|
Gigaset baze i slušalice predstavljaju veoma komforan način da zasnujete telefonsku infrastrukturu vašeg stana ili (manje) firme. Kao što smo već nekoliko puta pisali predstavljajući prethodne generacije Gigaset uređaja (pogledajte PC #39, #58, #70 i #71), glavna ideja je modularnost. Kupite bazu koja se povezuje sa (analognom ili ISDN) telefonskom linijom, a zatim i slušalice koje sa tom bazom komuniciraju. Izbor je veliki: postoje baze u obliku stonog telefona ili uređaja koji se montira na zid, bežični fiksni telefoni i čitav niz bežičnih slušalica raznih generacija, veličina i oblika. U okviru čitave porodice očuvana je kompatibilnost – svaka slušalica može da komunicira sa svakom bazom, pa ako recimo sa analogne linije pređete na ISDN, kupićete samo novu bazu koja će „naslediti“ slušalice. Proces registracije slušalice na bazu je pažljivo razrađen, tako da ne postoji mogućnost da komšija koji takođe ima Gigaset, namerno ili slučajno, telefonira na vaš račun.
USB kabl... ili bez njega
Već nekoliko generacija Gigaset baza ima mogućnost komunikacije sa računarom preko USB interfesa. Recimo, par godina stara ISDN baza SX255, poznata po veoma kvalitetnoj digitalnoj telefonskoj sekretarici, povezuje se sa PC-jem koji, uz program Talk and Surf, olakšava podešavanje parametara baze i razmenu telefonskih imenika između slušalica. Bonus je mogućnost dial-up pristupa Internetu, što je dragoceno ukoliko vaš ISDN mrežni završetak nema USB port. Čak i ako ga ima, pristup Internetu preko Gigaset baze predstavlja udobnije rešenje, pošto na njoj možete da objedinite informacije o telefonskim troškovima, a na svakom aparatu vidite koliko je kanala trenutno zauzeto.
Bežični USB adapter predstavlja još bolju ideju: ubodete ga u notebook i, dok god ste u domenu Gigaset baze, možete da se povežete sa Internetom. U danima kada se ovaj adapter pojavio na tržištu ta mogućnost je zvučala ekskluzivno – sjajan način da koristite notebook u bilo kojoj prostoriji kuće, pa i na terasi, u bašti... U međuvremenu se afirmisao WiFi – uz 802.11g Access Point i broadband konekciju (ADSL ili kablovski Internet), Mreži pristupate još komfornije i daleko većom brzinom od ISDN dial-up-a.
Siemens-u je ostalo da smisli nešto novo, i on se odlučio za unapređenje u domenu u kome je i najjači – telefoniji. Okrenuli su se telefoniranju preko Interneta (VoIP – Voice over IP) i sklopili strateški sporazum sa firmom Skype Technologies (www.skype.com), verovatno najvećim svetskim promoterom besplatnog telefoniranja preko Mreže. Rezultat je M34 USB modul, novi softver za njega, te nekoliko novih baza i slušalica.
Gigaset S440
Siemens-ovo rešenje isprobali smo koristeći M34 USB i Gigaset S440, analognu bazu praćenu slušalicom klasičnih dimenzija i dizajna. Gabariti slušalice su slični kod nas popularnom modelu S1, dizajn je daleko „kockastiji“ što vam se može sviđati ili ne, a interni softver slušalice je za generaciju noviji. Naravno, slušalica može da se registruje na bilo kojoj starijoj analognoj ili ISDN bazi, ali tada VoIP funkcije neće biti raspoložive.
S440 slušalica je dobila ekran u boji sa veoma lepo iscrtanim ikonama, gomilu polifonih melodija za zvona (možete ih čak prenositi sa PC-ja), kalendar, rokovnik i nekoliko pratećih funkcija preuzetih sa mobilnih telefona. Novi softver obuhvata stvari koje kod nas još nemaju svrhe (recimo, slanje SMS poruka sa klasičnog telefona, što Telekom ne podržava), ali i dugo očekivanu listu primljenih poziva koja kod S1 ne postoji (doduše, novije Gigaset baze prave takvu listu, pa je možete pogledati u Base Settings sekciji). Našu pažnju je posebno privukla mogućnost da levom funkcijskom tasteru dodelimo proizvoljnu (?) funkciju. Želeli smo da mu pridružimo naredbu za izbor baze, koja bi omogućila da se ista slušalica koristi na analognoj i ISDN liniji, što bi veoma odgovaralo svakome ko u kući ima priključke oba tipa. Nažalost, ispostavilo se da se tasteru mogu dodeliti samo neke (po nama, manje važne) funkcije, pa ostaje da po kući nosite dve slušalice ili da, dok telefon zvoni, pritiskate 11 tastera dok ne pronađete funkciju Select Base koja se krije u trećem nivou menija.
Da biste instalirali čitav sistem treba da povežete bazu sa napajanjem i telefonskom linijom, registrujete slušalicu na bazi, instalirate softver (obavezno verziju sa CD-a koji ste dobili uz M34 ili preuzeli sa Siemens-ovog sajta – Skype nudi noviju verziju, ali izgleda da ona nije sasvim kompatibilna sa Gigaset-om; osim toga, važno je da instalirate softver pre USB uređaja), ubodete M34 u USB port računara koji je već povezan na Internet (dial-up konekcija je sasvim dovoljna, mada broadband uvek dobro dođe) i... spremni ste za VoIP avanturu.
Glasom preko Mreže
Telefoniranje preko Interneta nije nova ideja – još u prvim danima Mreže moglo se pričati korišćenjem raznoraznih programa, ali je sve to delovalo prekomplikovano i omogućavalo razgovor samo sa onima koji imaju računar sličnog tipa, zvučnu karticu i mikrofon na njemu, što je bilo prilično retko. Vremenom su se pojavili servisi koji omogućavaju Internet telefoniranje sa računara na klasičnu telefonsku mrežu, što je već zvučalo znatno bolje, ali nije bilo besplatno i zahtevalo je da plaćate provajderu kreditnom karticom, a to je većini domaćih korisnika godinama bilo nedostupno. Sada su se kockice složile, pa uz malo truda možete izbeći visoke Telekomove cene međunarodnih razgovora oslanjajući se na Skype servis i Siemens Gigaset kao dodatnu pogodnost.
Nakon instalacije Skype softvera treba da se registrujete na sajtu www.skype.com i uplatite inicijalni iznos koji može biti sasvim mali, par dolara. Uz Gigaset M34 dobijate vaučer čijim aktiviranjem na sajtu dobijate kredit od oko 2 evra, što je dovoljno za probe. Naime, Skype komunikacija sa drugim vlasnicima računara (pa i računara na koje je vezan M34) je potpuno besplatna. Pozive pretplatnicima klasične telefonske veze u razvijenim zemljama (SAD, Argentina, Australija, Austrija, Belgija, Čile, Danska, Francuska, Holandija, Kanada, Nemačka, Irska, Italija, Meksiko, Nemačka, Novi Zeland, Norveška, Portugaliju, SAD, Španija, Švedska, Vatikan, Velika Britanija...) plaćate 0.017 evra po minutu (da, 1.7 evro centi – Telekom minut razgovora sa Amerikom naplaćuje 0.55 evra za fizička lica odnosno 0.90 evra firmama, dakle i do 50 puta skuplje), dok pozivi preko Skype-a u „divlje" zemlje koštaju više, ali nikako previše – zvanje broja u Srbiji košta 0.093 evra, što se naravno ne isplati, ali slične cene važe i za gomilu država, od okolnih do veoma udaljenih, što se itekako isplati.
Pošto jednom prebrinete instalaciju, upotreba je sasvim jednostavna i prirodna. Sa S440 slušalice pozovete (Internal Call) M34, iz njegovog menija dobijete svoje Skype kontakte ili naprosto otkucate broj koji zovete i klasični telefon u Americi ili bilo gde u svetu zvoni. Uz broadband konekciju veza je savršena, mnogo bolja od telefonske, a mogućnost da ne budete pored kompjutera dok razgovarate preko Interneta, i da pri tom koristite tako dobro osmišljen i kvalitetno izrađen uređaj poput Gigaset-a (postoje i drugi Skype kompatibilni telefoni, ali Siemens-u nije lako konkurisati) vredi mnogo.
U kratkotrajnom periodu korišćenja ovog servisa uočili smo dva problema. Jedan od njih je administrativne prirode – Skype koristi usluge neprijatnog billing operatera Moneybookers koji doduše prima naše kreditne kartice, ali pri prvoj uplati zahteva da mu šaljete sliku skenirane kartice, sken ličnog dokumenta, izvod iz banke, čak i kopiju računa za struju (!) kako biste potvrdili svoju adresu. Kada jednom prođete kroz čitavu proceduru, dalje uplate su jednostavne, ali je nama izgledalo lakše i sigurnije da zamolimo kolegu iz inostranstva da uplati nešto novca na naš račun; trebalo bi da Siemens obezbedi neki jednostavan način da se u Beogradu uplati Skype servis. Drugi problem je pitanje platforme – da bi sistem Gigaset / Skype funkcionisao, računar mora da bude uključen, M34 utaknut u USB port a softver pokrenut (srećom, može se učitati zajedno sa Windows-om, ali za sada ne postoji varijanta za druge operativne sisteme). Mnogo bi nam se više dopalo kada bi Skype softver bio u samoj Gigaset bazi, koju bismo Ethernet kablom povezali sa broadband ruterom – tada bi sistem bio uvek dostupan i ne bi zavisio od računara, pa bi se sa pravom moglo reći da je glupo razgovarati sa inostranstvom na klasičan način.
Doduše, veza sa računarom može da se koristi i za druge servise. Recimo, možete sa slušalice koristiti MSN ili AOL Messenger, pokretati aplikacije na PC-ju (sedite u bašti i preko telefona naložite kompjuteru da reprodukuje neke MP3 fajlove sa diska), ažurirati imenik slušalice prema kontaktima u Outlook-u... Puno cool opcija, ali VoIP telefonija je glavni razlog zbog koga kupovina M34 i S440 predstavlja investiciju koja se može otplatiti kroz svega nekoliko dana ili nedelja.
Korisne adrese:
Telephant
http://www.telefant.rs
|
