GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #124 > Softver
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Prozori od želatina
Novica Milić
Nova Xgl tehnologija na Linux-u donosi već danas ono što se sutra očekuje u sistemu Windows Vista. Prvi je na tom polju novi SuSE 10.1 kompanije Novell...
- PC #124 (Jul/Avgust 2006)
- U prodaji po ceni od 200 din

broj
pc124sus.zip
(1,945.42 KB)

Prozori od želatina

(kliknite za veću sliku)

Prozori koji se uvrću, previjaju, provide ili brzo pakuju (a onda raspakuju) jedni pored drugih ili jedni ispod drugih, desktop koji se pojavljuje u obliku kocke (tačnije paralelopipeda), u tri dimenzije čije se ose mogu zadati proizvoljno, prozori na desktop-u koji prelaze njegove ivice po širini ili dubini, rotiranje u svim pravcima, skaliranje ili zumiranje, uz još mnogo toga... nije u pitanju Vista koja će biti dostupna iduće godine, nego Xgl na Linux-u, dostupan već danas.

Najpre smo Xgl (što je skraćenica X windows manager postavljen na osnovu OpenGL tehnologije, tj. novih grafičkih podsistema za rad u tri dimenzije) isprobali na jednoj Linux derivaciji Gentoo Linux-a sa čudnim nazivom Kororaa (na nekom australijskom domorodačkom narečju to bi značilo „mali pingvin“), izbačenoj pre mesec dana kako bi bile demonstrirane nove vizuelne sposobnosti Linux desktop-a. Ali kako je u tu derivaciju bilo uključeno i nešto što nije čist open source produkt (jedna biblioteka funkcija iz tzv. vlasničkog softvera), njeni tvorci su morali da je, posle nekoliko dana, povuku iz opticaja.

Novell-ov SuSE

(kliknite za veću sliku)

Da bismo stekli uvid u novu tehnologiju morali smo da sačekamo novi SuSE u verziji 10. 1. Iako je Xgl paket moguće podići sa Interneta i instalirati i na drugim distribucijama Linux-a, npr. Ubuntu ili Fedora, Novell-ov SuSE je prvi koji je Xgl uključio u svoju redovnu ponudu. Doduše, iako se svi paketi ovog grafičkog menadžera nalaze na diskovima, potrebno je prethodno sa Mreže podići nVidia drajvere (nVidia već izvesno vreme dosta tesno sarađuje sa Linux zajednicom), istalirati ih i kompajlirati, a onda podesiti nekoliko konfiguracionih biblioteka – kratko uputstvo za ovo možete naći u okviru.

O Novell-ovoj SuSE distribuciji smo već pisali u PC #120, a nova verzija 10.1 ne donosi posebne novine u odnosu na verziju publikovanu pre par meseci, osim što su paketi i aplikacije dati u najnovijim stabilnim verzijama. Postoje dve glavne novine u ovoj verziji: prva je upravo Xgl, a druga, manje poznata, odnosi se na XEN sistem u SuSE Linux-u. Reč je o tzv. virtuelnim mašinama, koje omogućavaju da pod SuSE-ovim sistemom i u okviru njega podignete druge Linux-e, pa čak i druge operativne sisteme (i, uz malo trikova, Windows XP; o tome ćemo pisati u jednom od narednih brojeva časopisa „PC“). Ovim je Novell-ov doprinos postao vrlo značajan: ne samo da je realno demonstrirao novu desktop tehnologiju, već je ovaj proboj od velikog značaja za razvoj Linux-a kao operativnog sistema.

(kliknite za veću sliku)

Broj programa za Linux je toliko narastao da može zadovoljiti kancelarijske, multimedijalne, grafičke i, naravno, serverske potrebe (na ovom poslednjem polju je Linux već deceniju vodeći). Ipak, većina nas je navikla na Microsoft Windows, programe koje koristimo pod njim, na njegove rasporede naredbi i usluga. Navika je značajan faktor koji ne treba zanemariti. Da bi Linux mogao da se takmiči sa Windows-om kako bi od njega „preoteo“ korisnike, morao bi da ih privuče i nečim što Windows nema. Izgleda da ipak nije toliko bitno što je Windows komercijalan sistem čije su pojedine aplikacije veoma skupe, bez obzira koliko to vole da naglašavaju propovednici GNU i FS orijentacije. Doduše, u razvijenim zemljama poput Britanije, Nemačke ili Francuske, deo državne administracije ili obrazovnog sistema je prešao na Linux, jer su uštede znatne, a korisno je i to što se posredno više ulaže u vlastite administratore sistema. Drugde, a posebno kod nas, još uvek se smatra da ono što je besplatno ima neku manu; uostalom, Linux i jeste besplatan, ali ne i u pogledu truda koji treba uložiti.

Linux desktop

(kliknite za veću sliku)

Jedna od glavnih prepreka za širenje Linux-a tiče se desktop-a. Da bi Linux tu nešto uradio, on mora da bude ne samo podjednako privlačan kao njegov takmac, već i atraktivniji. Problem nije u samoj tehnologiji, već u dizajnu. Dok velike korporacije mogu da ulažu velike novce u dizajn svog sistema, i da u tu svrhu upošljavaju čitave dizajnerske timove sa velikim budžetom, Linux zajednica je slabo finansirana, snalazi se sama, rasuta je, decentralizovana i od početka nije mnogo pažnje posvećivala izgledu. Verovalo se da će to nekako rešiti princip akumulacije otvorenog koda, da je funkcionalnost na prvom mestu i da je dizajn samo prati, kao i da će se stvari odvijati tako reći same od sebe. Ali stvari se nikad ne odvijaju same od sebe, a Linux se nije dovoljno potrudio da nam izgled sistema i aplikacija približi još više, niti je uspeo da sebe na tom polju nametne kao nosioca standarda.

Neke distribucije su pokušale da premoste jaz tako što su svoj desktop prilagodile izgledu takmaca: Linspire i Xandros u tome prednjače. Međutim, to nije bilo rešenje koje je pratila Linux zajednica, delom zbog svog zagriženog protivljenja svemu što stiže iz Redmonda, a i zato što kopiranje nije najbolji način takmičenja, barem ne na duži rok. Uz sve to, ponekad je u Linux-u potrebno sići na mod konzole, što se Windows korisnicima retko dešava – on je, tokom svih ovih godina, postao skoro stoprocentan grafički sistem, poput Mac OS X-a. Recimo, upravo tokom instalacije Xgl-a morao sam da u jednom trenutku u konzoli posegnem za starim Unix-ovim vi editorom; iako sam ga nekad poznavao dosta dobro, ovaj editor sam koristio poslednji put pre skoro jednu deceniju, tako da nisam mogao da se, po obavljenom poslu, setim kako se ono beše snima tekst i izlazi iz programa, pa sam morao da posegnem za nekom knjigom!

(kliknite za veću sliku)

Te se stvari ne mogu desiti u Windows-u i njegove tzv. prosečne korisnike uopšte plaši pomisao da bi ponekad, ako pređu na Linux, morali da petljaju u konzoli ili da, sačuvaj Bože, nešto iskompajliraju. I verovatno su u pravu. Ono što profesionalcima ili vrlo naprednim korisnicima nije važno, itekako je važno običnom korisniku. Doduše, na Linux-u se ovakve nevolje ne dešavaju često, silazak u konzolni mod je retko potreban, ali sama činjenica da se tome mora pribeći makar i jednom nedeljno ipak odbija mnoge korisnike.

Novell je ovim uključivanjem Xgl grafičke tehnologije napravio važan korak za Linux. On je to mogao, jer je u pitanju jedna od jačih kompjuterskih kompanija koje mogu da ulože novac i programske resurse u dizajn sistema, pa i u neophodno testiranje svih komponenti. Za razliku od Xgl-a nakačenog na neku od drugih distribucija, gde Xgl može čitav sistem učiniti nestabilnijim nego što je slučaj sa redovnim desktop menadžerima kao što su KDE ili Gnome, (može se očekivati da će to vrlo brzo promeniti), u SuSE verziji, uprkos tome što sam sistem „maltretirao“ na najranije načine, desktop je ostao čvrst i sistem je funkcionisao besprekorno: čak sam i filmove mogao puštati tako da „cure“ preko ivica desktop-a, da se „ljuljuškaju“ i da se okreću u svim pravcima zajedno sa čitavim ekranom.

(kliknite za veću sliku)

Uostalom, slike govore rečitije od bilo kog teksta. Xgl, pored toga što je zabavan, radi. Na pitanja tipa „a šta će mi sve to“, „čemu uvrnuti prozori“, „čemu providnost“ ili „zašto bih ljuljao program kao da je od želatina“, ne može se odgovoriti drugačije do individualno. Mi smo tek na početku desktop-a u tri dimenzije i tek ćemo otkriti mogućnosti za njegovu upotrebu. Uostalom, sećam se vremena kad smo se, radeći u DOS-u, čudili šta će nam tada nova alatka zvana miš i pitali se kako će se to uopšte smisleno upotrebiti kad su nam ruke ionako na tastaturi! Vreme je pokazalo da je miš oslonac za grafički desktop, a treća dimenzija na desktop-u otvara novo poglavlje u našoj upotrebi kompjutera, navikama i poslovima.

Korisne adrese:

iTipo
http://www.itipo.rs




Roche LinkedIn

Računari i Galaksija


YuNet

PC Press Studio

Čitaj PC Press

Excel kuhinjica

.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter