GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #112 > Komunikacije
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Kad se tlo zatrese
Vesna Milošević
Neka od najlepših mesta na našoj planeti nastala su kao posledica aktivnosti vulkana i seizmičke aktivnosti zemlje. Nažalost, pojave koje su dovele do stvaranja tih mesta mogu naš odmor iz snova da pretvore u noćnu moru... Može li Internet pomoći da se umanje posledice prirodnih katastrofa?
- PC #112 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Kad se tlo zatrese

Statistika govori da se aktivnost vulkana sa godinama povećavaju, mada su neki naučnici mišljenja da je to samo posledica detaljnijeg praćenja vulkanske aktivnosti. Kao dokaz za ovu tvrdnju uzima se statistička činjenica da je tokom Prvog i Drugog svetskog rata vulkanska aktivnost bila izuzetno niska, tačnije rečeno, da zapravo naučnici nisu imali vremena da se bave aktivnim vulkanima. Bilo kako bilo, dok čitate ovaj članak na svetu oko 20 različitih vulkana ima erupciju.

Vulkani i zemljotresi

Na pitanje koliko aktivnih vulkana uopšte postoji na planeti, ne postoji precizan odgovor – neki od vulkana između erupcija imaju pauzu od više stotina godina, što mereno ljudskim vekom nije preterana aktivnost. Da biste se uopšteno informisali o vulkanima, zgodno je da posetite sajt www.volcano.si.edu, gde ćete pored osnovnog objašnjenja ove pojave naći i odgovor na pitanje koliko traje vulkanska erupcija, koji je najviši vulkan na svetu itd. Podaci i statistika se uglavnom odnose na vulkane koji se nalaze iznad površine mora, pošto precizni podaci o broju aktivnih vulkana na dnu mora ne postoje. Nažalost, upravo ovi vuklani izazivaju zemljotrese i plimske talase, poznatije pod nazivom cunami.

Žitelji nekih ostrva vulkanskog porekla koriste ovu činjenicu kako bi privukli turiste iz celog sveta. Na adresi www.whiteisland.co.nz nalazi se prezentacija jednog takvog ostrva na Novom Zelandu. Procenjuje se da je vulkan koji se nalazi na ovom ostrvu star između 100.000 i 200.000 godina, dok je vidljivi deo ostrva nastao pre nekih 16.000 godina. Šetnja po ovom ostrvu slična je šetnji po površini Meseca, budući da kiselost sredine i tlo ne dozvoljavaju razvoj bilo kakve flore i faune. Ostaci fabrike sumpora sada su preuzeti od strane majke prirode i predstavljaju dokaz da čovek još uvek nije u stanju da ukroti planetu, dok precizna oprema postavljena oko kratera beleži podatke koji bi mogli da ukažu na aktivnost ovog vulkana. Podaci se šalju u Institut za geološke i nuklearne nauke gde se dalje analiziraju i na osnovu tih analiza se objavljuju stepeni aktivnosti vulkana. Trenutno njegova aktivnost je na nivou 1, što označava konstantno izbacivanje gasova i pare, bez opasnosti po okolinu. Pored priče o ovom vulkanu, na sajtu ćete naći i celokupnu turističku ponudu ostrva koje je 1769. godine ugledao kapetan Kuk.

Podvodne aktivnosti vulkana često dovode do zemljotresa, što ćete naučiti čitajući earthquake.usgs.gov i to deo koji je posvećen najmlađima. Jedan od najveći zemljotresa u istoriji zabeležen je 1960. godine u Čileu. Seizmički talas je obišao celu planetu, a sleganje tla je još nekoliko dana nakon toga potresalo Čile. Ovakvi fenomeni se nazivaju slobodna oscilacija Zemlje. Inače, uzroke nastanka zemljotresa prvi je precizno opisao 1760. godine britanski inženjer Džon Mičel, koji se smatra i osnivačem seizmologije u svetu. Zabeležio je da su zemljotresi i talasi energije koje oni stvaraju uzrokovani pomeranjem masivnih stena koje se nalaze miljama ispod površine zemlje.

Trusna područja

(kliknite za veću sliku)

Svoj prvi zemljotres na novom kontinentu evropski doseljenici osetili su 1663. godine u Kaliforniji. U ovoj američkoj državi godišnje se zabeleži čak 10.000 zemljotresa, premda su mnogi od njih toliko slabi da se ni ne osećaju. Kada se upoznate sa osnovnim činjenicama i pojmovima, na ovoj prezentaciji možete da pronađete i mape seizmografskih aktivnosti u celom svetu.

Pored Kalifornije, država Nevada je jedna od seizmički najaktivnijih država u Americi. Stoga su oformili seizmografsku laboratoriju, čiji je sajt www.seismo.unr.edu. Posebna pažnja na ovoj prezentaciji posvećena je spremnosti građana kada su u pitanju prirodne katastrofe. Postoji osnovnih sedam koraka koje bi trebalo da pratite kako biste sebi i svojim ukućanima obezbedili bezbednost tokom zemljotresa. Prvi korak je da identifikujete potencijalne opasne tačke u vašem domu. Nekoliko smrtnih slučajeva zabeleženo je usled pada polica sa knjigama, stoga je neophodno obezbediti i pričvrstiti sve komade nameštaja koji su dovoljno teški da bi mogli da vas povrede ukoliko padnu, ili koji su skupoceni i mogu da budu oštećeni usled pada.

Ljubiteljima činjenica i informacija preporučujem sajt www.earthquakenews.com , gde se mogu naći vesti i inforamcije o zemljotresima i poplavama širom sveta, kao i tekstovi o tome kako se ljudi iz pogođenih područja bore sa teškim životom nakon katastrofa. Čitaćete i o katastrofama izazvanim ljudskom rukom, poput nuklearne eksplozije, globalnog zagrevanja i promene klime. Mnoge oblasti nakon pustošenja koje ostavljaju poplave zadesi i pustošenje od strane lokalnih kriminalaca. Zato su neke od država koje su decembra prošle godine bile pogođene cunamijem morale hitno da donesu važne zakone i spreče trgovinu decom.

Smrtonosni cunami

(kliknite za veću sliku)

Velika pomeranja ploča ispod površine mora mogu da dovedu do stvaranja podvodnih lanaca planina, ali i plimskih talasa – cunamija. Godinama smo ove talase vezivali za Japan, ali događaji od prošle godine su nas podsetili da postoje i druga područja gde se ovakav destruktivni talas može formirati. Jedan od najvećih centara za praćenje cunamija nalazi se na Aljasci, a njegova adresa u sajber svetu je wcatwc.arh.noaa.gov . Nacionalna meteorološka organizacija se potrudila da pripremi ljude ne samo obaveštenjima o potencijalnim cunamijima, već i edukacijom kako bi se ljudi bolje upoznali sa ovom pojavom, a time i lakše snašli ukoliko bi ih to zadesilo.

Naučna definicija za fenomen koji se naziva cunami je da je to serija talasa veoma velike talasne dužine i velike periode, koji se generišu u dubinama mora impulsivnim poremećajima koji pomeraju vodu. Iako svi vezujemo ove talase sa zemljotresima oni mogu nastati i usled vulkanski erupcija, nuklearnih eksplozija, kao i udarima objekata iz svemira, poput meteora, asteroida i kometa. Ove talase ne možete da osetite ukoliko ste na brodu, a ne mogu se videti ni iz vazduha na otvorenom okeanu. Talasi koji su pokrenuti na većim dubinama okeana mogu da postignu brzinu i do 970 kilometara na čas, dok je termin cunami prihvaćen 1963. godine na internacionalnoj konferenciji. Za nastavak priče koja sadrži statistike, sigurnosna pravila i osnovne karakteristike cunamija, posetite ovu prezentaciju.

(kliknite za veću sliku)

Kada se upoznate sa strašnim statistikama i pogledate slike opustošenih krajeva, pitate se kako se takva katastrofa može preživeti. Naučnici tvrde da je pravovremenom pripremom sve moguće, dok Crveni krst na www.redcross.org daje detaljna uputstva. Ukoliko putujete u krajeve u kojima postoji mogućnost pojave ovog talasa, neophodno je da se informišete u hotelu da li postoji posebna procedura i na koji način se gosti upozoravaju. Takođe, savetuje se da se upoznate sa rutama koje se koriste pri evakuaciji čim dođete, jer se smatra da dobro poznavanje tog puta može da vam spase život. Kada osetite da se potres smirio, okupite članove svoje porodice i brzo se evakuišite. Potrebno je da iz sebe ostavite sve što je suvišno, jer talas može da dođe za nekoliko minuta, i da krenete na uzvišenja što dalje od obale. Procedura evakuacije zavisi od stepena upozorenja koje je izdato, stoga, bitno je pratiti informacije centra i ponašati se u skadu sa stepenom opasnosti. Vredi znati i to da samo potresi koji traju duže od 20 sekundi mogu da proizvedu ovakav talas. Na istom sajtu naći ćete i savete za druge situacije kada su životi ljudi ugroženi, poput terorističkih napada, uragana, zemljotresa, poplava i požara.

Centar za katastrofe

(kliknite za veću sliku)

Regija Pacifika spada u najugroženije kada su u pitanju zemljotresi, vulkani, tornada i ostali prirodni fenomeni. Stoga je formiran Pacifički centar za katastrofe (www.pdc.org ). Uraganski vetrovi su još jedna pojava koja bi mogla da pokvari vaš godišnji odmor ukoliko ste se odlučili za oblast Pacifika, Kariba ili nekog drugog tropskog raja. Na ovoj prezentaciji naći ćete objašnjenje pojmova koji se koriste kada se govori o uraganima, koji nivo upozorenja podrazumeva koju reakciju, kao i šta bi trebalo da pripremite i ponesete sa sobom u slučaju evakuacije.

Kako se dodeljuju imena uraganima? Iskustvo je pokazalo da korišćenje konkretnih imena kako u pisanoj, tako i u usmenoj komunikaciji, dovodi do manje nesporazuma od metoda koje su se pre koristile. Stoga je 1953. godine od strane Nacionalnog centra za uragane, formirana lista imena koja se koriste. Ova lista je sadržala isključivo ženska imena sve do 1979. godine, kada su uvedena i muška. Postoji šest lista koje se koriste u rotaciji, tako da lista imena koja je korišćena 2004. godine, biće ponovo korišćena 2010. godine. Jedina situacija koja može da dovede do promene imena na listi je toliko jak uragan koji je napravio veliku štetu i odneo mnogo života, da je neprimereno ponovo koristiti to ime. Kada se desi ovakva situacija, sastaje se komitet i daje predlog za neko novo ime.

Sa druge strane Pacifika, u Japanu, odbrana od prirodnih katastrofa postala je deo svakodnevnice. Skoro svaka zgrada je građena u skladu sa pravilima zaštite od zemljotresa, dok se za detektovanje potresa koristi najsavremenija oprema. Azijski centar za prevenciju katastrofa napravio je prezentaciju www.adrc.or.jp . Na prvoj stranici možete da odaberete jezik koji ćete da koristite, način prikaza podataka, kao i da li pristupate zarad profesionalne ili lične potrebe. Ako želite samo da vidite najnovije vesti iz ove oblasti, one su hronološki prikazane još na osnovnoj stranici. Podatke možete da pretražujete po zemljama članicama ove organizacije. Za svaku od njih data je lista prirodnih katastrofa koje su je pogodile, kao i datum kada se to desilo. Tu je i lista linkova sa adresama na kojima se mogu naći informacije o nesrećama u tim oblastima, podeljene po kategorijama, od organizacija koje se bave ovim problemom, preko pravnih dokumenata koja regulišu ove pojave, pa do osnovnih planova kako se ponašati u slučaju zamljotresa, ili kako se na vreme informisati i koje se mere preduzimaju kako bi se smanjila potencijalna šteta.

Statistike

Sve katastrofe koje izazivaju veliku materijalnu štetu i za sobom odnose mnoge živote privlače pažnju statističara. Na www.disastercenter.com naći ćete liste stotinu najskupljih prirodnih katastrofa u prošlom veku (na čelu zemljotres u Japanu 1995. godine), zatim listu katastrofa koje su odnele najviše ljudskih života, najskuplje tehnološke katastrofa, kao i mnoge druge liste. Katastrofa je, po mišljenju autora ovog sajta, i sada zaboravljeni problem 2000. godine. Danas kada čitate ove tekstove, imate osećaj kao da čitate neku staru knjigu koja je nekada davno pričala o dalekoj budućnosti. Na listi je i kriminal: dati su podaci o stopi kriminala, koja nažalost raste svake godine, saveti kako pomoći bližnjima koji su bili ugroženi, ali i situacija po državama, za putnike koji bi da izbegnu ovu vrstu opasnosti tokom odmora.

Priroda nam je podarila prelepe predele, dok je tehnika tu da nas upozori na ćudi prirode i naš odmor na peščanoj plaži učini što bezbednijim. Zato, čak i dok uživate u pogledu na neko divno tropsko ostrvo dobro je proveriti da li vas tamo pored sunčanog dana očekuju i neka neprijatna iznenađenja, a za to vam je potreban samo jedan klik na svetskoj Mreži...

SLEDEĆI TEKST U PC #112
nopreview
Uvodnik
Dejan Ristanović


ASUS

RODT webinar

Čitaj PC Press

YuNet


BIZIT 2020

Excel kuhinjica

Jooble

.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter