Canon: Generacija 5

Ovog proleća predstavljena je peta generacija Canon-ove linije DSLR aparata koju je pre 6 godina započeo model D30, a sledili ga modeli D60, 10D i 20D. Nestrpljenje fanova je bilo veliko i širom Interneta mogle su se pročitati karakteristike novog modela u najavi koje su najvećim delom bile spisak želja korisnika. Kada je aparat konačno predstavljen bilo je mnogo razočarani diskutanata, ali je tržište mislilo drugačije – aparat se odlično prodaje, o čemu svedoči i otežana nabavka na manjim tržištima poput našeg.

Krajem 2005. Canon je objavio strategiju digitalnih SLR aparata, koja kaže da će imati dve veličine senzora u nekoliko modela (do sada je bilo tri veličine). To je označilo da treba ozbiljnije, dugoročnije shvatiti liniju objektiva koji se mogu koristiti samo na aparatima sa manjim senzorom i nose oznaku EF-S. Manji senzor ima veličinu APS film formata, tako da je crop faktor 1,6x, što stvara manje probleme na širem kraju, ali donosi boljitak kad se traži telefoto područje. Veliki senzor pune veličine 35 mm filma nema crop faktora. Logika kaže da je veće bolje, ali je i primetno skuplje, pa se većina amatera opredeljuje za manji senzor gde postoji jeftiniji entry level aparat sa oznakom 350D i pominjana linija kojoj pripada i 30D. Jednocifrene oznake su rezervisane za FF (full frame) aparate.

Popularni 10D bio je „samo“ verzija prethodnika D60, izgrađena oko istog senzora od 6,3 Mp, ali sa dovoljno unapređenja da privuče korisnike. Slično tome je 30D unapređenje modela 20D: imaju isti senzor, ali je 30D dovoljno poboljšan da privuče nove korisnike a stare podstakne na upgrade.

Šta je bolje?

Odmah pada u oči veličina displeja na poleđini – 2,5“ u odnosu na 1,8“ modela 20D. Na ekran staje više podataka, pored slike ispisani su parametri koji sada obuhvataju i RGB histogram, što uz prikaz delova slike koji su prezasićeni („spaljeni“, nema informacija – obično nebo strada), omogućava lakšu i kvalitetniju odluku o kompenzaciji ekspozicije koja daje bolji snimak.

Kućište je unapređeno i podseća na „starijeg brata“ 5D, koji pripada porodici sa velikim senzorima. Napravljeno je od legure magnezijuma, što će reći metalno kućište presvučeno plastikom i sa posebnim gumenim ojačanjima na mestima koja su izložena habanju kao što je rukohvat. Poboljšanja su vidljiva i na džojstiku kojim se bira autofokusna tačka (ima ih 9), kao i na tasteru za okidanje. Drugim rečima, rukovanje aparatom je lakše i preciznije.

Nova korisna funkcija odnosi se na merenje svetla, pored evolutivnog (koji se najčešće i koristi), centralnog (kada se najveća važnost pridaje centralnom području), parcijalnog (kada se meri na 9% centralnog dela), dodato je i spot merenje, koje uzima u obzir samo 3,5% u centru, što je i označeno u tražilu. Ovome su se mnogo obradovali fotografi ptica, jer je merenje bivalo loše zbog drugog osvetljaja pozadine (neba). Ovde je korisno napomenuti da je za dobro osvetljenu fotografiju važno izmeriti jačinu svetla koje pada na objekat a ne ono što se odbija od njega, ali se na osnovu odbijenog radi merenje, te je za to potrebno malo vežbe i iskustva dok se ne stekne pravilan osećaj za potrebu konpenzacije, u čemu vam pomažu histogrami osvetljaja snimka.

Druga novina je mogućnost pravljenja nove slike bez ponovnog fokusiranja, što se retko pominje na forumima ali je korisno u nekim situacijama. Recimo, želite da slikate neku akciju (npr. dečiju igru) i na istom rastojanju napravite više snimaka u nepravilnim vremenskim intervalima. Ili recimo trka: prefokusirate određnu tačku na stazi i kada god prođe neki učesnik želite da slikate. Do sada ste posle svake slike morali da otpustite potpuno taster i da ponovo fokusirate i slikate, a sada je moguće da posle slikanja vratite taster samo do pola, na prvo koleno, čime je fokus i dalje zaključan, ali sada možete opet da pritisnete do kraja i slikate ponovo. Pomenimo i mogućnost izbora brzine kontinualnog snimanja od 3 ili 5 slika u sekundi, uz povećanje bafera.

Dodat je i taster za štampanje, što na prvi pogled nema smisla jer ovakav aparat nije namenjen onima koji će bez obrade štampati slike, ali ako se uzme u obzir da se slika umesto na štampu može bežično poslati kompjuteru (uz kupovinu odgovarajućeg uređaja)... Tu je i poboljšani algoritam autofokusa, kao i duži vek zatvarača (zavesica) koji je sada deklarisan na 100.000 snimaka.

Za slučajeve kada želite rezultat odmah i slikate u JPEG formatu, a ne RAW (tzv. „digitalni negativ“), sa 5D je preneta filozofija stilova slika, kada grupu podešavanja vezanih za osvetljaj, boje, oštrinu i sl. vežete za neku temu – pejzaš, portet – čime je dalje olakšano rukovanje aparatom.

Karakteristike

Nisu svi potencijalni kupci ovog aparata posedovali prethodni Canon DSLR, pa da pomenemo i karakteristike od kojih su neke „prepisane“ sa njega. Canon 30D je načinjen od kvalitetnog metala, a velika pažnja posvećena je ergonomiji i rukovanju, mada i dalje ima mesta za poboljšanja. Rezolucija senzora je 8,2 Mp, a šum pri velikim osetljivostima je mali, tako da su snimci slikani sa ISO 1600 upotrebljivi, pa čak i 3200 dolazi u obzir u nekim slučajevima.

Najveće kritike ovom aparatu su i bile upućene na izbor senzora koji je ostao na 8,2 Mp. Razloga ima mnogo, ali realno govoreći, za većinu primena ovo je sasvim dovoljna rezolucija – kome treba više, ići će na model 5D. Povećanjem broja piksela na istoj površini došlo bi se do manjeg piksela koji je podložniji šumu, ali je i osetljiviji na gubitak detalja zbog difrakcija kad je blenda mnogo zatvorena.

Aparat prima EF i EF-S objektive, bilo Canon-ove ili nezavisnih proizvođača (izbor je ogroman) – zaokruživanje konfiguracije se svodi na odluku koliko ste spremni da uložite u opremu. Pored ugrađenog blica, dobro je imati i eksterni koji korisiti E-TTL II mod, što imaju svi iz EX serije bliceva. Kada uračunate i kabl ili daljinac za okidanje, razne filtere, libele i slično, čovek pomisli da dodacima nema kraja. Srećom, većina opreme je vertikalno kompatibilna (čak i baterije) i dugovečna.

Fotografije se upisuju na CF kartice koje su i dalje prisutne u SLR svetu, zbog konstrukcije i robusnosti. 30D zna da iskoristi brzinu novih kartica kada je upis u pitanju, te ima smisla nabavka neke od ultrabrzih kartica. Za prenos slika u kompjuter bolje je koristiti neki od čitača kartica – naravno, možete spojiti aparat sa kompjuterom, ali čitač je brži... Postoji mnogo korisnih opcija ako je aparat spojen sa kompjuterom, kao što su „okidanje“ sa PC-ja i direktni prenos slike na računar.

DSLR je nešto drugo...

Softverski paket koji stiže uz aparat je bogat – pored drajvera, obuhvata i programe za pregled i arhiviranje slika, njihovu obradu i konverziju iz RAW formata. I dalje je najbolje koristiti Adobe proizvode za postprocesiranje slika, ali ako niste previše zahtevni, i ono što dobijete besplatno može biti dovoljno.

Na kraja bih napomenuo da je korišćenje SLR aparata nešto potpuno drugačije od filozofije point and shoot modela (i P&S ima svojih prednosti, naravno, ali one nisu na strani kvaliteta). Upuštanje u ovu avanturu je ozbiljan korak, ali će ozbiljno biti i zadovoljstvo rezultatima. Broj digitalnih SLR aparata je sve veći, sve ozbiljne firme su uplovile u ove vode (uključujući i Sony), što samo povećava raznolikost cena i mogućnosti. Canon 30D je odlično zaokružen proizvod i logičan nastavak svoje familije, koji košta manje od direktnog prethodnika – to je odličan izbor za unapređenje, ali i dobar prvi korak u DSLR svet u kome se slika dobija trenutno i gde uvek vidite tačno ono što ćete slikati.