GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #131 > Softver
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Računska mašina novog doba
Dragan Grbić
Excel 2007 nas nije iznenadio rastom u svim smerovima - to smo od njega i očekivali. Ali, kako objasniti gomilu novosti u programu u kome ste i do sada imali skoro sve što ste mogli da poželite?
- PC #131 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Računska mašina novog doba

Među poslovnim korisnicima računara, lako je prepoznati one koji žele da budu korak ispred onog što im nudi informacioni sistem: u većini slučajeva, takvi će koristiti program za tabelarne proračune (tzv. spreadsheet). Prenoseći podatke iz matičnih poslovnih programa čije mogućnosti su ograničene strogim okvirom specifikacije ili samostalno formirajući izvore i šeme obrade, mnogi korisnici će posegnuti za programom koji im nudi radni prostor za zadovoljenje unapred nepoznatih potreba. Takav pristup je danas veoma popularan u dinamičnim poslovnim sistemima: ukoliko upravljate nekom matičnom softverskom platformom za vođenje poslovanja, tada i sami znate koliko je skupo i teško udovoljavati "muzičkim željama" korisnika. Problem je u tome što su mnogi zahtevi korisnika uglavnom opravdani, ali možda nisu celishodni zbog teškoće integrisanja u matični sistem ili se na udovoljenje zahtevima čeka do nekog ključnog trenutka nadogradnje sistema... A to nije blagovremeno. Kada ne bi bilo alternativnog načina da se neki poslovni problem pretoči u oblik pogodan za analizu i pregled, informacioni sistem bi izazivao frustraciju korisnika.

(kliknite za veću sliku)

Po nezvaničnim pokazateljima iz prošle godine, razne verzije Excel-a pokrivaju preko 80% svetske potražnje u klasi spreadsheet programa; što navodimo kao jednu od skromnijih procena koje smo pronašli. Počev od Excel-a 5.0, koji je bio prvi VBA programibilni program na tržištu, iz verzije u verziju, taj program je samo pojačavao svoju prednost u odnosu na takmace u svojoj klasi. Pokušajte da zamislite koliki uticaj u čitavoj toj slici imaju odluke koje su donesene u procesu osmišljanja i realizacije nove verzije ovog programa, koja je nedavno ugledala svetlost dana - proteklog novembra za korporativne korisnike, a krajem januara za opšte tržište. Izbor i opis novosti u ovom času nije lak posao, jer novo je sve osim elementarne ideje, stare preko trideset godina.

Microsoft Office Excel 2007, posmatran i kao koncept i kao proizvod, rezultat je odluke matične firme da praktično ispočetka napiše program. Tim postupkom rešeno je mnogo stvari: mašina za računanje je napisana ispočetka, videćete zašto; novi interfejs i novi format datoteka su posledica strategije koja odlikuje sve glavne programe sistema Office 2007; na mnogim poljima, realizovano je mnogo zanimljivih novosti, a poboljšano mnogo realno slabih tačaka; i najzad, valjalo je "ućutkati" konkurenciju koja je marljivo radila i koristila komparativne slabosti Excel-a kao svoj adut.

Sve je mnogo veće

(kliknite za veću sliku)

Ako na čas zanemarimo glavnu traku (ribbon), najupadljiviju novost na radnoj površini novog Excel-a čine dimenzije radnog lista, brojke o novim ograničenjima i posledice koje proističu iz njih. Nema boljeg dokaza koliko je Excel 2007 nov "ispod haube". Kratka verzija opisa novih mogućnosti glasi: ne brinite više ni o čemu, sve je veće od vaših potreba; detaljnije brojke vidite u uporednoj tabeli.

Jedna od zanimljivijih rasprava o novim gabaritima Excel-a 2007 se tiče upravo "milion redova puta šesnaest hiljada kolona" i relativno čestu ocenu da je to previše, te predstavlja samo banalni odgovor na činjenicu da je konkurencija odavno savladala te barijere. Štaviše, jedan skeptik je prokomentarisao: "kažete 16.000, a ima 16.384 kolone; zaokružujući taj broj, zanemarili ste više kolona nego što ih je Excel 2003 imao; eto koliko vam je stalo do tog broja!". Drugi komentator, koji se takođe odredio kao skeptik, reče kako je trebalo još osmisliti indeksiranje tabela, pa da imamo half-database half-system, aludirajući na činjenicu da Excel ipak nije sistem za upravljanje bazama podataka i da nije celishodno sastavljati toliku količinu podataka van baze u pokušaju efikasnog upravljanja. Uz dužno poštovanje tuđeg mišljenja, ti komentatori su prenebregli činjenicu da je Excel odavno preuzeo na sebe veoma važnu ulogu centralnog analitičkog alata za rad sa povezanim strukturama koje počivaju na serverima. Iako većina korisnika do sada možda nije iskusila limite ni u prethodnim verzijama, ipak je sve više takvih. Veliki ERP sistemi, kakvi su SAP i Microsoft Dynamics NAV (bivši Navision), često generišu "prevelike" tabele koje valja uvesti u Excel radi analiza; nije više neuobičajeno da morate da baratate i ekstremno velikim sadržajima da biste zadovoljili potrebu za nekom unakrsnom analizom ili simulacijom. Pritom više nije važno da li te podatke prenosite iz interfejsa baze podataka ili se povezujete na njih: Excel 2007 raspolaže poboljšanim mehanizmima za rad sa spoljnim sadržajima, uz neke nove načine za keširanje i osvežavanje sadržaja. Novi Data Connection Library je primereni interfejs koji olakšava te postupke.

Suočavanje sa ogromnim radnim listovima i radnim sveskama može da izazove sumnju u performantnost Excel-a kada zaista napravite ogromne tabele. U skladu sa aktuelnim trendovima u razvoju hardvera, razvijena je nova računska mašina visokih performansi, koja razaznaje sve oblike procesorske platforme: ako vaš računar raspolaže sa više procesora ili multi-core jezgrom, možete konfigurisati Excel da koristi samo jedno ili više jezgara, balansirajući između sirove snage i ukupnih performansi sistema. Postoji novi princip rada "u zalogajima", koji će omogućiti da Excel izvrši rekalkulaciju bez potpunog gušenja sistema; možete konfigurisati i upozorenje ako program mora da preračuna više ćelija od nekog predviđenog broja; podatak da je ta granica podrazumevano postavljena na 33,5 miliona ćelija bi trebalo da vam govori dovoljno o snazi nove računske mašine.

Udobnost, ogledalo funkcionalnosti

(kliknite za veću sliku)

Osluškujući reakcije korisnika koji su već počeli da koriste Office 2007, otkrivamo skoro jednoznačno pravilo reakcije na glavnu traku kao zamenu za prethodnu traku komandi. Početno negodovanje je veće što je korisnik iskusniji, ali nakon prve zbrke i razumevanja da radna površina zaista pokazuje odlike inteligentnog, a neinvazivnog praćenja radnih aktivnosti, korisnici se polako mire sa činjenicom da nema povratka na staro. Prednost se brže iskazuje baš pred manje iskusnim korisnicima: mnogo je više funkcionalnosti izloženo pogledu tokom rada, a kvalitet višestepene pomoći je takav da će neka "novotarija", zapravo nekad skrivena funkcionalnost, kad-tad pobuditi interes za korišćenje.

Logika novog grupisanja komandi se možda kosi sa vašim prethodnim razumevanjem položaja nekih komandi, ali to ne mora da znači da je novo mesto loše. Na primer, možete se začuditi što se komanda za zaključavanje radnog lista nalazi na kartici glavne trake koja služi za redigovanje sadržaja. Ali, ekvivalent menija Tools više ne postoji, a morate priznati da zaključavanje ima veze sa obradom sadržaja u proveri konačne verzije dokumenta. Strategiju primene softvera danas čini tok posla (workflow), pa pokušajte da razumete radne procese u Excel-u na taj način: biće vam lakše.

(kliknite za veću sliku)

Radnu površinu ćete možda lakše prihvatiti kada se oslonite na neke funkcionalne novosti. Oskarovskim rečnikom govoreći, titulu u kategoriji "gde je ovo do sada bilo" odnosi režim prikaza stranice, gde ćete najzad videti pravi WYSIWYG sadržaj radnog lista onako kako će izgledati na odštampanim stranicama. Prostor radnog lista će biti podeljen na virtuelne listove papira koji odgovaraju podrazumevanom podešavanju za štampanje, sve sa definisanim marginama i lako pristupačnim zonama za zaglavlja i podnožja; čak ni lenjir nije zaboravljen. Klik mišem na prostor između stranica omogućava da sakrijete margine i povećate korisni prostor, ali, suština je u tome da konačno postoji realna slika onog što ćete dobiti na papiru, bez potrebe da često prelazite u režim pregleda pre štampanja ili da koristite prikaz preloma stranica. Naravno, prikaz preloma u vidu debele plave linije i dalje ima svoju svrhu - njenim prevlačenjem menjate metriku pojedinih stranica - ali, pokušaj da na taj način unapred predvidite urednost svojih štampanih izveštaja u Excel-u za današnje pojmove deluje pomalo patetično. Prelazak između režima pregleda je obezbeđen u zoni na desnoj strani statusne trake, pored klizača za zumiranje, koji predstavlja još jednu zgodnu sitnicu na novoj radnoj površini.

Statusnu traku možete da angažujete tako da vam aktivnije pomaže: recimo, uključiti sva tri indikatora za prekidače na tastaturi, kao i razne indikatore stanja dokumenta; najzanimljivija je mogućnost da postavite čak do šest simultanih agregatnih funkcija koje će momentalno dati informacije o selekciji: zbir, prosek, broj članova, maksimum... Ranije ste mogli samo da izaberete jednu od njih. Postoji prosta logika koja tu pomoć čini inteligentnom: sadržaj se vidi samo kada napravite selekciju više ćelija; a kada to učinite, dobijate samo logične informacije: za tekstualni sadržaj, radiće samo funkcija prebrojavanja; za numerički, dobićete i zbir i prosek, zavisno šta ste uključili, i to uvek u onom formatu broja u kome su definisani i brojevi u selekciji - opet sitnica, ali značajna.

(kliknite za veću sliku)

Rad sa funkcijama u Excel-u 2007 je poboljšan na više načina. Najpre, organizacija na glavnoj traci pomaže da odmah izaberete primerenu grupu funkcija; pritom odmah funkcionišu nove "cedulje": SuperTips, kontekstna pomoć uz pokazivač miša sadrži sintaksu i kratki opis svake funkcije već pri prelasku mišem po listi. Slično je i kad unosite funkciju direktno u ćeliju: posle znaka jednakosti i prvog slova, pojaviće se pomoćna lista funkcija koja će se postepeno sužavati na mogući izbor kako budete kucali, pa možete završiti unos izborom; sledi tooltip koji vas podseća na značenje argumenata funkcija. Pomoć je ponekad neočekivano detaljna: recimo, oduvek je bilo teško pamtiti broj koji kao prvi argument određuje konkretnu izvedbu funkcije SUBTOTAL; sada priručna lista daje sve brojeve i opise. Ako koristite tradicionalnu liniju za unos teksta i formula, koja se nalazi između prostora komandi i radnog lista, uočite da je ona postala podesiva: možete joj menjati širinu, pomerajući graničnik na levoj strani, ali i visinu, koliko god nađete za shodno. Ova funkcionalnost dobro radi u kombinaciji sa činjenicom da više nećete doživeti smetnju da se ispis dugačkog teksta u aktivnoj ćeliji preklopi preko gornjeg dela radnog lista, pa da ne možete da pristupite zaglavlju. Takođe, može biti od pomoći da baš tu proveravate dugačke formule ako vlada metež na radnom listu, pa malo više prostora iznad dobro dođe.

Na spisku funkcija zatičemo novu grupu od sedam novih koje služe za rad sa OLAP kockom (CUBESET, CUBEMEMBER, ...), mada ćete primetiti da je spisak grupa još širi nego inače. Reč je o suptilnom detalju: preko stotinu funkcija koje ste ranije imali na raspolaganju samo kada je Analysis ToolPak bio podrazumevano aktivan, sada su deo osnovne baterije funkcija; to je dobra vest, zato što poslednjih godina, otkad su računari dovoljno jaki, nema više razloga da štedite na resursima i time se odričete nekih izvanrednih funkcija (eto prilike da konačno uvežbate funkciju CONVERT).

(kliknite za veću sliku)

Imenovanje ćelija i opsega je princip koji vas može poštedeti mnogih muka: osim što na taj način obezbeđujete apsolutne reference na opsege, lakše ćete pamtiti mnemonička imena dok pišete funkcije, a i one će posle biti lakše za čitanje. Mehanizam za imenovanje je pojačan na više načina: novi Name Manager je daleko humaniji, integrisani dijalog za upravljanje svim poslovima koji se tiču imena opsega. A ako radite sa tabelama (novo rezervisano ime za eksplicitne liste), opsezi definisani zaglavljem će biti direktno definisani, pa čak i unutar same tabele. Štaviše, definisanjem eksplicitne tabele formirali ste novi imenovani opseg koji čini celu tabelu. U njima sada postoje i implicitne odrednice poput [ThisRow], pa kada negde u tabeli formirate kolonu sa formulom koja koristi argumente iz istog reda, kombinacijom te odrednice sa imenima kolona dobićete jedinstvenu formulu koja važi za sve ćelije kolone sa tom formulom. To će dozvoliti programu da umesto vas odmah plasira sve rezultate duž kolone: ranije ste za to morali da potegnete ručicu za popunu. Postoje razne zanimljive primene ovih implicitnih oblika adresiranja ćelija unutar strukture, mada vam one u prvi mah možda neće biti najjasnije.

Za detaljan opis Excel-a 2007, njegovih alatki za vizuelizaciju i analizu, novice u izvedenim (pivot) tabelama i analizu upotrebljivosti pogledajte PC #131.

SLEDEĆI TEKST U PC #131
preview
Elektronska B6 olovka
Đorđe Grujić


.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter