|
Prvi od suštinskih noviteta korenito menja namenu modo‑a tako da će Luxology verovatno morati da unese izmene i u iskaz o misiji kompanije: od verzije 301 modo je od modelarskog prerastao u animatorski alat. Ne može se reći da je ovo iznenađenje jer je nagoveštaja bilo i u prethodnim verzijama. Osim toga, mnogi korisnici su od ranije u neprekidnoj kampanji da modo „dobije i vreme“.
Put do animacije
Ovo tek prvi korak u uvođenju animacije u modo, jer za sada nema pomena o kostima, dinamici ili nekim drugim animatorskim metodama. Ipak, prvi korak je često i najznačajniji, a u modo‑u se svaki parametar koji ima smisla animirati i može animirati. Ključni frejmovi su za sada jedini metod animiranja, ali su i potpuno funkcionalni grafovi već implementirani, što govori o ozbiljnosti Luxology‑jevih namera. Osim toga, postoji i elegantan sistem za animiranje pivot tačaka, što u drugim programima često predstavlja problem, a biće veliki oslonac animatorima kada modo dobije i druge tehnike animiranja.
 | Mark Dinsmore demonstrira moći novog renderera i globalnog osvetljenja - DnD 2007
(kliknite za veću sliku) |
Modo 301 podržava i MDD (Motion Designer Deformation) fajlove. To znači da možete koristiti i druge animatorske alate za komplikovaniji pokret, a zatim ga uvoziti i renderovati u modo‑u. Motion Designer je jedan od modula iz Lightwave‑a, ali je mnogo šire prihvaćen pa ga skoro svi animacioni paketi podržavaju.
Interesantno je da je i deo korisničkog interfejsa namenjen animaciji sličan Lightwave‑ovom interfejsu, što ne bi trebalo da čudi s obzirom na istoriju i korene vodećih ljudi Luxology‑ja. Razlika je u tome što je modo vrlo moderna multi‑threaded aplikacija koja će vam omogućiti da menjate svoj model čak i u trenutku dok je preview animacije u toku.
Novi buzzword: digitalno vajanje
Luxology nije mogao da ignoriše neverovatnu prašinu koju je ZBrush podigao u svetu 3D grafike revolucionarnim pristupom vajanju. Trebalo je što pre odgovoriti na izazov i čini se da je Luxology to učinio adekvatno. To znači da teško može biti reči o saradnji i komplementarnosti dva proizvoda o kojoj je marketing Luxology‑ja ranije govorio. Ruku na srce, ciljne grupe za ova dva programa se ne poklapaju 100%, ali su razlike zanemarljive.
 | Chris Cousins postiže perfektnu raspodelu geometrije i efektnu upotrebu shader-a - Shades 2007
(kliknite za veću sliku) |
Da bi odgovorio na ovaj izazov, Luxology u novoj verziji modo‑a nudi dva nivoa digitalnog vajanja. Metoda bazirana na geometriji se svodi na korišćenje pametnih i namenski dizajniranih deform alata. Njome se direktno utiče na geometriju, većina ovih alata postoji već neko vreme na tržištu, njihov domet je poznat, a u kvalitet Luxology‑jeve implementacije ne treba sumnjati. Vajanje bazirano na geometriji je često prvi korak u definisanju grubih oblika nekog objekta i predstavlja osnovu za uspešnu i brzu primenu metoda baziranog na rasteru. Zbog toga metod baziran na geometriji utiče na to hoće li korisnici digitalno vajanje u modo‑u doživeti kao efikasno ili ne.
Digitalno vajanje bazirano na rasteru omogućava da se detalji više frekvencije prenesu na model displacement metodom. Pri tome treba imati u vidu da se više rastera može stapati i kombinovati za multilejer pristup, „ispečeni“ raster se može upotrebiti na više objekata, na ovaj način možete vajati unutar morph mapa itd. Alati za vajanje se regularno pojavljuju u Tool Pipe‑u, pa se mogu kombinovati i nadograđivati. Tool Pipe je, kratko rečeno, interfejs ka modo‑ovoj „utrobi“ a fleksibilnost i snaga ove komponente su često presudni kada je u komplikovanom projektu jedini izlaz „iscediti“ 110% iz softvera. Tool Pipe će vam omogućiti da vidite kako funkcionišu alati u modo‑u, a jednostavnim kombinovanjem moguće je stvoriti i potpuno nove alate ili postojeće prilagoditi sopstvenim potrebama.
Konačno, modo ne beži ni od upotrebe tradicionalnih bump mapa za završne detalje. Rezultati i brzina ove tehnike dovoljan su razlog da se ona nađe u standardnom arsenalu i, mada tradicionalno spada u procedure teksturiranja, bump‑iranje u modo‑u često predstavlja poslednji korak prilikom modeliranja organolikih oblika.
Izazivač Mental Ray‑a?
Modo od prvih verzija ima veoma perspektivan i respekta vredan renderer. Osnivači Luxology‑ja očigledno „znaju znanje“ i ne razmišljaju o eksternom rendereru. Uostalom, to nije bio slučaj ni sa Lightwave‑om dok je ista ekipa radila za Newtek. Koncept modo renderera je detaljno „pretresen“ i očišćen od sitnih nelogičnosti odavno. To mu dopušta da optimizacijom u svakoj verziji napreduje po pitanju performansi i mogućnosti. Modo 301 donosi vidan napredak u brzini rendera, a veliki korak napred je napravljen i što se tiče mrežnog rendera. On sada radi na obe platforme (Mac i PC), a sa master mašine se kontrolišu svi slave računari. „Nula konfiguracija“ za mrežni render vam omogućava da na istom zadatku radi do 50 mašina sa neograničenim brojem CPU jezgara.
Modo renderer od ove verzije koristi (IES) fotometrična svetla, tj. svetla iz realnog sveta, a izgled renderovanih frejmova je ujednačen, tako da su izbegnuti neželjeni efekti poput treptanja ili promena na nejasnim refleksijama. Ove refleksije se u novoj verziji renderuju u višem kvalitetu ali sa manje zraka, što direktno utiče na performanse. Walkthrough opcija u globalnoj iluminaciji ubrzava render pojedinačnih frejmova, dok se irradiance cache može snimiti u zasebne fajlove, u slučaju da vam zatreba brzi ponovni render frejm sekvenci.
U poboljšanja spada i daleko bolja podrška za izlazne render bafere, čiji broj više nije ograničen i koji se odrađuju u jednom prolazu. Podrazumeva se da ovo zahteva i fleksibilan lejering sistem, pa je za izlaz moguće odabrati seriju PNG fajlova ili lejerovani PSD, odnosno OpenEXR. Ovo je odlična vest za one koji se bave kompozitingom, jer su slične mogućnosti do sada postojale samo u vodećim 3D paketima.
Ovde nije kraj poboljšanjima novog renderera. U slučaju da se razvoj nastavi ovim tempom, što se od Alena Hejstingsa i Stjuarta Fergusona svakako može očekivati, ne bi začudilo da modo renderer uskoro uznemiri i sam Mental Ray na tronu.
UV i druga poboljšanja
 | | (kliknite za veću sliku) |
Sub‑division modeliranje je modo‑ovo srednje ime. Na ovom polju se sa svakom novom verzijom očekuju redovna poboljšanja i Luxology tu jednostavno ne zakazuje. Jedan od magičnih alata koji se na ovom polju pojavljuje je i Edge Spin, kojim se jednostavno popravlja tok geometrije, što kasniju poligonizaciju ili dalje editovanje čini jednostavnijim. Pomenimo i to da 301 donosi novu opciju za oštre uglove, što je u prethodnim verzijama moralo da se radi višestrukim bevel-om – nespretna metoda koja često nije davala idealni rezultat.
Puno je urađeno i na alatima za simetrično modeliranje i snapping. Nova verzija donosi i 3D tekst alat koji se može kombinovati sa generatorom krivih, scatter‑om i array‑jom. Rezultat ovog alata je tekst u poligonima koji se može editovati kao tekst čak i pošto ispustite alat.
Dodatna poboljšanja su napravljena i u UV domenu, a najbitnije je verovatno poboljšanje u „odvijaču“, kao i uvođenje nove UV projekcije – Atlas orient. UV Pack opcijom možete automatski pozicionirati, razvući i orijentisati već razvijeno ostrvo unutar UV prostora. Za detaljnije editovanje će vam svakako dobro doći i UV simetrija sa arbitrarnom osom. UV poboljšanja ima previše, pa ćemo se na ovome i zaustaviti.
Ni 3D slikanje nije zanemareno. Najbitnije poboljšanje je to da je od verzije 301 ono multi‑thread‑ovano, što ubrzava ceo proces, naročito na procesorima sa više jezgara. Dodat je i novi Brush Preview panel kojim je moguće videti kako četkica izgleda pre nego što je upotrebite, ali će vam omogućiti i da doterujete parametre za slikanje. Table za crtanje (Wacom i druge) su bolje podržane, npr. mini‑klizači rade kako se očekuje, što je značajno jer ne morate prelaziti na tastaturu ili miša dok crtate. Osim ovoga, od verzije 301 moguće je slikati preko više slika i na više UV mapa, možete stapati dve slike crtajući direktno po njihovim maskama što znači interaktivnu kontrolu alpha kanala i još mnogo toga.
Zrelost 3D softvera
 | Rad kojim je Peter Eriksonn učestvovao na CGSociety Challenge "Strange Behaviour" prošlog meseca
(kliknite za veću sliku) |
Činjenica je da poslednjih godina nije bitno čime se radi na stvaranju 3D sadržaja već ko radi, tj. koliko je vičan i inspirisan. Nove generacije 3D softvera su, pre svega zbog jake konkurencije, daleko odmakle u kvalitetu i performansama u odnosu na drugi softver.
Modo je tipičan predstavnik te nove generacije softvera za stvaranje 3D grafičkog sadržaja. Njegova pozicija na tržištu je sa svakom verzijom sve respektabilnija, kako se spisak mogućnosti modo‑a produžava. Pri tome treba imati u vidu da je jedna od najbitnijih karakteristika nove generacije softvera u stvari podrška koju će korisnici imati kada investiraju u dati softver. Luxology je ovome posvetio mnogo pažnje i pokrenuo Web stranicu www.luxology.tv, a na treningu i stvaranju trening materijala su angažovani neki od najvećih talenata u industriji. To čini da se period od trenutka kupovine modo‑a do njegove uspešne eksploatacije maksimalno smanji, pa korisnici dobijaju dodatnu vrednost uz softver koji su platili. Na Zapadu je ovo vrlo bitan resurs, jer je smanjenje pomenutog perioda u zajedničkom interesu i korisnika i softverskih kuća. Osim toga, trening se najčešće ostvaruje kroz intenzivan kontakt sa korisnicima aplikacije, što ih kasnije još čvršće vezuje za proizvođača softvera, dok dodatna ulaganja ostaju na razumnom nivou.
 | | (kliknite za veću sliku) |
Luxology ni ovog puta nije razočarao svoju korisničku zajednicu. Veliki zaokret koji donosi verzija 301 će rezultovati još većim brojem korisnika, ali bi bila velika greška da se u ovom stadijumu stane. Modo‑u su sada potrebne kosti, animacioni lejeri, ali i dinamika, kao i integrisani čestični sistem, te dodatne veze ka drugim paketima. Od kolega iz Luxology‑ja smo saznali da modeliranje ostaje u fokusu kad je razvoj nove verzije u pitanju. Još jedan prioritet predstavlja publikovanje prvog modo SDK‑a, što bi trebalo da podstakne razvoj plug‑in‑ova i drugih dodataka. Kad je animacija u pitanju, razvojni tim modo‑a vidi Dope Sheet kao novost već trasiranu na razvojnom putu, a kao konstantan pozadinski zadatak Luxology „osluškuje“ kako korisnička zajednica „vibrira“ posle objavljivanja nove verzije.
Zbog svega navedenog i još mnogo toga što nismo spomenuli, modo sasvim sigurno zaslužuje našu preporuku. Činjenica da je pre neki dan predstavljena i japanska verzija modo‑a govori da je ovaj softver pustio čvrste korene. Ukoliko planirate nabavku novog 3D softvera ili razmišljate o obnavljanju svog 3D arsenala, modo treba da vam bude na vrhu liste kandidata.
Autor se zahvaljuje kolegama iz Liaison PR‑a i Luxology‑ja na pomoći prilikom realizacije ovog teksta
| 
