GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #137 > Softver
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Ponovo radi FrameMaker
Bojan Stojanović
Mnogi su pokušavali da ga penzionišu pre vremena, ali FrameMaker nema dostojnu zamenu u domenu rada sa dugim dokumentima. Kako se vremešni pripadnik DTP aristokratije, u verziji 8.0, snalazi sa novim tehnologijama?
- PC #137 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Ponovo radi FrameMaker

Svedeno i pomalo zastarelo okruženje može da zavara - "pod kožom" se krije snažan pogon i vrhunske opcije
(kliknite za veću sliku)

Sudbina programa FrameMaker je već nekoliko godina važno pitanje, na koje Adobe nije uspevao da pruži zadovoljavajući odgovor. Prezauzetost razvojem InDesign‑a ostavljala je FrameMaker po strani. Softverska industrija se, naravno, kretala svojim tokom i posledice su vidljive. Adobe je najpre prekinuo razvoj FrameMaker‑a za Macintosh platformu, pa korisnici Apple‑ovih računara mogu da koriste samo starije verzije ovog programa i to u Classic okruženju. Premda je Frame nastavio život u Windows svetu, bilo je naznaka da će InDesign preuzimati njegove opcije, kao što su fusnote ili liste za nabrajanje. Sve to je, ipak, daleko od onoga što nudi FrameMaker.

Zastareli korisnički interfejs FrameMaker‑a i ne baš intuitivne komande ipak kriju jedan od najmoćnijih alata za obradu i prelom teksta u istoriji računarstva. Nastao je osamdesetih godina prošlog veka, kao rad kembričkog studenta Čarlsa Korfilda, čiji je kvalitet i potencijale odmah prepoznao Stiv Kirš iz firme Sun Microsystems. Kirš je osnovao Frame Technology, program je ubrzo stekao čvrsto uporište na Unix platformama i potom na Macintosh‑u. Upliv na kućno DTP tržište ranih devedesetih poljuljao je pozicije FrameMaker‑a, jer ovaj program nikada nije bio jednostavan za upotrebu, niti je bio prilagođen za instant dokumente i amaterske primene. Frame Technology je došao do bankrota, a FrameMaker je postao vlasništvo Adobe‑a.

Ugrađena podrška za Unicode je elementarna, ali dovoljna za obradu višejezičkih dokumenata
(kliknite za veću sliku)

FrameMaker je konceptualno drugačiji program od InDesign‑a ili QuarkXPress‑a, a ni poređenja FrameMaker‑a sa Word‑om nisu primerena. Tipična polja primene FrameMaker‑a jesu ogromna tehnička uputstva i priručnici, udžbenici, višejezična uputstva, projektna dokumentacija... Zamislite priručnik za Boeing 777 na 1.000 i više strana, sa bezbroj unakrsnih referenci, lista za nabrajanje u više nivoa koji se često prekidaju tekstom i ponovo nastavljaju, tabelama u kojima se takođe koriste reference, mnoštvom slika koje imaju sopstvenu numeraciju... Sve je to podeljeno u poglavlja, koja između sebe dele numeraciju slika ili spiskova.

Priprema ili uređivanje ovakvih dokumenata zahteva brzo, dinamičko ažuriranje velikog broja dinamičkih komponenti. Njihov prelom u InDesign‑u ili QuarkXPress‑u je teoretski izvodljiv, ali ovim programima nedostaju opcije za rad sa dugim dokumentima ili su one implementirane pomoću plug‑in‑ova sumnjive upotrebne vrednosti kada je reč o velikim projektima. Performanse Microsoft Word‑a drastično opadaju kada u dokumentu ima mnogo slika, lista sa nabrajanjem i unakrsnih referenci, a ispoljavaju se i bagovi pa čak program povremeno krahira. Pored toga, Word‑u nedostaju sofisticirane opcije za automatsko prikazivanje slike kada se koristi zadati stil pasusa, precizno pozicioniranje teksta i grafike, master strane...

Podrška za Vistu i Unicode

(kliknite za veću sliku)

Zbog svoje očigledne prednosti u pripremi komplikovanih, tehnički orijentisanih dokumenata, FrameMaker je oduvek imao postojanu bazu korisnika, koju Adobe nije mogao tek tako da izneveri. Zbog toga je vest o FrameMaker‑u 8 dočekana sa olakšanjem, premda je bilo jasno da neće biti spektakularnih noviteta. Dva poteza su, ipak, dovoljna da produže život FrameMaker‑a do nekog pogodnijeg trenutka, kada će Adobe napokon osmisliti plan za ovaj program. FrameMaker 8 je kompatibilan sa Vistom i poržava Unicode standard. Najveći deo programskog koda nije izmenjen, a pošto je on nastao na (danas gotovo zaboravljenim) računarima sa malo memorije, na savremenom hardveru FrameMaker je brzinski šampion.

Priprema tehničke dokumentacije u doba Interneta i elektronskih knjiga u prvi plan postavlja još jednu važnu osobinu FrameMaker‑a 8: snažnu podršku za XML, HTML, SGML, PDF i druge tehnologije za prezentaciju, arhiviranje i oblikovanje digitalnih dokumenata. Podržan je i standard DITA (Darwin Information Typing Architecture), koji omogućava finiju „granulaciju“ u pripremi kompleksnih sadržaja, jer jedinica publikacije ne mora da bude poglavlje već odeljak ili još jednostavnije komponente. Sve ove pogodnosti su bitne za recikliranje dokumenata, za njihovo naznačavanje i razdvajanje forme od sadržaja. Za pripremu struktuiranih dokumenata u XML formatu, FrameMaker 8 je najpotpuniji alat na tržištu.

Na polju digitalne tipografije FrameMaker 8 je na nivou prethodnika – moguće je postići visok nivo tipografskog kvaliteta, ali bez finesa koje nudi InDesign. Tačno je da FrameMaker sada podržava Unicode, pa samim tim i OpenType fontove, ali je ta podrška elementarna. Nema automatskih ligatura, nema čak ni slobodnog pristupa slovnim znakovima u fontu. Podrška za Unicode na Windows platformama u slučaju FrameMaker‑a 8 znači da je moguće uneti bilo koji slovni znak pomoću tastature ili Alt koda, što omogućava pripremu višejezičnih tekstova, ali ukoliko neki slovni znak nije na repertoaru tastatura koje se instaliraju u Microsoft Windows‑u (na primer ligature) ne možete mu pristupiti osim ako ga kopirate iz neke druge aplikacije. Prema tome, FrameMaker 8 podržava našu latinicu i ćirilicu, ali ništa od automatike za srpski kurziv – neophodni su vam prepravljeni fontovi.

Novo ruho, stare boljke

Poređenje dva dokumenta daje i pregledan spisak razlika
(kliknite za veću sliku)

Novi FrameMaker je dobro opremljen standardnim jezičkim alatima – uočavamo prošireni spisak jezika za koje postoji modul za deljenje reči na kraju reda i za proveru pravopisa. Među njima nema srpskog, ali su tu slovenački, hrvatski, bugarski, mađarski, rumunski i drugi jezici zemalja u regionu. Mada FrameMaker može da se upotrebi i kao program za unos teksta, realnija situacija je uvoz teksta iz Word‑a. FrameMaker 8 ima filtere za uvoz dokumenata ne samo iz Word‑a već i iz QuarkXPress‑a (zaključno sa verzijom 4) i PageMaker‑a (verzije 6.5 i 7). Filteri su podešeni tako da čuvaju strukturu dokumenata, stilove, raspored objekata i prilično verno reprezentuju originalnu publikaciju. Dokumente iz QuarkXPress‑a otvaramo običnim Open, dok za Word dokumente možemo upotrebiti i opciju Import, kada imamo više kontrole i možemo zanemariti formatiranje teksta ili podesiti druge parametre. U novosti FrameMaker‑a 8 spada uvoz Flash datoteka, 3D objekata u U3D formatu (podržanom od strane programa Acrobat 3D) i stilova iz CSS datoteka. Podrška za nove formate značajna je za izradu elektronskih dokumenata, ali nije previše bitna za prelom papirnatih publikacija. Zato će za pripremu za štampu biti važna mogućnost za uvoz PSD fajlova iz Photoshop‑a. Pored toga, FrameMaker 8 može da uveze SVG i JPEG 2000 grafičke datoteke.

Na polju izgradnje strukturiranih XML dokumenata FrameMaker 8 je najkompletniji softverski alat na tržištu
(kliknite za veću sliku)

FrameMaker 8 je objavljen u dve verzije (ne računajući specijalne serverske varijante): za Windows (2000, XP ili Vista) ili Solaris 8, 9 ili 10 na Sun SPARCstation računarima. U SAD, puna cena za Windows izdanje je 890 dolara, a za Unix 1.320 dolara. FrameMaker je očito vraćen u viši cenovni razred, pa spada u skupe DTP programe. Razlike između Windows i Unix verzije ukazuju na nespremnost Adobe‑a za korenitije izmene u programskim modulima FrameMaker‑a. Nekako je logično da Unix verzija ne podržava 3D objekte, Word 2007, QuarkXPress i PageMaker formate, jer ovih aplikacija ionako nema na toj platformi. Međutim, uvoz PDF i Adobe Illustrator (9 i 10) datoteka omogućen je samo na Unix platformi.

FrameMaker 8 je u Windows okruženju i dalje GDI aplikacija koja nema sopstveni grafički model. Ukoliko u dokumentu imate objekat obojen CMYK bojom, prilikom izvoza u PDF sve CMYK nijanse će automatski biti konvertovane u RGB. FrameMaker 8 može da korektno pripremi fajl sa PostScript separacijama, ali danas je PDF postao standardni digitalni master koji preferira većina štamparija. Interesantno je da u Unix verziji postoji opcija kojom možete da očuvate CMYK kolorni model prilikom izvoza u PDF. Pošto većina korisnika FrameMaker‑a ipak radi na Windows platformi, oni će morati da se dovijaju na razne načine. Na primer, ako su slike u dokumentu u EPS formatu, one će ostati u CMYK modelu. Sa crnim tekstom nema problema, ali ako nekakav vektorski objekat ima zadatu CMYK boju, onda se mora intervenisati u završnom PDF dokumentu da bi se ta boja vratila u CMYK model. Za tu operaciju se uspešno može upotrebiti neki specijalizovani alat kao što je Pitstop. Alternativa je da se pribegne opciji za konverziju boja iz Acrobat‑a 7 ili 8, ali se prilikom dvostruke konverzije iz CMYK u RGB i natrag u CMYK često ne dobije polazna nijansa.

U svetu strukturiranih dokumenata

Podrška za DITA tehnologiju je značajna za obradu i ažuriranje komplikovane tehničke dokumentacije
(kliknite za veću sliku)

Prelazimo u svet struktuiranih dokumenata. Najpre treba razlikovati design‑driven, format‑driven i template‑driven okruženja za obradu i prelom teksta. U prva spadaju grafički intenzivne publikacije, poput onih rađenih u Adobe InDesign‑u, gde su komponente strane (tekst, zaglavlje, slike) zasebne celine. Grafički dizajneri ih raspoređuju u skladu sa zamislima o dizajnu publikacije. U drugu kategoriju, koja je zasnovana na formatiranju, najčešće ubrajamo tekst procesore u kojima korisnici oblikuju kraće dokumente zadajući direktno fontove, veličinu slova, prored itd. Najzad, u publikacije zasnove na šablonima spada FrameMaker, mada je reč o konceptu koji se u određenoj meri može primeniti u Word‑u, kao i u InDesign‑u. Ključ je u striktnoj upotrebi stilova i master strana. Kada su sadržaj i dizajn razdvojeni, onda se upotrebom različitih šablona jedan isti sadržaj može oblikovati na više načina i prilagoditi raznim izlaznim medijima (štampana knjiga, multimedijalni DVD, Web prezentacija).

Korak dalje u konceptu obrade teksta jeste strukturirano okruženje, najčešće zasnovano na XML standardu. Ovde se sadržaju dodeljuju stilovi, pri čemu se pravi hijerarhija elemenata sa atributima (odnosno metapodacima) dodeljenim tim elementima. XML omogućava korisniku da definiše i primeni skup pravila koja se odnose na specifičan tip dokumenta. Na primer, svako poglavlje mora započeti naslovom i mora da sadrži barem jedan odeljak; svaki odeljak mora započeti naslovom odeljka itd. Pravila se izražavaju pomoću DTD (Document Type Definition) datoteke. Za svaki XML sadržaj koji zadovoljava sopstveni DTD kažemo da je ispravan ili validan. U mnogim domenima proizvodnje dokumenata od ključne je važnosti generisanje validnog XML koda. U tom kontekstu FrameMaker 8 omogućava proizvodnju validnog XML dokumenta, kao i validaciju učitanih XML sadržaja.

Framaker 8 je bez premca kada je reč o složenim listama za nabrajanje, varijablama, automatskom generisanju zaglavlja i podnožja
(kliknite za veću sliku)

U XML okruženju tagovi ili stilovi daju značenje informacijama. Tagovi omogućavaju da aplikacije obrađuju sadržaj dokumenata i da automatski generišu sadržaj, spisak slika i linkove za navigaciju. Iako je koncept tagova intuitivno jasan svakome ko koristi DTP programe, mnogi se pitaju kakva je korist od XML‑a? Najvažnije je to što XML i DTD omogućavaju proveru hijerarhije dokumenata i ukazuju na potencijalne greške. Preciznim definisanjem skupa pravila moguće je napraviti veoma robustne publikacije, u kojima ćemo, na primer, biti upozoreni ako neka slika nema potpis ili ako smo ispustili uvodni pasus poglavlja.

FrameMaker 8 ima nekoliko opcija namenjenih radu u strukturiranom okruženju. To je, najpre, prozor Structure View u paleti Element Catalog, u kome uspostavljamo relacije između XML elemenata i objekata u dokumentu kao što su tabele, fusnote, unakrsne reference i indeksne oznake. FrameMaker 8 pruža pogodnost permanentne validacije, tako što nam tokom razvoja strukture u paleti Element Catalog prikazuje koji su elementi validni. Kada otvorimo XML dokument, FrameMaker 8 može automatski da učita odgovarajući DTD i da proveri da li je struktura XML‑a ispravna. Korisnici koji tek počinju sa radom u strukturiranim okruženjima pronaći će veoma detaljna uputstva izborom opcije Help / Complete FrameMaker Help.

DTP plemić

(kliknite za veću sliku)

FrameMaker 8 se isporučuje sa Acrobat Distiller‑om, kako bi korisnik dobio kompletan alat za proizvodnju PDF dokumenata, čak i ako na računaru nema instaliran Adobe Acrobat. Podrška za Unicode važi i za PDF dokumente, i to ne samo za tekst u njima već i za prikaz strukture dokumenta u samom Adobe Reader‑u ili Acrobat‑u. FrameMaker 8 prenosi hypertext linkove, ali i unakrsne reference u PDF dokument, tako da se dobija elektronski dokument u kome se mogu koristiti sve prednosti brze navigacije pomoću ugrađenih linkova. Tokom obrade teksta, mnogi korisnici će ceniti opcije koje su tipične za tekst procesore. Među njima su mogućnost poređenja dva dokumenta, kao i praćenje izmena u tekućem dokumentu.

Uslovni tekst je moćna opcija FrameMaker‑a, koja je u verziji 8 podržana i u XML dokumentima. Uslovni tekst omogućava automatsku promenu formatiranja ukoliko su zadovoljeni neki od zadatih uslova. Na primer, isti dokument može koristiti različite definicije stilova kada se koristi za Web u odnosu na štampanu verziju dokumenta. FrameMaker 8 donosi unapređenja na polju uslovnog teksta, pogotovo kada je reč o boljoj kontroli uslova koji se preklapaju. Korisnik može koristiti Bulove operatore AND, OR i NOT da bi definisao preklapanje uslova. Uslovni tag se može primeniti na bilo koju tekstualnu jedinicu, počev od pojedinačnog slova, do čitavih odeljaka. Uslovne mogu da budu tabele, fusnote i slike. Takođe, i komentari mogu da budu uslovni i da se automatski uklone pre štampanja dokumenta.

Unakrsne reference i njihovo dinamičko ažuriranje u FrameMaker-u
(kliknite za veću sliku)

O programu FrameMaker nismo objavili mnogo tekstova, pa se deo informacija iz ovog prikaza ne odnosi samo na verziju 8 već upotpunjava utisak o mogućnostima programa. Nema dileme da za profesionalne korisnike koji pripremaju složene, pogotovo tehničke publikacije, na tržištu nema alata koji je dorastao FrameMaker‑u 8. „Vitaminska injekcija“ koju mu je ubrizgao Adobe nije donela dramatična poboljšanja već je uklonila prepreke za korišćenje FrameMaker‑a na savremenim računarima. To možda nije mnogo, ali istinski kvalitetnom DTP programu kakav je FrameMaker, sa unikatnim opcijama, pouzdanošću, brzinom i ogromnim iskustvom, sasvim je dovoljno da bi i dalje bio primarni tekstualni alat u mnogim kompanijama i izdavačkim kućama. FrameMaker će i dalje biti jedan od temeljnih programa grafičke industrije.

SLEDEĆI TEKST U PC #137
preview
Isporuka aplikacija
Marko Herman


.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter