slike (a ovaj uređaj ga na svu sreću ima) može se dogoditi da vam veoma veliki broj fotki bude zamućen, kao da ste slikali usred pokreta. Sam optički zum je neverovatno brz, što je odgovor na potencijalne zamerke koje ova kategorija optičkog zuma često trpi. Od nekoliko stotina snimaka imam pet ili šest zamućenih.
Po formi i raporedu komandi u pitanju je verna kopija tredicionalnih SLR aparata. Aparat nije profesionalan, ali je tako fino ispoliran, upakovan, dizajniran i izgrađen da to možete lako da zaboravite. Rezolucija od 3.2 megapiksela dovoljna je za praktično sve potrebe.
Sa uređajem je stigao i paket prethodno korišćenih baterija. Tokom prve serije probnog snimanja u avionu (fine slike oblaka i neba) baterije su se ispraznile. Tako ulazimo u jednu od najdelikatnijih faza za bilo koji digitalni aparat. Čuvaju se snimci u memorijsku karticu, interni kondenzator za blic se puni, zum se otvara i prilagođava i tada naglo pada napon i... Kod nekih aparata to je savršeno vreme za blokiranje sistema. Odblokiranje može biti komplikovano i skupo, ili predstavljati gnjavažu. Kod ovog uređaja samo sam umetnuo nove četiri alkalne baterije koje sam prethodno kupio na aerodromu, on se reaktivirao i nastavio usred posla u kojem je bio zamrznut. Impresivno? Znam da sam ja odahnuo.
Slično svim novijim Canonovim digitalnim aparatima, sjajne komande: lako razumljive, dobro pozicionirane. Mislim da sam još prošli put kod A80, rekao šta sve sjajno mislim o njihovoj prstenastoj kontroli za zum: izvrsno! Grafički interfejs je očigledan i lako razumljiv. Kako biste inače za desetak sekundi otkrili kako da prebrišete sve snimke sa kartice?
Ugrađeni blic je preslab za dubinske fotografije, ali zgodno sakriven u izbočini iznad sočiva. Najviše pažnje kod ovog aparata izazvao je njegov mali TFT ekran za pregled snimaka. On je identičan rešenju kod modela A80 i može da se rasklopi iz uređaja jer se nalazi na rotacionom ležištu – tzv. flipout nosač daje mogućnost snimanja iz praktično bilo kojeg ugla. Ekrančić je zadivio praktično sve koji su videli kako ga koristim. Ne znam zašto – valjda izgleda jako seksi, može da se rotira, izvlači i namešta, fino je oblikovan, jasan i najkorisniji kada slikate samog sebe, ali osim takvih opštih mesta jednostavno moram primetiti da je aparat lepo dizajniran i da ovaj ekrančić, koji kod Powershota A80 izgleda OK, ali ne kao glavni razlog da koristite upravo tu mašinu, ovde sjajno upotpunjuje imidž i filozofiju aparata. Dobro izgleda, dobro funkcioniše, zašto se ljudima ne bi sviđao malo ekstravagantniji detalj?
Pored snimanja digitalnih fotografija, ovim aparatom možete snimati i male videozapise. To je sve češća opcija kod digitalnih aparata, ali ovaj uređaj malo ambicioznije pristupa tom zadatku. Možete snimati kratke flimove sa začuđujuće finom rezolucijom i, što je prilično važno, sasvim uverljivim tonom. Za potrebe svog prvog predavanja snimio sam kratak uvod gde prestavljam temu i pustio da aparat kruži oko stola i da učesnici sastanka sami odgledaju snimak. Zatim sam ga pustio preko televizora koji je bio u ćošku konferencijske dvorane. Tek je tu, na zaista velikom ekranu, došla do izražaja oštrina snimka. Moram priznati da su prisutne kolege bile fascinirane. Ja takođe.
Slot po slot adapter
Od samog početka ovih road testova navijam da u izbor naprava za prikazivanje uključimo i neki adapter za čitanje raznih memorijskih kartica. Ta vrsta korisnog, ali često previđenog i zaboravljenog uređaja mi je veoma draga. Ako vam je zaista poteban, ovakav uređaj štedi puno vremena a ponekad još više nerava. A košta relativno malo. Ako vam ne treba... Pa, to je samo još jedna igračkica.
Transcend ima čitavu seriju ovakvih adaptera za čitanje memorijskih kartica. Ovaj konkretan model podržava sedam vrsta kartica (nisam znao da postoji toliko) i nalazi se na vrhu njihove ponude. Uređaj se lako priključuje i aktivira – prvo priključenje u avionu na laptop trebalo je dva minuta. Uređaj je primio moju CompactFlash karticu, prijavio fajlove i to je to.
Jedan od slatkih dodatih elementa (da, evo mene i moje kuknjave o kablovima) je što uz uređaj pored već pomenutog ugrađenog malog kabla sa USB adapterom stiže i nešto duži alternativni, za situacije kad ne želite da ova kutijica visi sa pozadine vašeg kućišta – ovo je ispalo mnogo dvosmislenije nego što sam se nadao. Uređaj čak ima i malu navlaku sličnu onima koje se koriste za PDA.
Još jedan Transcedov proizvod je bio deo ovog testa. Reč je o CompactFlash kartici od čak 512 MB koja je sjajno pasovala u Canonov fotoaparat. Bez ovakve kartice ne bi imalo mnogo smisla testirati sposobnost ovog aparata da pravi male filmove.
Jedini problem sa ovom karticom je što se veoma brzo naviknete na nju. Kada sam konačno prelivao njenu sadržinu u svoj PC, sasvim lako sam ispunio praktično sav raspoloživi prostor predviđen za ove fajlove. Pa, to je lako kada ste ispucali preko tri stotine fotki. Vreme prenosa u PC? Uz pomoć USB 2.0 porta nimalo dramatično – nekoliko minuta i sve je tu.
Kad saberem sve utiske čini mi se da sam najprijatnije iznenađen Liteon projektorom, uglavnom zato što to nije vrsta uređaja koja nam je prečesto u mislima kad planiramo upotrebu tehnologije u modernom poslovanju. Da sam samo još mogao direktno sa PDA da se priključim na projektor i uštedim sebi nošenje notebooka... Da sam mogao da priključim fotoaparat direktno na PDA i prikažem na većem i boljem ekranu živi preview svega što se snima... Da sam mogao da šaljem prezentaciju Bluetoothom do projektora... da sam mogao... Tek kad malo teglite ovako raznorodnu skalameriju po belom svetu shvatite koliko je uopšte interkonektibilnost tanušna i prilično neodređena kategorija.
Kada sam u nekom od prethodnih testova sugerisao da je uvek dobro putovati sa maksimalno napunjenim baterijama ili čak sa rezervnim setom istih, to je za mnoge od vas bila suva teorija. E, pa da ne ostane na tome pobrinula se surova stvarnost. Pri povratku sam bio prinuđen (dodatni elementi sigurnosne procedure u jednom prilično nezgodnom geopolitičkom trenutku) da sve uređaje uključim, pa zatim kad su proradili, ne esksplodiravši u užasnoj i razornoj eksploziji, da izvadim baterije iz njih i da tako putujem. Hm, možda nisam dovoljno plaćen za ove testove?
Korisne adrese:
Pakom
http://www.pakom.com
Pin Computers
http://www.pincomputers.rs
| 
