GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #108 > Komunikacije
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
ADSL u Beogradu
Dejan Ristanović
ADSL je konačno stigao - sredinom januara tri velika Internet provajdera objavila su ponude, sklopljeni su ugovori, a do trenutka kada budete čitali ovaj tekst proradiće prvi komercijalni ADSL priključci u Beogradu. Čiju ponudu da odaberete?
- PC #108 (Februar 2005)
- U prodaji po ceni od 110 din

broj

ADSL u Beogradu

Prvi dani prodaje ADSL-a pokazali su da je interesovanje za ovaj servis veliko, možda i preko očekivanja Internet provajdera i samog Telekoma. Šira javnost, koja je tek nekako počela da prihvata Internet kao deo života, još ne zna mnogo o broadband-u, ali u Beogradu očito ima puno profesionalaca koji su čekali ADSL "k`o ozeb`o sunce". Još od prvih dana Interneta ne pamtimo takvu groznicu, nestrpljenje, svakodnevno zapitkivanje kako ide sa proverom tehničkih mogućnosti, kada se potpisuje ugovor, gde se može preuzeti oprema, kada će priključak proraditi... Videćemo kako će se stvari razvijati sledećih meseci, ali će Internet provajderi morati dobro da se potrude da bi zadovoljili potrebe onih koje obično nazivamo early adopters.

Do sada su ADSL ponudu predstavili (hronološki poređano) Beotel, SezamPro i EUnet; na sajtu sva tri provajdera postoje kratki upitnici koje treba popuniti da bi se ušlo u proceduru, koja je barem na papiru (i ekranu) jednostavna. Provajder najpre, posredstvom Telekoma, proverava postojanje tehničkih mogućnosti na telefonskoj liniji čiji je broj korisnik naveo. Većina ISDN i analognih brojeva na beogradskim digitalnim centralama ima uslove za uvođenje ADSL-a, naravno ako korisnik nema dvojnika, FM ili PCM uređaj na liniji; u tom slučaju se od Telekoma traži oslobađanje parice, što može da potraje ili čak da bude tehnički neizvodljivo.

Ukoliko tehnički uslovi postoje, korisnik potpisuje ugovor sa provajderom i uplaćuje troškove uspostavljanja priključka (ako oni postoje) i/ili račun za prvi mesec, a provajder inicira kod Telekoma instalaciju priključka. Prema informacijama koje imamo, odgovarajuća služba u Telekomu radi punom snagom, mada je uvek potrebno neko vreme da se čitav sistem "uigra", pa u doba kada ovo pišemo korisnici još čekaju svoje priključke. Kada Telekom javi da je ADSL port za konkretnog pretplatnika instaliran u centrali, provajder kontaktira korisnika, isporučuje mu opremu i pomaže oko podešavanja i testiranja splitera i modema. Prema našem iskustvu, ta operacija traje kratko i vrlo je jednostavna - kabl koji izlazi iz zida se utakne u spliter, iz njega se odvedu kablovi do telefona i do ADSL modema, taj modem se poveže sa računarom, podesi se nekoliko parametara u Windows-u i... računar je permanentno na Internetu.

Parametri ponude

Pošto se svi provajderi oslanjaju na Telekomovu ponudu, njihovi paketi su međusobno prilično slični. Ipak, postoji niz parametara koje korisnik treba da razume pre nego što se odluči za provajdera i konkretan paket. Prva i ubedljivo najznačajnija odluka vezana je za brzinu komunikacije - od nje direktno zavisi cena. Ponuđene su tri brzine: 256/64, 512/128 i 768/192 kilobita u sekundi. Prva brojka uvek označava brzinu prenosa podataka sa Interneta (download) a druga brzinu slanja podataka u svet (upload). Raspon brzina download-a je prilično velik, ali treba znati da će u svakoj varijanti prenos biti spektakularno brži od modema koji trenutno koristite i koji, izraženo u istim jedinicama, obezbeđuju brzinu od najviše 56/33 odnosno 33/33 kilobita u sekundi.

Koju brzinu da izaberete? Ubedljivo najveće interesovanje postoji za osnovnu brzinu, 256/64. Brzina download-a od 256 kbps je solidna i obezbeđuje izuzetno udobno surfovanje kao i prenos datoteka brzinama koje će učiniti da 10, 20 ili 30 megabajta gotovo i ne osetite. Uz to, prenos multimedijalnih sadržaja obezbeđuje glatku animaciju na delu ekrana, savršen prenos zvuka i mnoge druge usluge. Brzina upload-a u ovom paketu je nešto niža, na nivou ISDN priključka, ali se pokazuje da prosečan korisnik prima mnogo više podataka nego što ih šalje; zato je i osmišljen ADSL. Priključak ne treba da posmatrate samo kroz brzinu - bitno je da ste stalno na Internetu i da je telefon pri tome uvek slobodan za svoju osnovnu namenu, a brzina od 256/64 je u ovoj fazi sasvim dovoljna većini pojedinačnih korisnika. Naravno, oni koji prenose veće količine podataka ili povezuju umrežene računare na Internet (firme) razmisliće o većim brzinama.

Drugi važan parametar je količina prenetih podataka - SezamPro i EUnet su ponudili korisnicima izbor između flat tarife, u kojoj je mesečna cena fiksna i ne zavisi od broja prenetih gigabajta, i tarife po kojoj se za manje novca dobija određeni mesečni saobraćaj, dok se dodatni gigabajti dokupljuju. Pri tom je SezamPro predvideo pogodnost da se u posebnom režimu može neograničeno pristupati sadržajima na sistemu, pre svega elektronskoj pošti i baferu za naručene datoteke (GetOrder), čime je Basic tarifa dobila na atraktivnosti. Mada flat tarifa bolje odgovara duhu broadband priključaka, ne treba olako da odustanete od varijante sa merenim saobraćajem, pošto vam ona omogućava da, recimo, izaberete punu brzinu priključka (768/192) i da po potrebi veoma brzo prenosite podatke iz sveta, a da vas to ne košta previše. Najzad, možete početi od bilo koje varijante a kasnije je promeniti, kada ustanovite kolike su vaše realne potrebe - promena brzine nije sasvim jednostavna, jer zahteva intervenciju Telekoma, ali će svakako biti moguća.

Za pojedince i(li) firme

Svaki korisnik na Internetu ima IP adresu, broj na osnovu koga se identifikuju paketi podataka koji putuju od njega i ka njemu. Beotel je ADSL korisnicima ponudio dinamičke IP adrese, dok su SezamPro i EUnet, u nekim paketima, ponudili i statičke adrese ili (kod EUnet-a) mogućnost dodeljivanja osam statičkih adresa. U čemu je razlika? Statička adresa interesantna je za firmu koja želi da na Internet postavi svoj Web odnosno e-mail server ili neki drugi servis koji će biti stalno pristupačan iz sveta. ADSL, ruku na srce, nije baš pravljen za takve primene, pošto recimo Web server podrazumeva masovno slanje podataka prema udaljenim korisnicima, a ADSL je usporen upravo na tom smeru (upload bitno sporiji od download-a). Ipak, statička IP adresa može biti pogodna za neke servise kao što je e-commerce, virtuelne privatne mreže itd. Za veliku većinu korisnika dinamička adresa je povoljnije rešenje, a jedina razlika je u tome što provajder povremeno može promeniti adresu koju je dodelio korisniku. Čitava ta operacija obavlja se automatski, korisnik ne primećuje promenu a servis sve vreme radi.

Na vrstu IP adrese direktno se nadovezuje način povezivanja korisnikove opreme na ADSL mrežu. Beotel nudi isključivo USB uređaje koji su pogodni za brzo i lako povezivanje jednog računara na Internet. Preko tog računara bi se, primenom odgovarajućeg softvera, na Internet mogli povezati i drugi kućni računari, može se podići i bežična mreža, ali ako je "glavni" računar isključen, veza ne postoji. SezamPro je takođe ponudio USB uređaje u Basic i Home paketima, dok je u Business paketu, zajedno sa fiksnom IP adresom, ponudio mrežni uređaj koji je u principu stalno uključen i na vezi sa provajderom. U ovaj mrežni interfejs Ethernet kablom se povezuju do četiri računara, koji su samim tim i međusobno umreženi. Ukoliko računara imate više, možete ih povezati na (verovatno već postojeći) hab, svič ili ruter, a od njega odvesti Ethernet kabl do ADSL uređaja. U takvoj konfiguraciji, koja pre svega odgovara firmama, svaki uključeni računar je uvek na vezi sa Internetom, što znači da mreža može ali ne mora imati server. EUnet nije naveo koje uređaje daje, ali bi se po ceni priključenja (Setup) moglo pretpostaviti da se kod Hobby pretplate isporučuje USB, a kod profesionalne Ethernet uređaj.

Ostaje još da pomenemo pojam agregacije, koji je jedino EUnet raščlanio u ponudi. Kao što smo prošlog meseca pisali, Telekom je cenu koju naplaćuje provajderima podelio na dve komponente: fiksnu sumu za zakupljeni ADSL port i saobraćaj između korisnika i provajdera. Naplaćuje se, dakle, interni saobraćaj koji putuje po sistemu prenosa, bez obzira na to što dobar deo tog saobraćaja naplaćuje još jednom, kroz korišćenje Internet linka. U cenu porta je uračunat neki saobraćaj, a provajderu se naplaćuje prekoračenje opsega. To je izraženo kroz nesrećno imenovanu "agregaciju"; neiskusni korisnici tumače da je, pri agregaciji 30:1, 30 ADSL korisnika nagurano na 1 megabit, pa ako recimo jedan prenosi podatke brzinom od 768 kbps a drugi brzinom od 256 kbps, za ostalih 28 ne ostaje ništa. Takva formulacija je besmislena, jer se agregacija ne pravi na svaki megabit posebno već se gledaju statistički podaci za sve korisnike zajedno, a radi se o naplati a ne o ograničenju protoka. Osim toga, saobraćaj od korisnika do provajdera je nekoliko puta jeftiniji od linka prema svetu, pa bi se na tom mestu pre očekivala zagušenja. Korisnik ne oseća agregaciju već ukupan kvalitet servisa, izražen u mogućnosti prenosa podataka sa željenih Internet sajtova, i po tome će provajderi svakako biti više ili manje cenjeni. Na agregaciju ne treba trošiti ni vreme ni reči.

Za analizu ponude provajdera, tabele cena i ostalih uslova, te prvu informacije o hodogramu ponude u drugim gradovima pogledajte februarski broj časopisa "PC".



Plazma

Pantheon PAW



YuNet

Čitaj PC Press

Excel kuhinjica

BIZIT 2021

.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter