|
Počeli su od mernih uređaja, a kada su stigli do laserskih štampača, njihovo ime je postalo sinonim za funkcionalnost i pouzdanost u praktično svim segmentima PC hardvera. Jedan od boljih poteza u istoriji HP‑a bila je integracija sa Compaq‑om, nakon čega je ova kompanija postala lider u domenu notebook i desktop računara, kao i na tržištu servera. Njihov ulazak na tržište digitalnih fotoaparata bila je ozbiljna lekcija vodećim proizvođačima u ovom segmentu na temu kako praviti jednostavne, robusne i funkcionalne aparate koji će svojim korisnicima davati ono što žele, uz minimum truda. HP danas predstavlja giganta IT tržišta, kompaniju koja ima dovoljno stručnog i kreativnog potencijala da aktivno učestvuje u njegovom profilisanju, razvoju novih tehnologija, postavljanju trendova i određivanju smernica za budućnost.
Sunce, more i fotografije
U HP‑u su odavno svesni da je posedovanje vrhunske tehnologije samo jedan od preduslova uspešnog poslovanja. Ostatak uspeha krije se u umeću da ono što nudite na pravi način prezentujete korisnicima, kao i da povratnu informaciju efikasno doturite do razvojnih timova, kako bi oni bili svesni šta je zapravo ono što kupci žele. Rečju, umeće komunikacije. Jedan od efikasnijih načina da se to postigne jeste HP Lab University, skup koji je po deseti, jubilarni put ove godine održan u Lisabonu, na kome su novinari i analitičari iz čitave Evrope direktno od vodećih inženjera i šefova razvojnih timova HP‑a imali prilike da čuju šta nam HP priprema za neposrednu (ali i dalju) budućnost.
Za sva HP Lab University okupljanja zajedničko je sunce i more. Gotovo sva su održana u zemljama Mediterana a učesnici su, osim interesantnih predavanja, bili u prilici da uživaju i u zanimljivom pratećem programu i živopisnom okruženju. Jubilarno okupljanje je u grad Fada od 25. do 29. juna ove godine dovelo rekordnih 260 učesnika, koji su sem u tri dana predavanja podeljenih u dve dnevne sesije mogli da uživaju i u vrhunskoj kuhinji hotela Corinthia i brojnih lisabonskih restorana, egzotici najvećeg akvarijuma u Evropi, kao i u kulturnim znamenitostima ovog brdovitog grada prebogate istorije.
Ništa nije prepušteno slučaju – da bi sve ostalo zabeleženo, svakom učesniku je tokom trajanja skupa stavljen na raspolaganje HP Photosmart R937 fotaparat najnovije generacije, čija je najmarkantnija osobina ekran skoro neverovatne dijagonale od 3,6“ (pritom i osetljiv na dodir), koji amaterskom korisniku pruža potpuno novo iskustvo intuitivnog kadriranja i fotografisanja. Ovaj pokretni foto-album prebogat je korisnim inovacijama za postprocesiranje snimljenih fotografija, koje sem danas već standardnih opcija za uklanjanje crvenila očiju ili posvetljivanje delova slike u senci poseduju i mogućnost stanjivanja ljudskih figura na snimcima, čišćenja kože lica, kao i uklanjanje zelenila očiju kućnih ljubimaca ili spajanje panoramskih snimaka u samom fotoaparatu.
Kako HP vidi budućnost?
Jedno od zanimljivijih predavanja tokom ove trodnevne manifestacije održao je Phil McKinney, podpredsednik i glavni inženjer sektora za personalne sisteme. Kroz njegovo izlaganje mogli smo da sagledamo šta će nam u narednih par decenija doneti nove tehnologije i kako će se menjati naša percepcija i naša očekivanja od tih tehnologija, pa i navike u njihovom korišćenju.
Gospodin McKinney se prvo osvrnuo na socijalnu dinamiku. Prva teza koju je izneo jeste da će postepeno doći do stapanja fizičkog i virtuelnog sveta. Prvi korak u tom smeru očekuje se već oko 2010. godine, kroz širenje projekata koji će korišćenjem GPS tehnologije dovesti do integracije virtuelnih elemenata u fizički svet, poput HP Mediascapes projekta. To će omogućiti nove scenarije za realizaciju virtuelnih igara koje će se odvijati u fizičkom svetu, kao i za interaktivni turizam. Dalji trend globalizacije će oko 2015. godine stvoriti snažnu potrebu za virtuelnom kolaboracijom, odnosno objedinjavanjem stručnih potencijala na planetarnom nivou, pri čemu fizička lokacija učesnika više neće biti bitna, jer će komunikacione tehnologije omogućavati njihovo efektivno uključivanje u rad sa bilo koje tačke na planeti. Do 2020. godine virtuelna okruženja će postati visoko upotrebljiva i personalizovana, ostvarujući dominaciju bilo u poslovnom ili privatnom domenu. Do 2025. godine virtuelni entiteti će dobiti odgovarajući pravni status, odnosno regulisana prava, privatnost i zakone.
Nije reč o futurološkim maštarijama bez pokrića – HP je već pokrenuo Mediascapes projekat, koji možete naći na www.mscapers.com  . Razvija se nova softverska platforma koja bi omogućila svim vlasnicima PDA uređaja sa GPS prijemnikom da formiraju svojevrsne virtuelne svetove, u kojima bi kroz razne igre i kreativne aktivnosti dolazilo do fuzije fizičkog i virtuelnog sveta. Preko ovog sajta svoje projekte možete podeliti sa drugima.
Kada je reč o virtuelnoj zabavi, već ova godina nam donosi „pametne“ digitalne televizore, sa stalnom Internet vezom i mogućnošću pristupa različitim izvorima multimedijalnih sadržaja. Godine 2015. pametni uređaji će se nalaziti u našim kućama na svakom koraku, svi će biti međusobno povezani, a njihova kontrola sa udaljenih lokacija će biti realnost. Sve to ne bi bilo moguće bez bežičnog umrežavanja planete. Do 2015. godine doći će do integracije svih svetskih mreža i Internet provajdera. Do 2020. godine praktično će biti moguć P2P pristup bilo kog elektronskog uređaja na svetu bilo kom drugom, a do 2025. godine razvoj bežičnog umrežavanja će doći do stadijuma da više neće postojati bilo koja tačka na planeti na kojoj nećete imati vezu sa velikim, pulsirajućim elektronskim organizmom virtuelnog sveta. Kada je g. McKinney u izlaganju svoje vizije stigao do ove tačke, teško je bilo ne povući paralelu sa Matrix‑om...
Kako će se naši gedžeti menjati? Godine 2010. imaćemo broadband vezu sa bilo kom vrstom mobilnog uređaja (praktično će doći do fuzije mobilnih telefona i PDA uređaja, čemu smo već danas svedoci), da bi do 2015. gedžeti postali dovoljno moćni da mogu u potpunosti da nam zamene PC‑jeve. Međutim, g. McKinney prognozira da će se vremenom ljudi zasititi malih uređaja koji mogu sve i da će do 2020. prevladati trend krajnje jednostavnih gedžeta, od kojih će svaki vršiti samo par funkcija. Do 2025. trend pojednostavljenja gedžeta će dovesti do pojave uređaja sa začecima veštačke inteligencije (tj. mogućnošću „učenja“), koji će se sami prilagođavati mrežnom okruženju i našim navikama a koji će se u potpunosti glasovno kontrolisati, čineći korisničke interfejse poput tastature, miša ili ekrana osetljivog na dodir izlišnim.
HP zabava i posao danas
Nakon futurološke studije, Jeff Kraft, HP produkt menadžer za kućne servere, vratio nas je u sadašnjost, prikazavši nam ono što nam HP već danas nudi kao prvi korak ka medijskoj vidljivosti sa bilo koje tačke planete. Predstavljen je prvi kućni server, te nova generacija HP desktop i notebook računara i monitora, koje odlikuje vrhunski dizajn i obilje praktičnih, inovativnih detalja. HP MediaSmart Server je savršen način da pouzdano rešite problem pohranjivanja fotografija, video i audio zapisa i njihovo deljenje sa prijateljima. Ovaj PC sa četiri diska ukupnog kapaciteta čak 2 TB vam omogućava da zaboravite na probleme sa prostorom za podatke, uz automatski backup i visoku bezbednost, pošto svaki folder postoji u sigurnosnoj kopiji na drugom fizičkom disku. On je ujedno i Web server sa zasebnom IP adresom, tako da umesto slanja gigantskih fajlova prijateljima svoje multimedijalne sadržaje možete podeliti na mnogo jednostavniji način – samo im pošaljete adresu svog servera.
Vrhunska PC zabava više nije rezervisana za vlasnike jakih desktop konfiguracija, a novi HP Pavillion HDX notebook, poznatiji kao Dragon, predstavlja argument kome je zaista teško parirati: sa ekranom od čak 20.1“ koji se može optimalno pozcionirati i po dubini zahvaljujući činjenici da se oslanja na unikatnom mehanizmu sa dva zgloba, integrisanim Altec Lansing zvučnim sistemom od 20 W sa trostrukim bas refleks subwoofer‑om, integrisanim TV tjunerom, punom tastaturom, daljinskim upravljačem, pokretnom Web kamerom, Core 2 Duo procesorom i čak dva diska od po 400 GB, ova zver od notebook‑a će zaseniti većinu desktop konfiguracija.
Novi dizajn za HP Pavillion liniju desktop računara karakteriše elegancija u kombinaciji crne i srebrne boje, sa mnoštvom skrivenih, ali savršeno pozicioniranih i lako dostupnih konektora, i jedan ekskluzivni novitet zvani HP Pocket Media Drive, elegantno rešenje diska u fioci koje vam omogućava da vaše diskove lako nosite od računara do računara.
A štampa?
Štampa, laserska ali i inkjet, i dalje je „glavni posao“ HP‑a i naravno da je fokus razvoja ostao upravo u ovom domenu, gde nam je u Lisabonu predstavljeno obilje noviteta. U HP‑u žele da korisnici ovu kompaniju vide kao nekoga ko nudi kompletne imaging sisteme, odnosno obezbeđuje sve što im je potrebno od momenta nastajanja fotografije do njenog pojavljivanja na papiru. Živost ovim predavanjima je dao Douglas Kirkland, legendarni holivudski fotograf koji je svetsku slavu stekao fotografijama Merilin Monro.
Dileme više nema – inkjet tehnologija štampe je kvalitetom otiska ne samo dostigla, već i prestigla klasičan proces izrade fotografija, nudeći viši dinamički raspon i zasićenost kolorita. To je postignuto pre svega povećanjem broja mastila u upotrebi, koja sada kod vrhunskih HP DesignJet modela kao što je Z3100 dostižu 12 kertridža. Od toga čak četiri čine različte nijanse sive (tj. crne), a dodat je i poseban pojačivač sjaja (gloss enhancer), koji eliminiše razlike u stepenu sjaja na površinama fotografije. Najnovija HP Vivera mastila obezbeđuju životni vek fotografije preko 200 godina.
Testiranjem trajnosti mastila (kao i njihovog kvaliteta) HP se studiozno bavi, pri čemu je jedna sesija na HP Labs‑u (na kojoj je učestvovalo čak sedmoro predavača), bila posvećena argumentovanom poređenju originalnih i „alternativnih“ mastila. Henry Wilhelm, direktor Wilhelm Images Research laboratorije, detaljno je prezentovao test procedure. Testirano je više aspekata – kvalitet fotografija, trajnost, nivo sjaja, isplativost i pouzdanost. Ispitivanje sprovedeno na uzorku od 975 korisnika pokazalo je da HP kertridži ne samo da su davali viši nivo kvaliteta otiska i bolju trajnost, već su u proseku štampali 34% više strana od kompatibilnih ili recikliranih kertridža, što treba uzeti u obzir pri poređenju cena. Dok nijedan originalni HP kertridž nije bio fabrički neispravan, čak 24% zamenskih kertridža pokazalo je fabričku neispravnost ili drastično kraći životni vek od deklarisanog, što u slučaju recikliranih kertridža raste na čak 33,6%! Dakle, platiti manje ne znači uvek i uštedeti...
HP inovacije u domenu inkjet štampe ne idu samo u smeru povećanja kvaliteta otiska i trajnosti, već i brzine rada. Najnovija generacija ultra brzih štampača zahvaljujući glavama koje pokrivaju čitavu širinu papira štampa i do neverovatnih 60 stranica u minuti (jedna stranica u sekundi!), uz cenu otiska koja je niža nego kod laserske štampe i životni vek glava od čak 2 miliona stranica. Na drugoj strani, portabl fotoštampači su kompaktni, a u isto vreme njihov korisnički interfejs koji potpuno prelazi na upravljanje putem velikih ekrana osetljivih na dodir obogaćen je funkcijama koje obradu fotografija na PC‑ju čine izlišnim. Dakle, sve se više potencira direktna veza fotoaparata sa štampačem. Porasla je i brzina štampe: novi Hewlett-Packard Photosmart D7260 fotografiju formata 10×15 ispiše za samo 10 sekundi. Vrhunac ovog pristupa je Hewlett-Packard-ov foto-kiosk, koji omogućava korisnicima da na vrlo jednostavan način u foto-radnji (ili bilo kakvoj radnji gde je on postavljen) sami odštampaju svoje fotografije.
HP je pripremio mnogo inovacija, od kojih će neke postati dostupne široj javnosti već kroz nekoliko meseci. U svakom slučaju, HP čvrsto grabi ne prepuštajući stečene pozicije sve snažnijoj konkurenciji, uveravajući nas da samo onaj ko ima jasnu viziju budućnosti ostaje na vrhu.
|
