GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #20 > Hardver
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
nopreview
27 otvorenih prozora
Bojan Petrović, Voja Gašić
Da li je vreme da menjate monitor? Ako je odgovor potvrdan, Bojan Petrović, Voja Gašić i Aleksandar Šušnjar će vam pomoći da izaberete pravi model: detaljno su testirali praktično sve što može da se kupi na našim prostorima...
- PC #20 u prodaji po ceni od 110 din
broj

27 otvorenih prozora

Kupovina novog, većeg monitora nije postala omiljeni sport među korisnicima računara samo zbog trenda, već i zbog realne potrebe. Danas je monitor od 15 inča dobar izbor, ne samo zbog relativno male razlike u ceni u odnosu na monitore od 14 inča, već i zbog udobnosti u radu i mogućnosti koje oni pružaju. Monitori od 17 inča su logičan izbor za nešto zahtevnije korisnike, kojima je kvalitet slike i njena površina od velikog značaja: očekuje se da će tokom sledeće godine prodaja ovakvih monitora porasti za čak 50%, tako da će uskoro svaki četvrti kupljeni monitor biti baš ovih dimenzija. Tu su, najzad, i najozbiljniji modeli, od 20 ili više inča, koji su namenjeni vrlo uskom krugu profesionalnih korisnika računara koji vrlo dobro znaju zbog čega je vredno dati novac i obezbediti prostor na stolu za jednog takvog monstruma.

Na našem testu se našao celokupan spektar monitora pomenutih veličina, u svim kategorijama cena. Tu su monitori za one sa najplićim džepom i najmanjim potrebama, monitori za one koji vole lepa imena i prestiž, monitori za one koji vole kvalitet, pa i za one koji vole da se hvale. Ukupno njih tridesetak, od kojih su neki "otpali" iz vrlo prozaičnih razloga kao što je nedostatak adaptera za 15-inčnu Amigu ili 9-inčni POS monitor, koji ni sa čim nismo mogli da uporedimo. U svakom slučaju, pokrili smo najveći deo domaće ponude, a izostavljeno je samo par firmi čiji predstavnici nisu bili voljni da učestvuju u ovom megatestu.

Tehnologija

Kod monitora se najpre procenjuje veličina ekrana: uobičajeno je da se meri u inčima, a prikazuje preko dijagonale katodne cevi. Tako monitor od 15 inča ima dijagonalu katodne cevi 38 cm, dok je vidljiva površina ekrana nešto manja: pošto se katodna cev ipak mora postaviti u kućište monitora, u zavisnosti od sposobnosti inženjera, neki deo površine biće zaklonjen prednjom maskom monitora. Upravo zato moramo da govorimo o dve veličine monitora: fizičkoj veličini katodne cevi, što je generalna kategorija, i dijagonali vidljivog dela ekrana. U praksi, kao što ćemo videti, ova druga vrednost može da varira u priličnoj meri, a pošto je očekivana posledica prelaska na veći monitor veća stvarna vidljiva površina, posebno ćemo je naglašavati.

Druga karakteristika monitora je brzina osvežavanja ekrana. Pošto se ekran sastoji od fosfornih ćelija koje snop elektrona "pali" i "gasi" pri svom prolasku iscrtavanja slike, postavlja se pitanje koliko dugo te tačkice fosfora mogu da ostanu osvetljene. Pošto je taj period vrlo kratak, sliku treba redovno "osvežavati", tj. snop elektrona mora više puta u sekundu proći sve tačke na ekranu kako bi gledalac imao privid stabilne slike. Što se ekran ređe osvežava, oko posmatrača će lakše zapaziti trenutak kada fosforne tačke počnu da se gase, tj. javiće se blago treperenje koje svakako nije prijatno za oko, niti preporučljivo za duži rad. Asocijacija VESA (Video Electronics Standards Association) je donela standard po kome je učestanost osvežavanja slike na ekranu 75 puta u sekundi najmanja, za oko prihvatljiva vrednost; početkom sledeće godine će ova veličina verovatno biti 85 puta u sekundi, što će, zbog manjeg zamaranja očiju, sigurno doprineti daleko ugodnijem radu.

Učestanost osvežavanja ekrana se, kao i bilo koja druga frekvencija, obično izražava u Hercima (Hz). Najviše nas zanima vertikalna frekvencija osvežavanja, pošto snop elektrona mora da obiđe ceo ekran od vrha do dna. Često se pominje i horizontalna frekvencija osvežavanja, koja određuje koliko linija po širini ekrana može snop da pređe u jedinici vremena. Izražava se u kHz. Činjenica da monitor ima neku vertikalnu frekvenciju osvežavanja ne znači da je on može postići u svakoj rezoluciji: ograničenje je horizontalna frekvencija. Ipak, uobičajeno je navoditi maksimalne frekvencije vertikalnog osvežavanja po pojedinim rezolucijama.

Od najvećeg interesa je kvalitet slike, ali njegova ocena zahteva sagledavanje čitavog niza faktora: geometriju, oštrinu, kvalitet boja i sivih tonova, konvergenciju, postojanje moire efekata, pozadinsku osvetljenost itd. Svi ovi faktori zavise pre svega od vrste katodne cevi i elektronike koja je pokreće. U računarskom svetu poznajemo tri vrste katodnih cevi, koje razlikujemo po tipu maske koja se postavlja ispred fosfornih ćelija ekrana: Invar Shadow Mask (Invar maska sa senčenjem), Aperture Grille (maska sa kombinacijom žičane mreže i fosfornih pruga) i Slot Mask (maska sa ovalnim prorezima).

Katodne cevi

Prvi tip katodne cevi je najzastupljeniji - svodi se na tanak metalni ili keramički film koji je perforiran tako da se rupe poklapaju sa tačkicama fosfora na ekranu, sprečavajući snop elektrona da, obasjavajući tačku, usput osvetli i niz susednih, stvarajući privid razlivanja. Veličine tačkica fosfora i otvora na masci mogu da variraju od monitora do monitora, a industrijski standard kaže da se u tehničkim podacima navodi rastojanje između dve tačke koje odgovaraju fosforu iste boje. Naziva se dot pitch i izražava u milimetrima, s tim što manja vrednost ukazuje na precizniji monitor. Najbolji monitori ovog tipa imaju rastojanje od 0.25 mm, mada većina i dalje ima rastojanje od 0.28 mm.

Drugi tip katodne cevi, sa aperture grille maskom, poseduje niz tankih žičica, koje se nalaze na jednakom međusobnom rastojanju, kao i niz fosfornih linija koje se nalaze iza žičica. Ova dva niza daju mrežu tačaka koja, po rečima stručnjaka, daje bolje rezultate od prethodne vrste katodnih cevi. U ovakve cevi spadaju Sony-jev Trinitron ili Mitsubishi-jev Diamondtron. I kod ove vrste katodnih cevi govorimo o ekvivalentnom rastojanju između tačaka, a to je stripe pitch, ili rastojanje između pruga ili žičica; vrednost varira od 0.25 mm do 0.28 mm. Nezgodna osobina ovakvih cevi je što žičanu masku drže dodatne žičice, jedna kod manjih monitora i dve kod većih. Ove žičice se primećuju i na vidljivom delu ekrana, što nekim korisnicima smeta, mada nije tako strašno kada se naviknete.

Treća vrsta ekrana stigla je iz kompanije NEC, koja je utvrdila da ovalne fosforne tačke daju bolje karakteristike od ostalih rešenja. Takva katodna cev se, u ovom trenutku, može videti samo u njihovom novijem modelu MultiSync M700.

Podešavanje monitora

Veliki broj anomalija na slici moguće je ispraviti intervencijama korisnika, ukoliko monitor poseduje odgovarajuće komande. Kao što se osvetljenje može pojačati ili smanjiti radi kompenzacije spoljnih faktora, tako se i greške u geometriji, toplini boja ili položaju i veličini slike kod boljih modela mogu otkoniti preko dostupnih komandi.

Komande se, kod boljih modela, ne grupišu po tasterima na prednjoj masci monitora, već se njihovo biranje reguliše posebnim menijem, koji se po pritisku na odgovarajuće dugme pojavljuje na ekranu i koji označavamo skraćenicom OSD (On-Screen Display). Postojanje OSD-a obično pokazuje da je proizvođač vodio računa o udobnosti korisnika i jednostavnosti rada, ali istovremeno omogućava da se u njega smesti više komandi nego što je to moguće na tasterima.

Odnedavno je tu i egzotični plug-and-play, koji se u slučaju monitora prepoznaje po DDC (Display Data Channel) skraćenici, koja označava da monitor komunicira sa video adapterom i predaje informacije o sebi, što uključuje i rezoluciju i brzinu osvežavanja. U teoriji, ovo bi trebalo da omogući da bilo koji monitor koji podleže DDC specifikaciji, u kombinaciji sa jednako opremljenom video kartom, omogući operativnom sistemu da spozna koji je najbolji mod rada za taj monitor u svakom tenutku, bez potrebe da korisnik podešava bilo šta. Nažalost, vrlo često ova komunikacija nije idealna, ili je loše shvaćena od strane prozivođača, tako da se neki monitori koji su prijavljeni u Windows-u 95 kao DDC zapravo predstavljaju kao vrlo slabi monitori, sa malim opsegom frekvencija osvežavanja.

Sony Multiscan 15SFII, 15SX

Dva Sony-jeva 15-inčna monitora su veoma slična, kako po izgledu tako i po karakteristikama. Jefitniji model, 15SX, je namenjen korisnicima sa manjim zahevima i plićim džepom, ali nas je poređenje sa skupljim modelom pomalo iznenadilo.

Oba modela u rezoluciji 800*600 postižu osvežavanje ekrana od 100 Hz, u 1024*768 solidnih 80 Hz, dok u rezoluciji 1280*1024 postižu dobrih 60 Hz. Naravno, u različitim rezolucijama se ponašaju različito. U 800*600 na 75 Hz jefitniji model je nešto oštriji i pokazuje neznatno manje greške u geometriji slike od skupljeg modela, dok su mu uniformnost boja, spektar kao i uniformnost sivih tonova i spektar sivih tonova odlični, mada ipak neznatno lošiji nego kod modela 15SFII.

Kod skupljeg modela se primećuje neznatno jači ton crvene boje, koji ne može da se kompenzuje, pošto nema mogućnosti podešavanja pojedinih tonova ni kod jednog od ova dva monitora. Pri prelasku na višu rezoluciju oba modela zadržavaju jednako dobre karakteristike geometrije i oštrine, ali se spektar boja i njihova uniformnost vidno kvare kod 15SX. Takođe, kod ovog modela se u 1024*768 pojavljuje i blag moire. Sa druge strane, povećavanje frekvencije osvežavanja do maksimalne vrednosti vidno zamućuje sliku na 15SFII, dok 15SX ne pokazuje bitnije promene.

Jefitniji 15SX nema OSD - sve se podešava "na osećaj". Pri tome, iz samih oznaka dugmića na prednjoj masci, koji kriju digitalne komande, nije moguće razlučiti kako se do pojedinih funkcija dolazi: za onoga ko ne čita uputstva, biće potrebno dosta eksperimentisanja. Skuplji model ima OSD koji sadrži sve očekivane mogućnosti, mada se njegova pozicija ne može menjati kao kod nekih drugih modela na ovom testu. Ergonomski skuplji model zaslužuje svoje mesto.

Ukupno gledano, teško je napraviti razliku između ova dva odlična monitora: na našim testovima je jefitniji model prošao neznatno bolje, što je većim delom posledica crvenog tona kod 15SFII i blage zamućenosti slike, posebno na višim frekvencijama osvežavanja. Rekli bismo da je 15SX namenjen pre svega obradi teksta, što je podržano odličnom oštrinom, uz manju osetljivost na povećanje frekvencije osvežavanja koja čini rad ugodnijim.

15SFII je pogodan za CAD, ali, zbog pojačanog crvenog tona, ne i za profesionalnu obradu slike, osim u programima koji interno kompenzuju ovakvu grešku. Zbog svih karakteristika i cene koja je sasvim odgovarajuća, model SX zavređuje našu preporuku, kao povoljna kupovina. Sumirajući rezultate, došli smo i do zaključka da je Sony 15SFII, uprkos navedenim nedostacima, najbolji 15-inčni monitor koji nam je bio na raspolaganju, pa je zaslužio preporuku za vrhunski kvalitet.

Samsung Syncmaster 15GLi

Ovaj Samsung-ov monitor nas je prijatno iznenadio na nekoliko testova, ali je u sumiranju ukupnih rezultata ipak pomalo zaostao za svojim takmacima, Sony monitorima, pre svega zahvaljujući povelikom kiksu u domenu oštrine slike.

15GLi pokazuje zaista minimalne varijacije pri prelasku na višu rezoluciju ili brže osvežavanje ekrana, što je veoma poželjna osobina, koja ukazuje da monitor nije posebno optimizovan za bilo koji konkretan mod. Mada je geometrija slike odlična, naši testovi su pokazali da Samsung 15GLi ima neočekivano zamućenu sliku sa izraženim moire efektima, koji su se povećavali sa rastom rezolucije. Pri tome su spektar i uniformnost boja, kao i spektar i uniformnost sivih tonova, zaista dobri, zahvaljujući čemu je prosečan kvalitet slike na prvi pogled veoma dobar. Zamućenost je u određenoj meri pokvarila utisak, što je u ukupnoj oceni unazadilo ovaj monitor.

Syncmaster 15GLi ima OSD, podržan izuzetno preglednom i lako razumljivom skupinom dugmića na pokretnom panelu ugrađenom u prednju masku monitora. Broj mogućih podešavanja je zaista veliki, u rangu "većeg brata", modela 17GLi. Ovom modelu smo dali najvišu ocenu za ergonomiju - jedino smo uočili da je maska za nijansu prevelika, zbog čega ovaj model na stolu zauzima nešto više mesta.

Da nije primetne zamućenosti, 15GLi bi sasvim sigurno bio jedan od kandidata za našu preporuku za povoljnu kupovinu. Ostaje nam samo da kažemo da to, po svemu sudeći, nije monitor za obradu teksta, već pre za obradu slike.

Philips Brilliance 105

Novi model kompanije Philips, naslednik čuvenog modela 15A, je Brilliance 105, koji je od početka do kraja zanimljiv uređaj. Najpre se uoči nedostatak dugmića, uključujući i ono za uključivanje. Na prednjoj masci se nalaze samo tri dugmeta (podešavanje osvetljenosti, kontrasta i jačine zvuka iz ugrađenih zvučnika), koji se nakon pritiska pretvaraju u potenciometre. Na postolju računara su, sa zadnje strane, izvedeni priključci za povezivanje sa zvučnom kartom, što obuhvata ne samo kablove za zvučnike već i za mikrofon. Konačno smo otkrili da se dugme za uključivanje nalazi na gornjoj strani monitora, verovatno zbog mišljenja proizvođača da se koristi veoma retko.

Nakon savladavanja prvog šoka izazvanog nedostatkom dugmića, dalji rad sa modelom 105 može da bude pravo uživanje, zavisno od ukusa korisnika. Naime, sve komande za doterivanje slike koje Brilliance 105 poseduje, a ima ih zaista mnogo, nalaze se u softveru koji stiže na disketi - monitor na neki način komunicira sa računarom kroz običan VGA kabl; podržane su DOS, Windows i Macintosh okoline. Mada ovo na prvi pogled zaista može da vas privuče i osvoji svojom originalnošću i brojem mogućnosti, posle kraćeg razmišljanja smo zaključili da zapravo predstavlja opterećenje za nekoga ko sa monitorom radi profesionalno, pogotovo u DOS okolini. Sam postupak podešavanja preko softverskog kontrolnog panela se ipak ne može porediti sa postojanjem digitalnih komandi na prednjem panelu i OSD, pošto se svodi na mnogo pokreta mišem i kliktanja po tasterima.

Kvalitet slike nije preterano dobar, što nismo očekivali na osnovu tehnoloških rešenja ugrađenih u podsistem za podešavanje. Dok je geometrija slike odlična u svim modovima rada, model 105 nas je razočarao u skoro svim ostalim karakteristikama. Slika je primetno neoštra, spektar boja nije dovoljno uniforman, baš kao ni spektar sive boje u kome su nijanse skoro vidno grupisane u tamnu, srednju i svetlu kategoriju. Mada se time povećava kontrast, što subjektivno sliku čini oštrijom, ovaj efekat ima posledice na kvalitet prikazane slike. Spektar i uniformnost boja su takođe problematični, ali se to u subjektivnoj oceni slike teško primećuje, te se monitor na prvi pogled čini vrlo dobrim.

Sve zajedno, Brilliance 105 je zanimljiv monitor, sa izuzetno zanimljivim i tehnološki odlično rešenim podešavanjem, ali osrednjim kvalitetom slike. Ni cena nam se nije preterano dopala, pogotovo u poređenju sa Sony modelima.

DTK M1566P

Ovaj monitor bi po svim rezultatima mogao da se smesti u pristojnu srednju klasu, počevši od mogućnosti podešavanja, preko geometrije i oštrine slike, do subjektivnog utiska.

Kao što je i uobičajeno kod 15-inčnih monitora srednje klase, pri prelasku u više rezolucije se mnoge karakteristike ovog modela kvare. Tako, u 800*600 je M1566P pokazao odličnu geometriju slike, spektar boja i sivih tonova, dok je prelazak na 1024*768 doveo do primetnog zamućivanja slike i kvarenja spektara. Testovi su pokazali i jako izražen moire efekat koji, u kombinaciji sa malom oštrinom, diskvalifikuje ovaj monitor u trci za modele namenjene ozbiljnijem radu. Rekli bi smo da je idealan mod rada za M1566P rezolucija 800*600, kada je subjektivni utisak o slici vrlo dobar, ali ga nešto slabija oštrina ne čini savršenim izborom za obradu teksta, već pre za uživanje u slikama. Ukratko, pravi izbor za kućni monitor.

Mogućnosti podešavanja su sasvim očekivane za monitor iz srednje klase, mada nedostatak OSD-a nije za pohvalu. Funkcije su raspoređene po tasterima na prednjoj masci monitora, pri čemu su nazivi funkcija ispisani ispod i iznad njih: ukoliko svetlo ne pada pod zgodnim uglom, lako je pogrešiti. Ipak, podešavanje je jednostavno i pristupačno, pa je model i po tom pitanju u srednjoj klasi.

Ono što ga izdvaja iz standardne ponude je veoma niska cena. Sa karakteristikama koje su na sredini lestvice prikazanih monitora i najnižom cenom, neizbežna je preporuka za (veoma) povoljnu kupovinu.

KFC CB1516CL, MM6536SL

Mada bi ova dva monitora trebalo da se nađu u dve kategorije, mnogi rezultati ih svrstavaju u sličnu kategoriju. Prvi model je jedini na ovome testu koji je umesto OSD zadržao LCD ekran na prednjoj masci koji, zbog skučenog prostora, neke podatke iznosi u skraćenicama, što u početku može da bude nerazumljivo, ali rečito govori o trenutnom modu rada monitora u bilo kom trenutku, čak i kada se slika izgubi zbog preterane frekvencije. Drugi model je multimedijalni, poseduje ugrađene zvučnike, što ne smatramo značajnim elementom za izbor monitora, ali je razlika u ceni toliko mala da zvučnike dobijate praktično besplatno.

Model CB1516CL je pokazao vrlo dobru geometriju slike sa manjim anomalijama, kao i spektar boja i sivih tonova u rezoluciji 800*600. Nažalost, povećavanjem rezolucije prikaza kvare se i rezultati, tako da oba spektra pokazuju vidne anomalije. Oštrina slike kod ovog modela nije preterano dobra, što u kombinaciji sa izraženim moire efektima smanjuje ukupnu ocenu slike monitora. Povećavanjem frekvencije osvežavanja ka maksimalnoj, pojedine se anomalije povećavaju, pri čemu se posebno primećuje kvarenje geometrije slike koju nije moguće kompenzovati dodatnim podešavanjem. Ipak, anomalije spektara su zgodno grupisane, tako da je subjektivni utisak o slici vrlo dobar.

MM6536SL je pokazao nešto bolje rezultate u testu spektra i uniformanosti, posebno kada su u pitanju sive nijanse, gde je postigao odlične rezultate. I kod ovog monitora je primećena čak i nešto veća zamućenost, dok je geometrija slike bila za nijansu lošija od prvog modela. Slično prethodnom modelu, subjektivni utisak o slici nije loš, ali za obradu teksta treba podesiti karakteristike monitora drugačije nego za kvalitetno posmatranje fotografija.

Model MM6536SL poseduje nešto veći broj opcija podešavanja, pošto OSD može da se pomera, dok "temperature boja" mogu da se podešavaju. Kod prvog modela pohvaljujemo postojanje LCD prikaza i istovremeno kudimo teško snalaženje sa skraćenicama na njemu kao i manji broj mogućnosti podešavanja. Kod drugog pohvaljujemo OSD i brojne opcije za podešavanje, ali kritikujemo ne baš sjajno rešen sistem podešavanja, koji zahteva previše pritisaka na dugmiće da bi se došlo do željene funkcije. Ovaj monitor je izdržavao dosta velike frekvencije osvežavanja, ali uz vidne deformacije slike.

Ukratko, reč je o dva monitora srednje klase, pri čemu je prvi model postigao nešto bolji opšti utisak, koji se pri većim frekvencijama rada anulira anomalijama u geometriji slike. Za dlaku su im promakle preporuke o povoljnoj kupovini, posebno kada se radi o multimedijalnom modelu.

Olivetti DSM 50-151

DSM 50-151 nas je iznenadio na dva načina. Pre svega, postizanjem viših frekvencija osvežavanja od onih navedenih u dokumentaciji (100 Hz u 800*600, i 80 Hz u 1024*768 modu, sa veoma stabilnom slikom, bez izobličenja geometrije). Drugo, iznenadio nas je slabim mogućnostima podešavanja, skoro u rangu prosečnih monitora od 14 inča. Međutim, najveće razočarenje je bio prejak tonalitet crvene boje, koji nije mogao da se otkloni.

Dok je geometrija slike ovog monitora vrlo dobra u rezoluciji 800*600, za ostale rezultate u ovoj rezoluciji to ne možemo reći. Spektar boja je pokazao primetne anomalije, a spektar sivih zbog prejakog crvenog tona prešao u spektar neke roza boje, diskvalifikujući tako ovaj monitor za bilo koje ozbiljnije posmatranje fotografija. Međutim, u rezoluciji 1024 rezultati su se iznenada popravili, pri čemu se crveni ton smanjio, oštrina popravila, a spektar boja i sivih tonova oporavio. Štaviše, u ovoj rezoluciji je DSM 50-151 postigao vrlo dobre rezultate, koje je ipak i dalje kvario, premda smanjeni, crveni ton. Konačno, i povećavanje frekvencije osvežavanja je proizvodilo bolje rezultate, tako da je slika na 100 Hz imala pojedine elemente izrazito bolje nego na 75 Hz, što je zaista teško objasniti za monitor ove veličine.

Ovaj monitor u rezoluciji 800*600 nije postigao zadovoljavajuće rezultate, dok je u 1024*768 ocenjen loše uglavnom zbog jakog crvenog tona. Ako tome dodamo i male mogućnosti podešavanja, rekli bi smo da je to ipak model za manje zahtevne korisnike.

Compaq Presario 15SV

Od Compaq-a smo više očekivali. Pre svega, ovaj monitor sa jakim imenom je odmah diskvalifikovan za rad u rezoluciji 1024*768, pošto nije uspeo da postigne brzine osvežavanja veće od 60 Hz, što zaista nije za pohvalu. U rezoluciji 800*600 je postigao 80 Hz, što jeste ispod rezultata svih monitora u ovoj kategoriji, ali je ipak iznad granice od 75 Hz koju je propisao VESA standard.

U rezoluciji 800*600, gde je zadovoljio VESA standard, monitor je pokazao solidne rezultate, pre svega u geometriji slike, ali i u spektru sivih tonova, gde je bio odličan. Oštrina slike je bila vrlo dobra, sa vidljivim ali ne previše izraženim moire efektima. Spektar i uniformnost boja su bili vrlo dobri, ali je celokupni utisak snažno pokvaren prejakim tonom zelene boje, zbog čega je ukupna ocena monitora slaba.

Posebno nas je razočarao sistem za podešavanje monitora, koji je kod 15SV na nivou prosečnih 14-inčnih modela, bez ikakvih mogućnosti intervencija na geometriji slike. Kontrole su prilično nejasne, tako da na ovom delu testa Compaq Presario 15SV nije dobio dobre ocene. Uzevši sve u obzir, i ovaj monitor bismo pre svega namenili kućnoj upotrebi i to u rezoluciji 800*600. Neke "cake" izvedene na njemu čine gledanje slike ugodnijim, ali ga diskvalifikuju kao monitor za profesionalne primene.

CTX 1569S

Zanimljiv monitor koji nas je pre svega iznenadio vrlo lepom i svežom slikom, sa dobrom saturacijom boja. Sledeće iznenađenje je bio odličan OSD u visokoj rezoluciji, sa zaista brojnim mogućnostima podešavanja, uz jednostavnu upotrebu.

Testovi kvaliteta prikaza su nas razočarali. Model 1569S je pokazao priličan stepen zamućenosti slike, koji je u kombinaciji sa moire efektima učinio monitor nepogodnim za ozbiljniji grafički rad. Spektri boja i sivih tonova su bili prilično loši, sa slabom uniformnošću i primetnim grupisanjem nijansi. Monitor je izdržavao najviše frekvencije osvežavanja ekrana i to, što je važnije, bez većih deformacija slike. Geometrija slike je zadržala visok kvalitet sa promenom rezolucije i frekvencije osvežavanja, dok su ostali elementi slike ostali na istom nivou, nažalost ne baš preterano visokom.

Subjektivni utisak o slici monitora, i pored rezultata naših testova, nije loš. Štaviše, zbog dobre saturacije boja i luminiscencije, CTX 1569S je dobar izbor kada se radi o posmatranju grafike, ali ne i za obradu teksta, kada smeta zamućenost prikaza. S obzirom na karakteristike, cena nije baš za pohvalu.

Amiga M1764

Osnovna odlika ovog monitora, jedina koja zaista zavređuje pažnju, je podrška za PAL i NTSC signale, što u nekim situacijama može biti zaista vredno. Kvalitet slike, međutim, nije na nivou ostalih testiranih monitora u ovoj kategoriji.

U rezoluciji 800*600 Amiga M1764 postiže relativno dobre rezultate: geometrija ekrana pokazuje primetne ali ne preterane anomalije, oštrina slike je zadovoljavajuća, a spektar sivih nijansi prilično dobar. Nažalost, u ovoj rezoluciji je primetan pojačan ton žute boje, koji u velikoj meri kvari utisak, tako da ukupna ocena u 800*600 modu nije previsoka. Sa povećavanjem rezolucije, većina karakteristika se dalje kvari, pri čemu najveći pad trpi oštrina slike i spektar boja. Mada u rezoluciji 1024*768 M1764 postiže 80 Hz osvežavanja, rekli bismo da on zapravo nije primeren ovom modu.

Spolja gledano, ovaj model deluje prilično zastarelo, sa svega par ne baš kvalitetno napravljenih dugmića. Ipak, mogućnosti podešavanju su sasvim očekivane i, rekli bismo, dovoljne. Ako vam je PAL/NTSC zaista potreban, neće vas obradovati cena.

CTX 1785XE

CTX monitori imaju uglavnom ujednačene i očekivane osobine, pa nas ovaj model nije ničim iznenadio. Kao i manji model, krasi ga OSD visoke rezolucije sa odličnim izborom funkcija, u vrhu monitora na ovom testu. Maksimalne frekvencije osvežavanja su takođe izuzetno visoke, 135 Hz u 800*600 i sjajnih 100 Hz u 1024*768, što je i prirodna rezolucija za rad na ovom monitoru.

Testovi kvaliteta slike su pokazali velike varijacije, pogotovo u režimu 1024*768, gde je ovaj monitor zakazao na par ključnih mesta. Pad je posebno bio izražen na spektrima boja i sivih tonova, ali se zato oštrina slike povećala. U rezoluciji 800*600 su rezultati generalno bolji, osim nešto jačeg tona crvene boje koji neznatno kvari opšti utisak. Sve u svemu, cena - srednja, kvalitet - isti takav.

KFC CB1716CL

Najpre nas je veoma obradovala vrlo prihvatljiva cena ovog monitora. Međutim, nakon poređenja sa ostalim konkurentima, to je ostala jedina svetla tačka koja krasi ekran ovog monitora. Mala je uteha što su rezultati koje je postigao ipak ispred onih koje je pokazala Amiga.

Pristojan OSD koji je moguće pomerati po ekranu (što je nekada veoma bitno), kvari nedostatak podešavanja boja. Sve bi bilo u redu, da nikakva korekcija nije potrebna, ali nedostatke ćete primetiti relativno brzo, već u rezoluciji 800*600 kada na sivom prelivu uočite crveni ton. I na obojenim nijansama primećuju se nedostaci, prvenstveno kao povelika crna fleka koja zahvata dobar deo prostora koji bi trebalo da zauzimaju tamnije nijanse boja.

Iako izdržava i više frekvencije od onih koje su navedene u tabelama i specifikacijama, na to mu nismo dali nikakve poene, jer vrlo uočljiva deformacija koja se pri tome javlja ometa bilo kakav normalan rad. Začudo, uprkos svemu ovome, gif-ovi dosta lepo izgledaju. Dakle, monitor za gledanje, ali ne i za ozbiljan rad.

EIZO FlexScan F563

Pregled 17-inčnih monitora počinjemo od firme EIZO, čiji modeli spadaju u sam vrh. Zato smo od ovog modela očekivali sve najbolje. Mada prvi utisak, zbog dosta konzervativnog dizajna, nije na nivou Sony monitora, ostali elementi (mogućnost podešavanja, kvalitet slike i subjektivni utisak) zaslužuju sve komplimente.

Maksimalne frekvencije osvežavanja ovog monitora su zaista izvanredne: u 800*600 rezoluciji moguć je rad sa čak 135 Hz vertikalnog osvežavanja, dok se u 1024*768 modu postiže celih 100 Hz. Ovo su najbolji rezultati na testu, što svakako treba posebno istaći: ovaj monitor prevazilazi čak i buduće VESA standarde o optimalnoj frekvenciji osvežavanja.

F563 je optimizovan za rad u režimu 1024*768, ali u pojedinim karakteristikama ipak pokazuje pad kvaliteta. Geometrija slike je u svakom modu rada odlična, sa vrlo malim anomalijama koje nije moguće u potpunosti ublažiti pomoću zaista velikog skupa komandi. Oštrina slike je takođe odlična, možda za nijansu lošija od suparničkih monitora kompanije Sony ili Samsung; sa druge strane, oštrina se ne gubi pri prelasku u veće rezolucije. Spektar boja je u rezoluciji 800*600 izvanredan, sa odličnom uniformnošću tonova, ali se ovaj kvalitet kvari prelaskom u 1024*768. Potpuno je isti odnos sa spektrom sivih boja, mada se pomoću kontrola za podešavanje mogu ublažiti pojedine anomalije. Upravo zato je zaista teško povući granicu između subjektivnog utiska i objektivnog kvaliteta kod ovog monitora, kome izvanredan skup kontrola omogućava fino podešavanje prilagođeno kako modu rada, tako i ukusu korisnika. Realno govoreći, mnoge od njih ovom monitoru uopšte i nisu potrebne.

Mada prednja maska deluje staromodno, na njoj je vrlo lepo smešten set komandi za podešavanje, koji se sastoji od "beskonačnog" točkića za biranje funkcije na OSD-u i tastera za aktiviranje. Na momente smo bili iritirani upravo velikim izborom funkcija, koji je uslovio mukotrpno traženje, uz dosta pritisaka na taster za biranje. Funkcije su organizovane u grupe i podgrupe: primera radi, u osnovnom meniju se nalazi osam stavki, od čega, recimo, stavka screen ima čak jedanaest podstavki.

Podešavanje je na momente konfuzno, pošto se ne koristi samo točkić i pritisak na taster, nego i dvostruki pritisak na taster za izlazak iz menija. Ipak, na prednjoj masci se nalazi i niz dugmića koji zamenjuju često potrebne stavke u meniju, koje su prilično pametno izabrane. Najinteresantnija opcija je svakako automatsko podešavanje ekrana prema trenutnom modu rada: pritisak na ovaj taster aktivira funkciju koja samostalno, skoro idealno, centrira i razvlači sliku po ekranu, tako da su nakon toga najčešće potrebne vrlo male intervencije. Tu je i, vrlo retka opcija - zumiranje cele slike, odnosno istovremeno razvlačenje u visinu i širinu, što je opet korisna mogućnost.

Sve zajedno, F563 je izvanredan monitor: osim kvaliteta slike, koji je među najboljim viđenim na ovom testu, svi aspekti rada do najsitnijih detalja se mogu podesiti prema ukusu ili potrebama korisnika. Kada tome dodamo i zaista izvanredni opseg frekvencija osvežavanja, rekli bi smo da je ovo idealan monitor za ozbiljan, profesionalni rad sa računarom. Zaslužena preporuka za vrhunski kvalitet.

Sony 17SFII

Na prvi pogled monitor je, osim po dimenzijama, sličan odgovarajućem modelu u klasi od 15 inča, ali su testovi pokazali opšti napredak u kvalitetu slike, mada je i dalje prisutan pad pojedinih osobina i pojava jače izraženog crvenog tona pri prelasku u više rezolucije. Podešavanja se, kao i kod 15-inčnog modela, vrši preko OSD-a, veoma intuitivnim menijima. Broj opcija je primetno manji nego kod EIZO monitora, ali ipak sasvim zadovoljava.

U rezoluciji 800*600 Sony 17SFII je postigao izvanredne rezultate, počevši od skoro savršene geometrije i sjajne oštrine, do jednako dobrih spektara boja i sivih tonova. Prelaskom u rezoluciju prirodnu za ovaj monitor, dakle 1024*768, rezultati su oslabili, mada su i dalje ostali u opsegu odličnih vrednosti. Najveći pad smo primetili u spektru boja i sivih tonova, gde se nenadano pojavio pojačani ton crvene boje. Ipak, subjektivni utisak o ovom monitoru je, uzevši u obzir sve karakteristike, izvanredan, tek za nijansu slabiji od EIZO modela. Mogli bismo ipak napomenuti da je pad performansi u višim rezolucijama karakterističan pre za monitore manje dijagonale, a da je najveći nedostatak 17SFII pojačan ton crvene boje u višim rezolucijama, koji ne može da se otkloni postojećim komandama. Mana "crvenog tona" u profesionalnom domenu se lako otklanja kalibrisanjem u (takođe profesionalnom) softveru, pa po ostalim karakteristikama ovaj monitor zavređuje preporuku vrhunskog kvaliteta.

Samsung Syncmaster 17GLi

Kompanija Samsung se zbilja potrudila oko svoje nove GLi serije monitora, što posebno dobro demonstrira model od 17 inča. Po spoljnom izgledu, ovaj monitor je sličan 15-inčnom modelu, uz potpuno jednaku prednju masku i panel sa komandama za podešavanje. I ovde moramo da primetimo kako je maska, i pored lepog izgleda, malo prevelika, tj. da monitor na stolu zauzima više prostora od ostalih modela iz ove kategorije.

U rezoluciji 800*600 ovaj monitor je pokazao odlične i ujednačene rezultate, sa vrlo malom distorzijom ekrana u donjem desnom uglu i odličnom oštrinom slike, uz nešto izraženiji moire. Spektri boja i sivih tonova su odlični, uz male anomalije u spektru sivih. Sa povećavanjem rezolucije, 17GLi je dobio na oštrini, tako da možemo reći da je njegova slika bila najoštrija na čitavom testu. Ipak, spektri boja i sivih tonova su se za nijansu pokvarili, i to u većoj meri spektar sivih, što je moglo i da se očekuje. 17GLi je pokazao zavidan kvalitet, mada je na testovima postigao za nijansu slabije rezultate od svog direktnog protivnika, Sony 17SFII. Subjektivna ocena slike je odlična, ujednačena u svim posmatranim rezolucijama.

Parametri se, kao i kod 15-inčnog modela, podešavaju posredstvom zgodnog pokretnog panela na prednjoj masci monitora, gde su vrlo pregledno navedene sve funkcije koje se mogu proizvesti preko OSD-a. Spisak funkcija je zadovoljavajući, mada nema mogućnosti podešavanja boja. Na prednjoj masci monitora su dva potenciometra za podešavanje osvetljenja i kontrasta, što je dobra ideja. Možda najubedljivije od svih pregledanih monitora, ovaj model je poneo preporuku za povoljnu kupovinu.

Philips 14B

Model 14B po specifikacijama nadmašuje poznati 14C, te smo od njega i očekivali više. Prema našim testovima, 14B je osrednji monitor, i to po skoro svim merenjima. Geometrija slike nije na zavidnom nivou, pri čemu monitor ne poseduje kontrole ni za jedno podešavanje u tom smislu.Posebno nas je iznenadilo što monitor izvlači veće frekvencije osvežavanja od 72 Hz u rezoluciji 800*600, ali tada pravi velike probleme pri pozicioniranju slike, pa ne preporučujemo rad u tim modovima.

Samsung Sym 3Ne

Mali 3Ne nas je iznenadio dobrim i ujednačenim kvalitetom. U rezoluciji 800*600 postiže 80 Hz vertikalnog osvežavanja, pri čemu zadržava prilično dobru oštrinu slike.

Spektri boja nisu briljirali, sa vidnim anomalijama u tamnijem delu, u svim rezolucijama. Subjektivno se 3Ne pokazao dobrim, zahvaljujući činjenici da se anomalije slabo primećuju u normalnim, ne previše zahtevnim poslovima kakvi se od monitora ove kategorije i očekuju. 3Ne je zadržao potpuno jednake karakteristike u svim modovima, izdvajajući se tako kao jedini 14-inčni monitor na testu koji za nuždu realno može da se koristi i u rezoluciji većoj od 800*600.

ProView NF-1430

ProView NF-1430 po mnogo čemu spada u osrednje monitore, sa ujednačenim karakteristikama koje se čak popravljaju sa povećanjem rezolucije. Maksimalna vertikalna frekvencija u 800*600 je odličnih 80 Hz.

Geometrija je vrlo dobra, sa malim anomalijama, pa mu nismo zamerili nedostatak komandi za ispravljanje geometrije. Oštrina slike je nešto slabija od Samsung monitora, ali su zato spektri boja i sivih tonova bolji. Ipak, subjektivni utisak o slici u 1024*768 modu je nešto lošiji, pa bismo kupcima ipak preporučili da ostanu na rezoluciji 800*600.

KFC CB1414VL

KFC od 14 inča iznenadio je frekvencijom skaniranja: na 800*600 je izdržao čak 95 Hz, na čemu bi mu pozavideli i veći monitori. Ostale karakteristike nisu pratile ovaj detalj.

CB1414VL karakteriše veštački pojačana oštrina slike i nešto lošija geometrija, što su dva glavna razloga ne preterano dobrog utiska. Oštrina povećana iznad realnih granica dovodi do pojave "duhova" na prelazima iz tamnog u svetli kontrast, što utiče na sliku u celini. Sa druge strane, spektri boja su vrlo ujednačeni i ne gube kvalitet pri povećavanju rezolucije, dok spektar sivih čak za nijansu poboljšava karakteristike u 1024*768.

DTK M1448P

DTK monitor donosi osrednje karakteristike u svim poljima rada. Geometrija slike i oštrina su nešto slabiji nego kod Samsung modela, ali je zato spektar boja uniformniji, dok su sive pravilnije. Povećani sloj supstance protiv sijanja (non-glare) je zamutio sliku, ali tako da se čini da je staklo monitora zatamnjeno. Sem toga, DTK M1448P je pokazao prilično ujednačene rezultate i predstavlja bezbedan izbor.

20-inčni monitori

U posebnoj kategoriji, testirali smo i tri "džina", 20-inčna monitora: Samsung SyncMaster 20GLs, CTX 2085XE i Intergraph TX-d 2151W

Svaki od njih, pored standardnog VGA (sub-15) konektora, ima i BNC za kvalitetnije povezivanje i smanjenje interferencije među signalima osnovnih komponenti. Upadljiva karakteristika je i znatno uvećan broj kontrola, posebno za korigovanje geometrije, koja je na ovim dijagonalama uvek problematična. Iz istih razloga, ekran ni jednog od ovih monitora ne bi mogao da se oceni kao "ravan" - svi su poprilično zaobljeni.

Prevashodna namena ovih monitora je obrada slike, dakle DTP ili CAD - geometrija im je mnogo problematičnija nego, recimo, kolor odziv. Ipak, postoje nijanse prema kojima možemo da podelimo ove modele. Najoštriju sliku (0.28 dot) ima Samsung, pa ako ste DTP orijentisani, to je monitor za vas. Njegova dobra strana je što ima dosta prostora da se koriguje spektar boja, ukoliko ustanovite da vam ne odgovara. Nasuprot njemu nalazi se Intergraph, za koga može da se kaže da je prvenstveno grafički monitor. Na kolorimetrijskim merenjima je pokazao izuzetno dobre rezultate: njegova bela boja je "idealna bela", a i celo pokrivanje spektra je veoma dobro i ravnomerno. Na drugoj strani, kada je geometrija ili (još gore) oštrina u pitanju, Intergraph nije zadovoljio naše kriterijume. CTX se po svim karakteristikama nalazi negde između ove dve "krajnosti".

Uz obilje kontrola za podešavanje, ide i nešto teže snalaženje. Intergraph je tu najbolji, jer ima sistem sličan EIZO modelu, a izdvojeni su potenciometri za osvetljenje i kontrast; izdvojili bismo i raritet koji se zove moire reduktor. Sa Samsung-ovim kontrolama smo se malo teže snalazili, pošto on nema OSD, a panel izgleda daleko staromodnije. CTX-u nema šta da se doda: OSD je veoma dobar i radi u visokoj rezoluciji.

Rezime

Stanjem na tržištu monitora možemo da budemo veoma zadovoljni. Monitori su mnogo bolji nego pre dve-tri godine: nedostatak čvršće standardizacije uslovio je "jurnjavu" za većim rezolucijama i frekvencijama osvežavanja, što je suprotno TV standardima koji su godinama statični, na žalost gledalaca.

Imamo razloga da budemo zadovoljni i domaćom ponudom monitora, koja je daleko bogatija nego u vreme embarga, ali se zato korisnici možda teže snalaze. Treba, naime, znati da ne postoji "idealan monitor", i da je to jedna od komponenti kod čijeg je izbora presudan subjektivni utisak i sklonosti korisnika. Ne zaboravite da je to i jedna od komponenti na koju se najpre može primeniti izreka "koliko para, toliko muzike". Ipak, postoje standardni parametri koje je teško zaobići u konačnom vrednovanju, a mi se nadamo da nismo zaobišli ni jedan od njih. Zato tražite manji piksel, više frekvencije osvežavanja, bolje mogućnosti podešavanja, a ako imate para, i veću dijagonalu ekrana. Monitor je, ipak, vaš prozor u svet!

Testiranje monitora zaista nije jednoznačna disciplina. Mada mnoge osobine ekrana mogu da se izraze preko odgovarajućih brojnih veličina, praksa pokazuje da se utisak posmatrača vrlo često drastično razlikuje od zaključaka koji bi se mogli izvući na osnovu upoređivanja brojki.Kako bi ovaj test dao što relevantnije ukupne rezultate, odlučili smo da monitore testiramo dvojako: najpre smo uporedili subjektivne utiske dobijene komisijskim posmatranjem svakog monitora, a onda objektivne rezultate dobijene merenjem pojedinih karakteristika. Pri tome, sve monitore smo posmatrali i testirali u najmanje četiri moda rada. Recimo, od petnaestoinčnih monitora smo sa pravom očekivali dobre rezultate u rezoluciji 800*600, i to pri 75 Hz vertikalnog osvežavanja propisanih VESA standardom, ali i pri maksimalnoj frekvenciji osvežavanja koju taj monitor može da izdrži. Monitori od 17 inča su bili testirani i u ovom modu rada, ali i u 1024*768, što je za ovu klasu monitora logičan izbor.

Testiranje monitora smo vršili pomoću posebno pripremljenih slika, čija je osnovna osobina da svojom konstrukcijom ukazuju na pojedine moguće anomalije slike ili samog monitora. Prethodno smo sve modele idealno podesili koristeći odgovarajući softver, što je uključilo podešavanje idealne crne boje, odnos kontrasta i osvetljenja, geometriju slike i ostale karakteristike, u zavisnosti od mogućnosti samog monitora. Kako bismo sve ovo mogli da izvedemo, monitore smo prethodno povezali uređajem za deljenje monitorske slike, koji smo ljubaznošću firme Elegra dobili na korišćenje. Time smo postigli da se ista slika vidi na petnaestak ekrana.Test kolorimetrije monitora smo izvršili pomoću profesionalnog aparata za merenje x, y, i Y koordinata pojedinih boja iz aktivnih izvora svetlosti, koji je prvenstveno namenjen proveravanju kvaliteta profesionalne televizijske opreme.

Na kraju, komisijsko ocenjivanje monitora smo izveli posmatranjem posebno odabranih fotografija u visokoj rezoluciji.

Tajne kolorimetrije

Boje razlikujemo pomoću tri vrste receptora; svaki od njih najjače reaguje na neku spektralnu komponentu svetlosti. Znamo da se radi o crvenim, zelenim i plavim primarima. Kako svaki primar reaguje i na svetlost talasne dužine bliske glavnoj, ali različitim intenzitetom, superpozicijom reakcija tri primara možemo da odredimo o kojoj se boji, odnosno delu spektra radi.

Nažalost, ovakav sistem sam po sebi ne može da razlikuje svetlost jedne jedine vidljive talasne dužine od svetlosti sastavljene od većeg broja komponenti, od kojih ni jedna ne mora da bude jednaka prvo pomenutoj. To nam smanjuje raznovrsnost boja koje možemo videti, ali nam olakšava projektovanje uređaja za reprodukciju boja jer sve što se može videti možemo predstaviti preko tri primarne boje.

Spektralne karakteristike čovečijih perceptora nisu pravilne, a nije lako napraviti ni "idealne" emitere. Nesavršenost TV i monitorskih emitera je u tome što ne pokrivaju ceo vidljivi opseg. Takođe, svaki monitor ima neke svoje boje i opsege, dakle ne postoji standard. Tim problemom se bavi posebna nauka, kreirajući metode opisivanja boja i rada sa njima. Ovde ćemo ukratko opisati metode predstavljanja boja brojevima sa, za sada, jedinom namerom da pojasnimo rezultate naših testova.

Nesavršenost RGB sistema leži u tome što zavisi od monitora na kome se slika kreira, jer su primari na različitim monitorima različiti. Još je veći problem što isti ti monitori ne mogu da pokriju ceo spektar koji čovečje oko može da vidi - primari ne emituju svetlost jedne, usamljene talasne dužine, već se radi o širem spektru. Ono što bi čovek video kao zasićenu boju, odnosno komponentu, monitor ne može da prikaže. Napomenimo da su TV i monitori u ovom pogledu manje loši uređaji od, recimo, CMYK štampača.

Da bi se došlo do univerzalnog predstavljanja boje, treba pronaći komponente koje mogu da opišu sve boje koje čovek može da vidi. Tako je CIE (Commission Internationale de L`Eclairage) predložila XYZ sistem, u kome je Y luminansa, a X i Z dodatne komponente koje opisuju boju. Spektralne raspodele ili karakteristike X i Z komponenti su takođe propisane od strane CIE.

Radi jednostavnijeg korišćenja, uveden je i sistem sličan XYZ, a to je xyz u kojem svaka komponenta može da ima vrednost od 0 do 1, a x+y+z je uvek 1 (x=X/(X+Y+Z), y=Y/(X+Y+Z), z=Z/(X+Y+Z)). Kako je zbir uvek isti, dovoljno je znati dve komponente da biste izračunali treću. Takođe se koristi i xyY, gde su x i y isti kao kod xyz, a Y opet predstavlja luminansu.Ovakav sistem može da predstavi nadskup onoga što čovek vidi. Vrednosti ne zavise od upotrebljenog uređaja, a mogu obeležiti apsolutno sve što je vidljivo. Kako monitori mogu da prikažu još manji domen boja, ovaj sistem može da se upotrebi i za rangiranje monitora. Mi smo specijalnim instrumentima izmerili x, y i Y vrednosti primara svih monitora na testu. Ove veličine, pored vrednosti game, možete upotrebiti u programima kao što je Photoshop, da biste dobili najbolje rezultate sa datim monitorom.

Idealne vrednosti za ove parametre praktično ne postoje. Bilo bi dobro da predstavljaju svojevrsne krajnosti, što trenutno nije moguće. Tako možemo pričati samo o očekivanim, propisanim ili podrazumevanim vrednostima koje bi trebalo da daju isti efekat na svim monitorima. Ovakvog standarda nema za postojeće uređaje, a tek je skoro definisan za budući HDTV. Radi se o vrednostima Rec.709 u odnosu na D65 belu:

	x	y	z
R	0.6400	0.3300	0.0300
G	0.3000	0.6000	0.1000
B	0.1500	0.0600	0.7900
bela	0.312713	0.329016	0.358271

Prikazane veličine imaju dve namene. Jedna od njih je već pomenuta, kalibracija softverske korekcije boja. Ako imate neki od monitora, podesite ove vrednosti da biste dobili verniji prikaz slika u profesionalnim programima.

Za test je interesantnija druga opcija, proračun broja boja koje monitor može da prikaže. Ovo se može izraziti kao površina trougla sa temenima na xy koordinatama R, G i B primara. C, M i Y se, kao i ostali kompoziti nalaze unutar (odnosno na ivicama) ovog trougla, pa ih ne treba posebno razmatrati, ali je zgodno imati i ove vrednosti ako koristite korekciju boja u Corel-u. Detaljne rezultate merenja svih monitora na testu nismo mogli da objavimo u časopisu jer bi to uzelo previše mesta, ali ih zato možete preuzeti sa PC Press-ove Web strane, www.pcpress.co.yu.

Ukoliko želite da se detaljnije uputite u tajne kolorimetije, možete za početak da posetite CIE home page www.hike.te.chiba-u.ac.jp/ikeda/CIE/, a posetite i www.inforamp.net/poynton/Poynton-colour.html, www.wmin.ac.uk i www-cs.open.ac.uk/iank/colour.html.

Korisne adrese:

Amiga: Meridian, Zmaj Jovina 4, Beograd, tel. 011 / 620-374, 626-576

Compaq, ProView, Philips: Computer Dream, Nemanjina 4, tel. 011 / 3226-303, 3226-323

CTX, Philips: Centar Computers, Obilićev venac 18-20, Beograd, tel. 011 / 184-466, 625-960

DTK, Philips: PC Centar, Durmitorska 16, Beograd, tel. 011 / 646-414, 644-350

Intergraph: Elegra, Ivana Milutinovića 16a, Beograd, tel. 011 / 434-012, 485-645

KFC, Philips, Sony: Cores, Maršala Tolbuhina 31, Beograd, tel. 011 / 444-3331

Olivetti: Olivetti Energodata, P. Toljatija 5, Beograd, 011 / 692-007, 693-321

Samsung: Erc Comerc Computers, Kolarčeva 4/4, Beograd, tel. 011 / 632-532, 626-792

SLEDEĆI TEKST U PC #20
nopreview
Četvorostruki laseri
Branko Nikitović




BC Group IT dani

Antec NeoECO

Schneider Electric

CP Security


YuNET

Excel kuhinjica

MailPlus

.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter