GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #132 > Komentari
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Kraj dinosaurusa
Milena Radanov Radičev, Branko Jiriček
Nedavno je u Beogradu zaustavljen i demontiran poslednji potomak prvog elektronskog računara na balkanskim prostorima. Umesto u muzej, otišao je u staro gvožđe, ostajući ipak važan deo našeg sećanja...
- PC #132 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Kraj dinosaurusa

(kliknite za veću sliku)

Službeni trag o računaru IBM S390 će ostati samo u arhivi biblioteke Republičkog zavoda za statistiku, i o njemu će se nešto znati samo dok ga ekipa bibliotekara-entuzijasta bude pominjala, a kasnije će, verovatno, i to biti zaboravljeno. Kome će, konačno, pasti na pamet da se o računarstvu na Balkanu informiše u nekoj biblioteci Zavoda za statistiku?

Poslednji izdanak mainframe porodice bio je smešten na trećem spratu, u jugoistočnom uglu četvorougaone zgrade nekadašnjeg Saveznog zavoda za statistiku, a odnedavno zgrade Ministarstva finansija Srbije. Prvi mainframe je bio u jugozapadnom uglu, pa naredni u sledećem, prateći smer kazaljke sata – uvek je za sledeći računar adaptiran novi ugao, kao bi prethodni mogao da radi paralelno sa njim, pošto podaci ne čekaju.

U jugoistočnom uglu je, poslednjih dana februara 2007, priređen ispraćaj poslednjem potomku prvog HAL-a. Nije to bila neka službena ceremonija – sakupilo se par ljudi koji još rade u „državnoj statistici“ i imaju dovoljno godina da pamte kako je bilo raditi na toj „velikoj“ mašini u punom pogonu; neki se čak sećaju kako su ga instalirali, one orvelovske 1984. Uz piće iz tetrapaka i grickalice, otvorena je i flaša šampanjca, u skladu sa devizom „kralj je mrtav – živeo kralj!“ U odsustvu kralja, ostaće slike i ovaj zapis – da nam se ne prigovara da baš sve zaboravljamo.

U slavnim danima

(kliknite za veću sliku)

Početak automatske obrade u Saveznom zavodu za statistiku se vezuje za davnu 1953. godinu. Tada su za obradu statističkih podataka počele da se primenjuju IBM mehanografske mašine, odnosno sistem za obradu bušenih kartica. Sam sistem se sastojao od bušilice, verificirke, sortirke i tabelirke sa mogućnošću spoljnog programiranja. Prvi „pravi“ računar instaliran je 1960. godine – bio je to IBM 705, „kompjuter sa unutrašnjim programiranjem“ ili, kako danas deca uče u školi, pripadnik „prve generacije računara“, sa 40 KB operativne memorije. Bio je to prvi takav računar u FNRJ, a ujedno i šesti računar po snazi u Evropi. Korišćen je pre svega za obradu popisa stanovništva 1961, a kasnije i za druga statistička istraživanja.

Kako je računar korišćen? Programer je pisao kod na papiru i nosio ga u odeljenje za bušenje kartica. Ubacivanjem kartica u računar program se učitavao i izvršavao. U slučaju najbanalnije sintaksne greške (npr. nedostaje zapeta u 23. redu), postupak se ponavljao. Kartice sa programima su čuvane u posebnim kutijicama – svaka kartica sadržala je jedan programski red (do 80 znakova). Svako rasipanje kartica iz kutije predstavljalo je tragediju, jer je slaganje kartica po redu mučan zadatak. Iz ovog doba potiče i jedan od doprinosa jugoslovenske statistike svetskoj informatici – „rasute“ kartice se mnogo lakše slažu ako je prethodno, dok su bile u kutiji, po njihovom vrhu povučena „dijagonalna“ crta flomasterom. To mu dođe preteča backup-a.

Sledeći računar, koji je svečano pustio u rad tadašnji predsednik Saveznog izvršnog veća Mitja Ribičič 1969. godine, bio je IBM 360 model 50, sa izmenjivim diskovima i jedinicama magnetnih traka. Kupljen za potrebe popisa stanovništva 1971. godine, ovaj računar označava potpun prelazak sa „ručnog“ na potpuno automatsku obradu podataka statističkih istraživanja. Kako je to izgledalo čitamo u „Glasniku kolektiva SZS“, broj 128, iz 1971. godine: „Tako je u 1970. godini bilo 25 novih projekata; 32 organizacije obrade. Za sistem IBM 705 završeno je šest novih programa i revidirano osam starih, to jest ukupno je završeno 14 programa, za razliku od 47 završenih programa u 1969. godini. Međutim, za sistem IBM 360/50, za 20 istraživanja rađeno je na 160 programa, za razliku od 69 programa u 1969. godini. Na mašinama pripreme izbušeno je i verificirano 3.700.000 kartica u 1968. godini, 3.500.000 kartica u 1969. godini i 5.640.500 kartica u 1970. godini...“

Zbogom kartice

(kliknite za veću sliku)

Prvi računar koji nije „trošio“ bušene kartice zvao se IBM 3083, radio je pod MVS-om i instaliran je 1984. godine. Brzina je bila 5 MIPS-a, kapacitet operativne memorije 16 MB a diskova 26 GB; na njega su priključena 154 terminala i 25 matričnih štampača. Iako „kapaciteti“ danas deluju smešno, računar je mogao istovremeno da opsluži 8192 korisnika, i pri tome svakom poslu (job-u) da obezbedi po 2 GB memorije za izvršavanje. Računar je „preživeo“ sve sankcije devedesetih godina, kada je ukinuta tehnička podrška od strane IBM-a, te su se zaposleni u Računskom centru snalazili kako su znali i umeli.

Krajem osamdesetih Savezni zavod za statistiku je nabavio 60 IBM PS/2 računara, koji su Token-Ring mrežom spojeni sa glavnim računarom, a tokom devedesetih mreža je proširena na preko 200 PC-ja. Glavni server PC mreže je uvek bio „veliki“ računar.

Poslednji računar Saveznog zavoda za statistiku je nabavljen 1997. godine. To je IBM S390 sa dva procesora, brzine 2×20 MIPS-a, sa 512 MB operativne memorije i RVA diskovima od 180 GB pod OS390. Sa izuzetkom jednog „ispada“, radio je sve vreme NATO bombardovanja 1999. godine. Ustavnom poveljom iz 2003. Savezni zavod za statistiku je postao Zavod za statistiku državne zajednice SCG, broj zaposlenih je smanjen na 35, a „posada“ Računskog centra na pet ljudi. Raspad SCG Računski centar (i računar) je dočekao sa tri zaposlena, pa njima nije bilo druge nego da u utorak, 20. februara 2007. rashoduju naslednika najstarijeg računara u bivšoj Jugoslaviji...

Zavod za statistiku kroz godine:

Kako je 1969. godine računar pozdravio Predsednika SIV-a Mitju Ribičiča. Objašnjenja daje Slobodan Đorđević, operater

Predstavnici IBM-a i Intertrade-a u razgovoru

Čitanje sa pisaće mašine (kako su tada zvali štampač) računara IBM 360/50. Sleva nadesno su Ante Novak, direktor Instituta za sociologiju iz Ljubljane, prof. dr Dolfe Vogelnik, predsednik saveza za naučne delatnosti, Mitja Ribičič, predsednik SIV-a, i Ibrahim Latifich, direktor SZS

Komunikaciona soba u kojoj se vide kontrolne jedinice zadužene za komunikaciju mainframe-a sa terminalima / štampačima. Dva u uglu koriste diskete od 8 inča a jedan od njih čak i funkcioniše, iako je proizveden 1974. godine

Još jedan pogled na komunikacionu sobu

Modemi, ruteri i ostala oprema koja je spajala republičke i pokrajinske Zavode, do početka devedesetih SFRJ, kasnije Srbiju i Crnu Goru. Dole desno se vidi gateway PC pod Linux-om, zadužen za vezu Token-Ring i Ethernet mreže.

U pozadini se vidi jedinica magnetnih traka.

"Crna kutija" je procesorska jedinica (dva procesora!) IBM S390 9672 R22, "bela kutija" preko puta je RVA (Ramac Virtual Array) jedinica diskova - simulira rad do 256 IBM-ovih diskova 3380, odnosno 3490

Orman sa ketridžima - kako sistem nema puno memorije, većinu stvari za koju je IBM-ov HSM (Hierarchical Storage Managment) zaključio da nisu neophodne premešta se na ketridže i poziva odatle po potrebi

Unutrašnjost jedinice magnetnih traka

Magnetne trake - natpis "Ne bacati" označava trake koje se, zbog nekih zakonskih odredbi, "ne bacaju" iako su davno prepisane na savremenije medije (a verovatno su, zbog starosti, i nečitke)

Diskovi 3380 - isključeni su još 1997. godine, ali i daje deluju "impozantno".

Taster za uključivanje i isključivanje RVA disk(ov)a; stradao je tokom bombardovanja 1999. godine, pa se od tada disk (i čitav računar) palio i gasio na "alternativne načine"

"Družina" koja je "ispratila" računar - uglavnom bivši službenici Računskog centra Saveznog zavoda za statistiku

 
Konačno "razvezivanje" - HAL je rekao "I`m afraid", IBM ni glasa nije pustio

 
SLEDEĆI TEKST U PC #132
preview
13 je srećan broj



.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter