|
Poveriti vođenje svemirske misije računaru nije nešto novo: već godinama Amerika lansira satelite koji automatski obavljaju razne istraživačke, komercijalne i vojne misije u okolini Zemlje. U svim tim misijama od računara se očekuju manje-više rutinske akcije; ako nastupe problemi, rešava ih kontrola leta koja se nalazi na Zemlji. Njihove intervencije se obično uspešno završe, mada NASA povremeno izgubi neki satelit, što se smatra normalnim rizikom u tom veoma složenom poslu.
Odredište: Mars
Kada se radi o osvajanju Marsa, stvari su mnogo ozbiljnije - stvari se dešavaju takvom brzinom i potrebna je toliko precizna kontrola, da se ne može komandovati sa Zemlje: svetlosti je potrebno vreme da pređe rastojanje, pa bi se brod mogao razbiti pre nego što pilot na Zemlji uopšte shvati da postoji problem. Jedino rešenje je da kompletnu kontrolu obavlja "pilot" koji se nalazi na licu mesta. A raspoloživo vreme ne dopušta da taj pilot bude čovek.
Odakle tolika žurba da se stigne na Mars? Prošle godine su, u ledenom bregu, nađeni ostaci meteorita koji potiče sa Marsa, na kome su otkriveni tragovi mikroorganizama nezemaljskog porekla. Ovo otkriće, po mnogima najznačajniji događaj u istoriji nauke, podstaklo je političare da odreše kesu i finansiraju projekat spuštanja letilice na Mars u najskorijoj budućnosti; za Klintona je takva misija bila dobrodošao šlag u predsedničkoj kampanji.
Obećanja treba ispuniti, a nebeska mehanika nema razumevanja za naše probleme i zakašnjenja: planete slede svoje putanje, pa će 1998. položaji Zemlje i Marsa biti takvi da je let racionalan; ako se "termin" propusti, moralo bi da se sačeka par predsedničkih mandata do sledećeg. Zato je sve u pogonu.
Letovi do Marsa su par puta preduzimani, takođe automatskim sondama kao što su bili Viking 1 i 2. I te sonde su se, pod kontrolom računara, spustile na Mars, ali je njihova autonomnost bila nedovoljna, pa su rezultati nekih eksperimenata i dalje pod ozbiljnim znakom pitanja. Zato je NASA odlučila da za ovaj let projektuje daleko ozbiljniji i moćniji računar, kome će poveriti kompletno upravljanje misijom.
Paralela
Ljubitelji naučne fantastike se sećaju knjige Artura Klarka "Odiseja u svemiru 2001", ili bar legendarnog filma koji je Stenli Kjubrik po toj knjizi snimio. Jednu od glavnih uloga igra računar HAL, koji je takođe imao punu kontrolu nad brodom Discovery, koji je leteo put Jupitera. Verovatno se sećate i kako je HAL "poludeo" i potamanio gotovo čitavu posadu broda. Od tada, svako pominjanje pokušaja da se računaru poveri upravljanje svemirskim brodom neminovno izaziva paralele sa takvim nemilim scenarijom.
HAL Artura Klarka se, istini za volju, prilično razlikuje od budućeg NASA-inog računara. Pre svega, on je imao ličnost, toliko snažnu da mu je dodeljeno i ljudsko ime, mada je u romanu ono predstavljeno kao skraćenica. Neko se kasnije dosetio da se pomeranjem slova HAL unapred za jedno mesto dobija IBM, ali je Klark kasnije demantovao da mu je to bila ideja. Njegov Hal je bio gotovo čovek; NASA-in projekat je "samo" kompjuter, čije ime nije poetično: zove se Remote Agent. Nije sasvim jasno da li je Remote Agent ime kompletnog računara, ili možda samo softvera koji donosi veštačku inteligenciju. No ta razlika i nije toliko bitna - za takve potrebe softver i hardver se projektuju praktično u paraleli.
Sastav posade
Remote Agent će biti kompletna posada svemirskog broda DS1 (New Millennium Deep Space One), koji će jula 1998. krenuti put Marsa, uz nadu da na Crvenu planetu sleti 2000. godine, posetivši usput asteroid McAuliffe i West Kohoutek Ikemura kometu. Program se sastoji od tri komponente: modul za planiranje i kontrolu leta, modul za rešavanje problema Livingston i modul veštačke inteligencije, kome je poverena kontrola.
Modul za planiranje i kontrolu, automatski pilot, poseduje izuzetno precizan kalendar događaja, tako da je u svakom trenutku "svestan" gde se brod nalazi i šta ga čeka u sledećim sekundima, satima i danima. U najvećoj meri je primenjen sistem za automatsko učenje, pošto odstupanje od plana direktno utiče na čitav dalji tok stvari, čemu se treba veoma brzo prilagoditi.
Modul za rešavanje problema, Livingstone, je glavni brodski inženjer. Čim primeti da nešto nije u redu, obraća se detaljnom modelu broda koji je smešten u njegovoj memoriji, kako bi pokušao da locira problem i preduzme potrebne akcije da ga otkloni. Doktor Nayak, glavni dizajner tog modula, na konferencijama za štampu redovno mora da odgovara na najveći broj pitanja, pre svega zato što je još u sećanju dan kada je NASA, zbog baga u programu za otklanjanje grešaka, izgubila jednu veoma vrednu orbitalnu sondu. Ili možda zato što je, u mašti Artura Klarka, Livingstonov parnjak u HAL-u bio kriv za sve probleme, pošto je pogrešno dijagnostikovao problem i onda, da njegova greška ne bi bila otkrivena, pobio posadu. Na ovo poslednje pitanje dr Nayak je odgovorio sa osmehom: "Bar o tom problemu ne moram da razmišljam, pošto na DS1 nema posade. Kompjuteri su prepušteni sami sebi".
Ljudske posade nema, ali brod ne bi bio potpun bez kapetana. Ako smo modul za planiranje nazvali pilotom, a Livingstona glavnim inženjerom, onda nema mnogo dileme o tome ko je kapetan: Smart Executive modul, koji će sinhronizovati rad svih brodskih sistema i "presuđivati" u slučaju konfliktnih naloga pilota i inženjera. "Kapetan" će biti u stalnoj vezi sa kontrolom misije na Zemlji i primaće od nje naloge, ali će ipak moći da se postavi i iznad njih. Ako ustanovi da je neko naređenje neizvodljivo ili opasno po misiju, imaće pravo da ga zanemari.
Čim se takva stvar pomene, novinari smesta pitaju šta se dešava kada takav modul postane "neposlušan" i tako ugrozi misiju. Pitanja te vrste ne zbunjuju projektanta elektronskog kapetana, doktora Pell-a: "ako zaključimo da Remote Agent ima ozbiljne probleme, imamo mogućnost da aktiviramo posebni mod za debagovanje, pomoću koga kontrola leta može da isključi njegove logičke funkcije i preuzme punu kontrolu, koja uključuje i dijagnostiku sistema, kako bi se otkrio uzrok problema". Gledaoci "Odiseje" dobro se sećaju koliko se HAL protivio takvoj "lobotomiji" i kako je izgledalo kada ga je Dejvid isključivao. Nadajmo se da 2000. godine, kada se sonda bude bližila Marsu, nećemo prisustvovati takvoj drami.
|
