|
Ukoliko kod kuće ili na poslu posedujete broadband Internet konekciju (brza poprečna veza, ADSL ili cable... poslužiće i ISDN, ako za komunikaciju koristite oba kanala, dakle 128 kbps), vreme je da pogledate Google Earth. Usmerite browser na earth.google.com, preuzmite i instalirajte neku od ponuđenih verzija softvera (besplatna je sasvim dovoljna), završite formalnosti oko registracije, startujte program i putujte svetom! Da, pokretima točkića na mišu možete da se spustite na bilo koji deo Zemljine kugle, posmatrate gradove, ulice, trgove, krovove kuća... U urbanim predelima sveta (u koje mi, naravno, ne spadamo) slike iz orbite kombinovane su sa klasičnim mapama tako da vidite i imena ulica, kućne brojeve, restorane, prodavnice (tako se čitava stvar finansira) i mnoge druge objekte, a u nekim vrlo urbanim predelima pojavile su se čak i 3D predstave zgrada, teksture pa čak i kuće u koje, poput nekog modernog Asmodeja, možete „ući“ pošto „podignete krov“. Prelazak na nivo „Karlsona s krova“ tj. mogućnost da gledate kroz prozore za sada nije na vidiku, ali ko zna...
Nov pogled na poznate predele
Čak i ukoliko ste isprobali Google Earth kada je promovisan, vredi da ga pogledate ponovo – sredinom avgusta postavljene su nove, detaljne slike Beograda. Delovi grada su očito slikani (i) iz aviona, pri čemu ima indicija da su korišćeni snimci Direkcije za građevinsko zemljište iz (otprilike) 2001. godine. Možda je ukomponovano više snimaka iz raznih perioda, obzirom na putanje kojima se sateliti kreću oko Zemlje – treba mnogo obletanja da se sastavi kompletna slika.
Prvi kontakt sa programom može da bude pomalo traumatičan, jer nismo navikli da posmatramo predele iz „ptičje perspektive“. Ja isprva nisam uspeo da „pogodim“ čak ni Beograd (sitnica!), pošto sam iz nekog razloga mislio da reka Sava treba da bude plave boje (kao da je nikad nisam video, pa da ne znam da je siva), tako da sam tražio Beograd otprilike tamo gde je Pančevo, a tu ga nekako nema. Onda sam našao Beograd, ali nisam mogao da nađem svoj kraj grada, sve skrećući u pogrešne ulice i mešajući razne parkiće, koji su najjasnije prepoznatljivi objekti. No kada sam obišao nekoliko lokaliteta i orijentisao se, stvari su počele da bivaju mnogo zanimljivije i pružile su sasvim novu perspektivu posmatranja grada.
Veoma dobar način za početno snalaženje su GPS koordinate, ako posedujete odgovarajući uređaj. Naprosto u Search box uneste koordinate koje ste pročitali sa samog uređaja ili možda sa „Plan Plus 2003“ plana Beograda na kome je mnogo lakše snaći se nego na satelitskim snimcima, recimo 44.7604N 20.4711E, i „odletećete“ tamo. U slučaju konkretnih koordinata stižete u blizinu VMA, gde ćete saznati koliko se naše službe brzo reformišu. Videćete i gde sve postoje bazeni, šta je iza nekih visokih ograda i, uopšte, razne stvari koje su pre samo desetak godina možda nosilo sa sobom par godina robije. A pored mostova još stoje oni znaci „zabranjeno fotografisanje“ – da neprijatelj ne sazna...
Statično... za sada
Satelitske mape Beograda za sada uglavnom predstavljaju kuriozitet, ali verujem da će vektorska mapa uskoro biti integrisana sa snimcima, tako da će se videti imena objekata, nazivi ulica, možda čak i kućni brojevi koji bi se mogli povezati sa telefonskim imenikom... To će dati sasvim novi smisao GPS uređajima i pratećim sistemima za snalaženje u gradu – čak i kada imate mapu i koordinate, ponekad se ne snađete „iz prve“ jer ne možete da zamislite kako raskrsnica izgleda. Uz satelitske snimke se možete bolje pripremiti, a uz širu pokrivenost grada bežičnim Internetom, mapu ćete moći da pogledate i iz automobila, u pokretu. Sve preciznija fotografisanja iz satelita i aviona povećaće nivo detalja, pa će samim tim i mape biti vrednije. Nestrpljivo, osim toga, očekujemo i snimke drugih gradova Srbije.
Osim ozbiljnih primena, ovako sjajna „igračka“ je privukla pažnju armije hobista koji pretražuju svet i uočavaju zanimljive slike. Popularni su vojni poligoni, nuklearne elektrane (do pre par godina pozicije strateških objekata smatrane su najstrožijom tajnom), rezidencije političara i glumaca, avioni i brodovi „uhvaćeni“ u pokretu... Pojavljuju se čak i igre koje koriste Google Earth kao osnovu – pogledajte www.googleearthhacks.com  .
Sve ovo je samo pola posla – mape su statične i prikazuju stanje od pre nekoliko meseci ili godina. Uz „sitne“ pare uložene u satelitske sisteme ili možda prelazak nekih vojnih tehnologija u komercijalni sektor (i GPS je bio vojni projekat) i unapređenje komunikacione infrastrukture dobićemo mogućnost da pogledamo lokaciju iz satelita on-line. Kao što je danas lakše pogledati na Internetu kolika je temperatura u Beogradu nego ići do prozora i zagledati termometar, tako će za nekoliko godina biti lakše pogledati iz satelita nego kroz prozor. A i više toga će se videti, naročito pošto još jednom redefinišemo svoje pojmove o pravu na privatnost...
U svakom slučaju, kupovinom firme Keyhole i integracijom njihovih satelitskih mapa u svoj pretraživač Google je napravio odličan posao, sasvim na liniji svoje dugoročne strategije. Naime, Google Earth je samo klijentski program, dok se podaci stalno (i besplatno... za sada) prenose za Google servera. Koncept mrežnog računara tako i dalje živi, a Google pokazuje da i dalje ima šansu da parira Microsoft-ovoj dominaciji na desktop-u...
|
