Vreme je za server?

Ovakvo „uvođenje reda“ neminovno se dešava u svim firmama koje rastu i razvijaju se. Često haotično uvođenje ICT infrastrukture može se tolerisati do izvesne mere, a poznato je i pravilo da stvari koje funkcionišu ne treba dirati. Naravno, i zaposleni se polako navikavaju na tehnološke novotarije koje donosi ulazak tehnike, a bitka se uglavno bije sa onima koji teže usvajaju nove tehnologije i polako se privikavaju na svoj računar, ekran, miša, fajlove ili štampač. Upravo konzervativniji korisnici predstavljaju glavnu kočnicu kada treba da se uvede nešto novo, a tehnofobija je toliko izražena da nekome možete poremetiti dan i izvršavanje radnih zadataka samo ako premestite ikonu na njegovom desktop-u.

Sa druge strane, ni upravljačke strukture često ne razumeju potrebu da se ICT infrastruktura, pa samim tim i poslovanje, unaprede. Menadžment često smatra da je firma suviše mala da bi se uvodile naprednije metode komunikacije ili nova tehnologija. Naravno, isplativost se uvek pažljivo meri, pa se često ulaganje u ICT infrastrukturu shvata isključivo kao trošak, a ne kao investicija u unapređenje poslovanja.

Svi ovi izgovori nestaju pred naletom novih tehnologija koje nezadrživo ulaze u sve segmente poslovanja, bilo da se radi o proizvodnji ili uslugama. Tako svaki zaposleni dobija računar, štampač, izlaz na Internet, brine o svojim dokumentima, ali i zavisi od kolege ako s njim deli bilo šta od ovih resursa. Računica nesumnjivo pokazuje da je mnogo isplativije nabaviti jedan skuplji štampač koji će biti povezan sa pet računara, nego brinuti o pet malih štampača za svaki računar. Da ne nabrajamo dalje...

Gde je server?

Kada se pomene server, mnogima manje obaveštenima kroz glavu prolaze slike posebno opremljenih, hlađenih prostorija sa „skalamerijama“ koje ispuštaju čudne i neugodne zvuke i oko kojih se motaju tipovi u belim mantilima i sa obaveznim naočarima. Oni koji danas upravljaju preduzećima verovatno još pamte slike takvih postrojenja u kojima se obavljala „obrada podataka“. Internet je uveliko popravio i promenio ovu sliku, ali server je još uvek nešto „moćno i tamo daleko“ što se javi kad otkucate www...

Zanimljivost koju ćemo vam otkriti jeste da niko od stručnjaka ne definiše server kao mašineriju. Tačna definicija servera je da je to: računarski program koji obezbeđuje servise drugim računarskim programima (i njihovim korisnicima), na istom ili na drugim računarima. Zvuči komplikovano? Naravno da nije, jer svaki računar je u suštini server i možemo da se kladimo da pojma nemate za šta je sve i kome vaš računar server. Većina tih servera i servisa su dobroćudni i služe da biste što lakše radili, ali na vašem računaru mogu da postoje i „zloćudni“ serveri i servisi, koje ste ko zna kako pokupili u obliku virusa ili sličnih programčića koji njihovim tvorcima „serviraju“ vaše fajlove, datoteke, brojeve platnih kartica... Ne želimo da vas plašimo, ali serveri postoje na svakom računaru. Zašto onda ne organizovati sistem u kome će jedan računar nuditi svima nuditi i izvršavati servise koji se najčešće koriste?

Čak i u slučaju raznoraznih „opasnosti“ koje vrebaju sa Interneta, lakše je kontrolisati saobraćaj ako sve prolazi kroz jedan računar koji pronalazi sumnjive sekvence. U slučaju štampanja, sve će biti prosleđeno serveru koji će dalje brinuti o tome oslobađajući korisnikov računar za druge poslove. Konačno, ono što se najčešće javlja kao prvi znak da je server neophodan, jeste potreba da se sva dokumentacija drži na jednom mestu i da može da se pregleda ili obrađuje sa bilo kog računara u mreži. Zaista, file server ili database server su stavke koje za kojima se najpre javi potreba sa napretkom poslovanja.

Najlakši način da se reši ovakav „problem“ jeste da se neki od starih računara „promoviše“ u file i print server, i upravo je to najčešči prvi korak u „serverizaciji“ poslovanja. Bez obzira na definicije, server nije samo softver već i hardver ili tačnije – serverskom softveru je potreban odgovarajući hardver na kome će se izvršavati. Promocija radne stanice u server nije baš dobro rešenje poput šahovske promocije pešaka u damu. To može da vas kratkoročno povuče unapred, ali ako ste već ustanovili da bi server rešio niz vaših problema, savetujemo vam da se konsultujete oko toga šta vam je od softvera i hardvera potrebno. To nikako ne činite sami niti na brzinu. I softver i hardver servera treba pažljivo da se dimenzioniraju – da odgovaraju vašim trenutnim potrebama i da ne biste plaćali više nego što vam je potrebno za poslovanje. Važno je i to da ceo sistem zadovolji vaše potrebe u nekom narednom periodu (predviđenom periodu eksploatacije), da ne biste plaćali suviše često.

Iako se u našem poslovom svetu izdatak obično meri jednokratno, kada se ozbiljnije projektuje informacioni i poslovni sistem ne uzima u obzir samo cena „onoga što se trenutno kupuje“, već se mora sračunati TCO (total cost of ownership) sistema u koji spadaju njegova nabavka, instalacija, održavanje... Možda i sijaset drugih stvari koje će zavisiti od toga čime se vaša firma bavi. Ozbiljan menadžer firme će paziti da TCO ne bude veći od zarade ili uštede koju ćete ostvariti uvođenjem servera.

Osam dobrih razloga

Pre nego što brzopleto nabavite server, red je da se zapitate da li vam je server uopšte potreban i kako on može da vam pomogne. Već gotovo uobičajenih osam pitanja i odgovora o potrebama firme koje sami možete da prođete, ukazaće vam da li treba ozbiljno da razmišljate o „serverizaciji“ vaše firme.

1. Broj zaposlenih na radnim mestima sa računarom je veoma očigledna stavka. Iako ne postoji magični broj koji bi vas prelomio u nabavci servera, ozbiljno razmišljanje treba da počne već sa pet radnih stanica. Potreba raste za brojem zaposlenih sa računarima pa ćete sa 10 radnih stanica nedvosmoisleno uočiti prednosti servera u upravljanju dokumentima i radnim zadacima.

2. Deljenje datoteka smo već pomenuli kao jednu od esencijalnih koristi od uvođenja servera. Ukoliko se svi dokumenti i datoteke drže na serveru, svaki zaposleni moći će brzo i lako da im pristupi, obrađuje ili kontroliše. Naravno, server može sa svim računarima da podeli i druge zadatke, poput štampanja ili veze sa Internetom.

3. Priprema podataka je takođe bitna stavka, jer sa porastom posla raste i broj podataka koje treba čuvati ili arhivirati. Lakše je proširiti ove kapacitete kod servera, nego kod svakog pojedinačnog računara. Na server je lako instalirati dodatne kapacitete za različite potrebe, bilo da su u pitanju podaci koji treba da budu raspoloživi za obradu ili arhivirani.

4. Upravljanje pravima u mreži je jednostavno kada imate server. Svakako da ne mogu svi zaposleni da imaju ista prava ili uvid u dokumentaciju i poslovanje, pa nekima možete uskratiti prava da menjaju dokumenta i dozvoliti im samo da ih vide, nekima uopšte nećete dozvoliti pristup određenoj vrsti dokumenata, a tu su i dodatne sitnice poput zabrane izlaska na Internet za one koji veći deo vremena „bleje“ po sajtovima koji sa vašom firmom nemaju baš nikakve veze.

5. Mogućnost automatizovanog backup-a takođe olakšava posao, jer incidenti najčešće nastaju tako što izvesna količina bitnih podataka jednostavno nestane sa računara usled hardverskog kvara ili nepažnjom korisnika. Sve bitne podatke server može automatski periodično spremati na posebno predviđeno mesto sa kojeg se mogu povratiti u slučaju ovakvih incidenata.

6. Brža i mobilnija saradnja u poslu svakako nije moguća bez servera. Serveri su naprosto pravljeni da opsluže veći broj korisnika mnogo lakše i brže nego što je to slučaj sa pojedinačnim računarima spojenim u mrežu. Čak i ako ste pažljivo podesili i podelili foldere i zadatke po pojedinačnim računarima, sve će se odvijati neuporedivo brže na mreži sa serverom. Jedino sa serverom ćete omogućiti zaposlenima da od kuće ili „sa terena“ rade (skoro) kao da su u firmi koristeći VPN (Virtual Private Networking).

7. Serverske aplikacije takođe zahtevaju pravi server. Ukoliko samo računovodstveni program morate da upotrebljavate na više računara, neophodno je da to bude serverska aplikacija koja ume da upravlja svim potrebnim pravima o tome ko i kako može da je koristi, šta se dešava ako dva korisnika žele da pristupe istom dokumentu ili zapisu u bazi podataka i nizom drugih dilema koje „običan“ računar ne ume da razreši.

8. Sigurnost je stavka do koje vam je sigurno stalo, a u vreme intenzivne elektronske komunikacije o njoj treba dosta brinuti. Ako sav Internet saobraćaj ide kroz server, on može da pronađe fajlove zaražene virusom ili nekim drugim zlonamernim smicalicama, a dobro je znati i da li „neko spolja“ pokušava da uđe u vašu mrežu da bi došao do nekih važnih podataka ili, čak, neke od njih izmenio.

Sve su to zadaci koje možete (i treba) da poverite serveru. Ako vam je bilo koja od navedenih stavki kritična, to je ozbiljan signal da taj zadatak treba da poverite serveru, jer ćete je samo tako rešiti na odgovarajući način.

Alo, centrala...

Rešenje sa serverom biće centralizovano, što je u stvari i cilj uvođenja servera. Ukoliko se pojavi greška, tražićete je na serveru. Ukoliko se pojavi slaba tačka ili usko grlo u poslovanju, korigovaćete je na serveru. Ukoliko se pojavi potreba za većim kapacitetom, bržom Internet vezom ili bržom obradom podataka, korigovaćete to na serveru. Ukoliko treba promeniti pravila pristupa podacima ili Internetu, promenićete ih na serveru. Sve to više nećete tražiti na pet, pedeset ili petsto računara, koliko ima vaša firma. Usputna ušteda je što se kod ozbiljne upotrebe servera i centralizacije poslovanja ozbiljno smanjuju troškovi za pojedinačne računare, njihove štampače, veze sa Internetom i razne druge stvari.

Postoji još jedan razlog za „serverizaciju“ firme o kome ne morate da razmišljate, ali ako razmišljate, razmislite veoma dobro. Prisustvo servera i centralizovanog poslovanja znatno utiče na utisak koji vaša firma može da ostavi na partnere. Ukoliko je sve na svom mestu, ukoliko svi tačno znaju gde se šta nalazi, da li im je dostupno i koja prava imaju nad podacima i dokumentacijom, ukoliko posao može da se obavi sa više mesta i na više načina i to bez čekanja, vaša firma će biti profesionalnija i partneri će vas više respektovati. Iako o tome možda još niste razmišljali, vaš biznis uz server može izgledati znatno veći nego što zaista jeste.

Pokretanjem priče o serveru ne želimo da vas izlažemo nepotrebnim troškovima. Predstavljajući konkretna softverska i hardverska rešenja u sledećim brojevima „PC“- ja, pokušaćemo da vas upoznamo sa rešenjima problema koje možda i vi imate, a koji se pažljivim planiranjem i ulaganjem u ICT infrastrukturu i unapređenje poslovanja mogu ukloniti. Ne dajte da vam kažu kako je to sve skupo i komplikovano, jer „serverizacija“ je neminovna ako vaš posao raste. Ili biste želeli da poraste...