|
U trenutku zaključenja ovog teksta, 21. februara, beogradski provajderi su instalirali negde oko 400 ADSL priključaka. Broj ADSL korisnika je nešto veći, pošto je Telekom u test-fazi instalirao stotinak priključaka saradnicima na tom projektu i nekim komercijalnim korisnicima, ali će u sledećem periodu glavnina novih ADSL-ova dolaziti preko Internet provajdera.
Da li je tih tri stotine priključaka u prvom mesecu malo ili mnogo? Zavisi kako gledate na stvari - iz ugla provajdera, to je samo kap u moru zainteresovanih korisnika, čiji broj prevazilazi sva njihova ranija predviđanja; spiskovi onih koji čekaju na priključak i onih koji nemaju tehničkih mogućnosti za uvođenje su depresivno dugački. Gledano sa strane Telekoma, koji je navikao na velike projekte ali i na odgovarajuće duge rokove njihove realizacije, brzina je "svetlosna", uzevši u obzir koliko je tehničkog, manuelnog i papirološkog posla potrebno da bi se svaki priključak realizovao. Službe koje učestvuju u projektu se (re)organizuju prilično sporo, ali ima napretka po pitanju koje je možda i važnije - instaliranje ADSL oprema u centralama koje je trenutno nemaju, kako bi deo grada (a onda i države) gde se ADSL može dobiti porastao. Dok se to ne desi, korisnici koji se prijavljuju za priključak osećaju se kao da učestvuju u svojevrsnoj lutriji čija se premija zove "tehničke mogućnosti".
Tehničke mogućnosti
Procedura uvođenja ADSL-a počinje prijavom, koja se podnosi izabranom Internet provajderu. Većina provajdera je obezbedila prijavljivanje preko Web-a, što je za korisnike najudobnije. Važno je da u prijavi navedete precizne informacije - ne zahteva se da prijavu podnosi isključivo vlasnik linije (što je posebno važno za one koji žive ili rade u iznajmljenom prostoru), ali se u prijavi mora navesti ime vlasnika, ime korisnika koji će plaćati ADSL pristup i podaci o njemu. Tom prilikom korisnik se opredeljuje i za brzinu pristupa za koju je zainteresovan (256/64, 512/128 odnosno 768/192 Kbps) kao i za paket - mereni ili neograničeni protok, fiksna ili dinamička IP adresa i tome slično. Za opis najvažnijih parametara pogledajte prethodni broj časopisa "PC".
Internet provajder, pošto proveri osnovne navode u prijavi, podnosi Telekomu zahtev za ispitivanje tehničkih mogućnosti za instalaciju ADSL priključka korisniku. Prvi mesec ispitivanja pokazao je svu složenost procedure, koju smo u ranijim tekstovima svodili na "potrebno je da korisnik ima `čistu` paricu i da je povezan na neku od modernih centrala, u kojoj postoji oprema za ADSL". Takvu tezu smo čuli i u prezentacijama samog Telekoma, a i zvučala je "blizu pameti" - najzad, ADSL je moderna tehnologija, teško ju je očekivati u nekoj "klepetuši". Pokazalo se da je telekomunikacioni sistem previše složen da bi se uslovi mogli opisati tako jednostavnom rečenicom. Zato smo u martovskom broju časopisa "PC" opisali način uspostavljanja ADSL priključka, njegovu mogućnost instalacije i na starim centralama, objasnili razliku između instalacije na centrali i na njenom isturenom stepenu kao i instalaciju preko DSLAM opreme odnosno ADSL ploča u centrali. Na osnovu tih informacija lako ćete protumačiti informacije koje vam daje vaš provajder i znati kada da očekujete svoj priključak.
|
