Put do najbolje fotografije

(kliknite za veću sliku)

Vremena u kojima je rezolucija bila glavni adut fotoaparata su brzo prošla - ove godine su 7 Mp modeli postali mainstream, čak i među amaterskim fotoaparatima, a više od toga, realno govoreći, najčešće nije ni potrebno. Sve je više modela koji imaju optički zum veći od 3x, a optičko tražilo srećemo samo na skupljim modelima. Kolorni ekrani na aparatima su sve veći (kada uklonite optičko tražilo, na zadnjoj strani aparata ostaje više mesta za displej) i njihove dijagonale dostižu 7,5 cm, a upotrebljivost displeja je sve bolja i pri jakom dnevnom svetlu. Ovako veliki displeji su idealni za interaktivan rad, pa su neki proizvođači rešili da ih učine osetljivima na dodir, što pojednostavljuje rukovanje i čini aparat intuitivnim. Pojavili su se i prvi znaci sinergije fotoaparata sa drugim uređajima - Samsung-ov model I7 je pokazao da se digitalni fotoaparat može koristiti i kao MP3/MP4 plejer, a ovakve ekstravagancije uskoro možemo očekivati i od drugih proizvođača.

Kako smo testirali

(kliknite za veću sliku)

Novi aparati su doneli veću rezoluciju i brži rad kao posledica novih ASIC čipova za procesiranje slike, a kvalitet fotografija je bitno poboljšan. Krajnji efekti su redukovanje šuma, smanjenje prisustva nepoželjnih artefakata na fotografijama, kao i povećana osetljivost senzora. U novim uslovima bila je potrebna nova procedura. Prvi kriterijum je ipak ostao isti: količina detalja koju aparat može da registruje. Rezolucija, naime, nije dovoljan pokazatelj onoga što aparat stvarno može da registruje. Kombinacija optike, senzora i hardvera/softvera za procesiranje slike u fotoaparatu daje konačnu sliku o tome koliko detalja aparat stvarno "vidi". Tako se ponekad desi da je kvalitetniji 6 Mp aparat u stanju da na snimljenim fotografijama prikaže više detalja nego neki od low-end 7 ili 8 Mp modela. U cilju testiranja efektivne rezolucije, koristili smo USAF 1951 šemu koja je odštampana na papiru velikog formata i koju smo snimali sa nekoliko metara udaljenosti, pazeći pri tom da kadar snimka pokriva celu površinu postera.

Drugi parametar u merenju kvaliteta snimka bila je količina šuma koji aparat proizvodi, a koji smo merili posmatranjem histograma belih površina na snimku USAF 1951 šeme. Širina histograma određuje intenzitet šuma - što je histogram širi, to je šum veći. Treći parametar je kvalitet balansa bele boje. Merili smo opet bele površine na snimku USAF šeme i posmatrali koliko snimljene vrednosti odstupaju od neutralno sive površine - što je odstupanje bilo veće, ocena je bila lošija.

(kliknite za veću sliku)

Zarad testiranja brzine rada aparata, snimali smo seriju prizora koji najbolje odslikavaju situacije koje se nalaze na svakodnevnom repertoaru velikog broja fotoamatera širom sveta. Na listi su bili: pejzaž (pri jakom dnevnom svetlu) sa zumom u maksimalnom širokougaonom položaju, isti prizor sa maksimalnim zumom, grupni portret (sa objektivom u širokougaonom području) i pojedinačni portret (uz korišćenje maksimalnog zuma). Merili smo vreme od trenutka uključivanja aparata do završetka snimanja poslednjeg od četiri snimka u seriji, pri čemu štopericu nismo zaustavljali ni pri zumiranju - na taj način su u izmerenom vremenu učestvovale i brzina automatskog fokusa i brzina rada zuma, i to u značajnoj meri.

Test je osmišljen tako da omogući precizno merenje vremena snimanja, ali i da se na osnovu kvaliteta snimaka može proceniti kako se aparat snašao u datoj situaciji. Međutim, prilikom testiranja morali smo da uzmemo u obzir i to da većina vlasnika fotoaparata ne želi da se previše trudi oko učenja fotografskog zanata - oni samo žele da izvade aparat, uključe ga i "škljocaju", a očekuju da snimci ispadnu dobro. Zato smo u sve testove uveli dva različita pristupa: aparate iz dve "niže" klase koristili smo bez posebnih priprema, uz eventualno korišćenje scenskih modova (ili kako ih već pojedini proizvođači nazivaju), dok smo se kod skupljih aparata (iz viših kategorija) pre testiranja detaljno analizirani način njihovog funkcionisanja, baš onako kako bi to uradio i "prosečan" vlasnik.

U ocenu aparata su ušle i osobine koje se tiču rukovanja. Radilo se o mogućnostima aparata, lakoći rukovanja i opštem utisku koji je aparat ostavio na članove Redakcije uključene u testiranje, uključujuči tu i solidnost izrade. Nezavisno od kategorije aparata, zbirna ocena ovih osobina, izražena kroz indeks upotrebljivosti, imala je značajan uticaj na ukupnu ocenu aparata.

Obrada rezultata testa

(kliknite za veću sliku)

Sva vremena izmerena na testu upisivana su u odgovarajuću tablicu, iz koje je pravljena kalkulacija brzine rada aparata. Mereno je jedino vreme potrebno za snimanje serije od četiri snimka. Kako su sve ocene koje smo davali na testu relativne, aparat s najkraćim vremenom snimanja dobio je ocenu 10, onaj sa najdužim 5, a ostali su dobili ocene proporcionalno raspodeljene u ovom opsegu, zaokružene na dve decimale.

Kad je reč o kvalitetu snimljenih fotografija, posmatrali smo da li one zadovoljavaju potrebe trenutka u kojem su snimane, uključujući tu i balans bele. Ocene se takođe kreću u rasponu od 5 do 10, a isto važi i za oštrinu. Kod indeksa upotrebljivosti ocenjivali smo sledeće parametre: da li aparat ima sve važne scenske modove, da li može da slaže snimke u panoramski prikaz, da li može da ukloni crvenilo očiju sa snimka, da li ima mod u kojem korisnik može da podesi svoje parametre snimanja, da li može da snima video u VGA rezoluciji i pri brzini od 30 snimaka u sekundi, da li može da zumira u toku snimanja videa, da li ima optičku stabilizaciju slike, koliko je jednostavan prelazak u nekoliko ključnih modova snimanja, jednostavnost zumiranja i podešavanja osnovnih parametara snimanja (mod blica, režim određivanja ekspozicije, podešavanje osetljivosti, te eventualno, pod/nad ekspozicije), kao i opšti utisak o jednostavnosti rukovanja. Tu je i ocena solidnosti izrade, a sve date ocene imaju relativnu vrednost, davane su u okviru svake od grupa posebno, u rasponu od 5 do 10, po već navedenom principu.

(kliknite za veću sliku)

Pri formiranju indeksa brzine, kvaliteta i upotrebljivosti, pomenute ocene množili smo trežinskim faktorima (vidljivi su na dijagramima) i sabirali. Isti pristup koristili smo pri formiranju konačne ocene aparata - indekse smo množili težinskim faktorima (koji su različiti za svaku od kategorija) i sabirali, kako bismo dobili konačnu ocenu aparata, koja je bila kriterijum za njihovo rangiranje.

Tri kategorije

U prvoj kategoriji se našlo 18 jednostavnih modela najniže prosečne cene, a samim tim i sa najnižim dometima po pitanju kvaliteta i brzine. I pored toga, u njoj je bilo nekoliko veoma upotrebljivih uređaja. Zbog niske cene i ograničenih mogućnosti, jasno je da su aparati iz ove kategorije namenjeni "turistima" i "rođendanskim fotografima". Radi se o ogromnoj armiji fotoamatera, koji nemaju nikakve pretenzije kada snimaju fotografije - njihov cilj je da zabeleže značajne trenutke iz života.

(kliknite za veću sliku)

Zbog toga je u ovoj kategoriji bilo najvažnije kako se aparat ponaša u default stanju, tj. bez ikakvih podešavanja, jer bilo je za očekivati da će ih njihovi vlasnici koristiti upravo na taj način. Nismo previše visoko kotirali broj posebnih režima za snimanje specifičnih situacija (ili scene modova, kako ih većina proizvođača zove) - amateri ove režime retko koriste, što je šteta, jer se pomoću njih često dobijaju bolji rezultati nego u standardnim automatskim ili programskim režimima. Problem sa njima leži u tome što njih treba znati koristiti, a to je nešto čime se većina vlasnika digitalnih fotoaparata ne bavi previše - amatere to ne interesuje, a vlasnicima prosumer modela je to često "ispod nivoa".

Stilizovani fotoaparati nalaze put do veoma raznorodne publike. Kao prvo, tu je ženski deo korisničke populacije, kojoj nije važno (samo) kako aparat snima, već i kako izgleda. Kako je većina ovih modela veoma kompaktnih dimenzija, tu su i oni kupci (oba pola) koji vole da aparat nose oko vrata ili stave u džep košulje. Na kraju, među ovim modelima ima i dosta onih koje, osim kompaktne konstrukcije, odlikuje i izuzetna robusnost, jer im je celo kućište napravljeno od metala, pa oni privlače kupce koji traže visok nivo izdržljivosti. Neki od ovih aparata pružaju i izuzetno dobar kvalitet snimaka, ali je sve njih treba odvojiti dosta novca - lepota i napredan dizajn ne dolaze u jeftinom pakovanju. I ove aparate smo testirali "iz kutije", bez prethodnog podešavanja parametara

(kliknite za veću sliku)

O značaju ove kategorije i porastu interesovanja za fancy aparate govori činjenica da smo u njoj imali čak 15 modela, što je blizu broja testiranih modela iz "ekonomske" klase. Bitno je samo da napomenemo da se ovi aparati, po svojim osobinama i mogućnostima, kreću od srednje moćnih do vrlo složenih, koji bi se po svojim osobinama, barem "na papiru", mogli meriti sa prosumer modelima.

U prosumer i ultrazum kategoriju svrstali smo sve ozbiljnije i skuplje aparate koji su došli na naš test. Zbog toga je u ovoj kategoriji ponuda najraznolikija, ali sve aparate odlikuje izuzetno visok kvalitet izrade, uglavnom vrlo visok kvalitet fotografija (i visoka rezolucija) i brz rad. Dakle, osim nešto boljih performansi, u ovoj kategoriji za veću sumu uloženog novca uglavnom dobijate više nego u slučaju bilo kojeg aparata iz druge dve grupe.

(kliknite za veću sliku)

Kod ultrazum modela se često pravi ozbiljan kompromis: kada ih poredite sa aparatima iste rezolucije koji imaju manji optički zum, videćete da ovi potonji obično imaju CCD senzor veće dijagonale. To znači da je površina pojedinačne fotoosetljive ćelije na senzoru ultrazum aparata manja, pa samim tim prima i manje svetla. Manja količina svetla generiše manji broj fotoelektrona, pa je, s obzirom na to da je količina elektrona koji nastaju kao posledica termičkog šuma uglavnom konstantna, odnos signal/šum kod senzora ovih aparata lošiji u poređenju sa onima koji imaju manji optički zum.

To takođe znači da elektronika aparata ima više posla u uklanjanju šuma (pri čemu mora da u većoj meri "pegla" snimak), a krajnji rezultat je fotografija sa manje detalja. Ako proizvođač primeni drugačiji pristup, onda na fotografiji ima više detalja, ali i više šuma, što je za korisnika jednako loše. Kada pogledamo fotografije snimljene ultrazum aparatom i prosumer aparatom sličnih karakteristika i iste rezolucije, razlike u količini šuma su primetne, ali ne u tolikoj meri da bismo ih uočili na odštampanim fotografijama formata 10*15 ili 13*18 cm. Problemi nastaju kada posmatrate detalje fotografije na monitoru ili kada želite da je odštampate u velikom formatu (većem od A4), pošto je razlika u količini šuma primetna. Dakle, ako imate "umetničke" aspiracije, o ovome posebno treba voditi računa pri kupovini ultrazum aparata.

(kliknite za veću sliku)

Naravno, i ultrazum modeli imaju brojne prednosti: njima možete snimiti objekte tako da pokrivaju ceo (ili skoro ceo) kadar čak i kada im nije moguće prići. Tada količina šuma gubi na značaju kada je uporedimo sa količinom informacija koju je stvarno moguće dobiti na fotografiji. U takvim situacijama sistem za optičku stabilizaciju slike je praktično neophodna stavka, pa je logično što ga ima gotovo svaki od testiranih modela. Takođe, među ultrazum modelima ima onih koji su namenjeni ozbiljnim turistima, kojima nije potrebna visoka rezolucija ali imaju dublji džep i traže jedinstveno rešenje (univerzalni aparat, koji se može koristiti i kao video kamera). U ovoj kategoriji bilo je ukupno 17 aparata, od kojih je šest modela imalo ultrazum mogućnosti (7x ili veći optički zum), dok se kod preostalih 11 zum kretao u rasponu od 3x do 6x.

Za detaljan pregled tržišta, karakteristike preko 50 fotoaparata, ocene i tabele karakteristika pogledajte PC #134.