GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #149 > Aktuelno
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Čekajući Windows 7
Zoran Kehler
Vista sada ili Windows 7 kasnije? Izgleda da se većina korisnika opredeljuje za ovu drugu varijantu, pa je Vista izložena kritikama sa svih strana. Šta na to kaže Stiv Balmer?
- PC #149 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Čekajući Windows 7

Iako sam kao pravi entuzijasta instalirao Vistu Ultimate na kućni desktop i notebook koji koristim za posao, na osnovu raspoloživih informacija nema mi druge nego da se složim sa većinom analitičara računarske industrije: Windows Vista je Microsoft-ov poslovni i tehnološki promašaj. Nije uzalud Microsoft prošle nedelje produžio period u kojem veliki proizvođači mogu na svoje proizvode da instaliraju Windows XP.

Softver u danima krize

Otprilike u isto vreme direktor Microsoft-a Stiv Balmer se na skupu Gartner Symposium Itxpo u Orlandu indirektno složio sa direktorima korporacijskih IT službi u tome da „ne treba žuriti“ sa prelaskom na Vistu, tj. da se isplati čekati da izađe Windows 7. Između ostalih tema kojima se Balmer bavio provukla se i izjava da on i dalje smatra da bi imalo smisla da Microsoft kupi Yahoo. Usput je primetio i da su programi u Google Apps paketu primitivni u poređenju sa standardima funkcionalnosti i korisničkog interfejsa.

Treba imati u vidu da se Balmer pojavio kao govornik na Gartner simpozijumu u trenutku kada finansijska kriza drma Ameriku i kada nikome nisu na umu investicije u novi softver koji zahteva kupovinu novih računara, obučavanje IT osoblja i moguće promene u poslovnim aplikacijama. U mlakoj odbrani Viste Balmer je ustvrdio da je brzina kojom se Vista usvaja u firmama veća nego svojevremeno brzina usvajanja Windows-a XP. On se složio sa Gartner-ovim moderatorima da je u početku bilo problema sa kompatibilnošću, ali da je poboljšana sigurnost podataka ubrzala usvajanje. Na ovo su moderatori dodali da je u njihovim anketama 61% IT profesionalaca reklo da će najverovatnije preskočiti instalaciju Viste u svojim firmama.

Balmer je potvrdio da se Windows 7 tretira kao potpuno nov proizvod, a ne samo kao verzija Viste. Školjka operativnog sistema biće mnogo bolja nego u Visti, sa poboljšanim interfejsom.

Dokazni materijal

Brojke jasno govore: kompanijska IT odeljenja uglavnom ignorišu Vistu. U junu, 18 meseci nakon puštanja u prodaju, Forrester Research je izvestio da samo 8,8% PC-ja u poslovnom okruženju koristi Vistu. Microsoft je ubrzao tempo razvoja novog operativnog sistema Windows 7, pa su predstavnici firme iz Redmonda nedavno izjavili da bi novi Windows na tržište mogao biti pušten već 2010. godine. To ostavlja dovoljno vremena IT stručnjacima da se pripreme za njega i preskoče Vistu.

Dokaz broj jedan: neuspeh Viste se u velikoj meri ogleda u percepciji koju su o proizvodu stekli individualni i poslovni korisnici, bombardovani negativnim prikazima sistema u stručnoj i popularnoj štampi. Koliko je ta percepcija pogrešna pokazuju i rezultati marketinškog istraživanja koje je Microsoft sproveo sa ciljnim grupama korisnika koji nisu znali koji operativni sistem je pred njima. Ovu akciju, pod nazivom Mojave Experiment, Microsoft je sproveo sa 120 korisnika u San Francisku (www.mojaveexperiment.com ). Korisnicima nije rečeno da je operativni sistem koji je pred njima zapravo Vista, već im je rečeno da posmatraju demonstraciju sistema Mojave. Korisnicima se „novi“ sistem jako svideo, sve dok im nije rečeno da je, zapravo, reč o Visti.

Lošem imidžu Viste u SAD svesrdno je pomogao Apple. TV oglasi „Ja sam Mac“ uspešno su u podsvest ljudi ugurali percepciju da je Vista dosadna, puna bagova i da se teško koristi. Mac u reklami je jedan cool momak, dok je PC smotani, staromodni štreber. Na stranu to što su Apple računari zapravo PC, Personal Computers – na to su svi već odavno zaboravili; Mac je oličenje dobrog dizajna i cool zabave.

Dokaz broj dva: Korisnici su se navikli na Windows XP i postali zavisnici, što važi i za kompanijska IT odeljenja. Kada je XP pušten na tržište, 2001. godine, procena je bila da se u svetu koristi oko 600 miliona PC računara, od kojih je oko 80% radilo pod nekom od verzija Windows-a, i to najviše pod Windows-om 95/98, oko 65%, plus oko 26% pod NT-om. Jedan od ciljeva Microsoft-a bio je da se od te dve grupe stvori samo jedna, u čemu se uspelo. Procenjuje sa da danas u svetu ima više od 1,1 milijarde ličnih računara, a više od 70% njih radi pod XP-om. To takođe znači da su IT odeljenja firmi tokom poslednjih sedam godina standardizovala poslovanje na Windows-u XP, pa je otpor promenama prirodan. Udeo ukupnog tržišta koji XP drži može se i povećati, jer se predviđa da će se u narednih par godina drastično povećati prodaja vrlo jeftinih računara, koji jednostavno nisu dovoljno moćni i ne mogu da podrže Vistu.

Trka zeca i kornjače

Razlog broj tri: Vista je prespora. Kupite novi računar nakon što ste tri ili četiri godine na starom računaru koristili Windows XP i imaćete utisak da je računar brži. Brži da, ali ne zbog Viste, već zbog toga što je procesor brži, ili ima više od jednog CPU-a, a i ostatak elektronike u kućištu je unapređen. Vista je sama po sebi spora i neverovatno komplikovana. Postavite jedan pored drugog dobar PC prenosnik, Dell XPS M1330, na primer, i jedan Apple MacBook: po uključivanju Apple se startuje neviđenom brzinom, dok disk Windows PC-ja čangrlja nekih pet do deset minuta pre nego što u potpunosti postavi desktop i pokrene sve procese. Vista se sastoji od 50 miliona linija programskog koda, XP samo od 40. Na istom hardveru XP je brži i tačka. Nedavno sam video dijagram koji prikazuje sistemske pozive u Visti i isti dijagram za jednu od popularnih verzija Linux-a. Kako opisati razliku? Recimo, bala Vista poziva zauzima ceo list formata A3, dok klupko Linux poziva staje na A4 ili manji.

Zamislite pitanje: „Mama, tata, kako sam se ja rodio?“ i neoprezni odgovor roditelja: „Ti si, sinko, posledica jedne greške...“ Slično je i sa Vistom: ako pogledamo stare Razglednice i članke iz računarske štampe, setićemo se da je jedan od poslovnih ciljeva koje je Microsoft postavio pred XP bio da se pređe sa prodaje softverskih paketa na plaćanje pretplate. XP je trebalo da asocira na Experience, celokupno iskustvo korišćenja računara i Interneta i bio je vezan i za strategiju .NET servisa koju je Microsoft razvio u to vreme. Ideja je bila da će korisnici plaćati pretplatu za „iskustvo“ korišćenja računara, pa bi pretplata na XP obuhvatala ažuriranja i unapređenja sistema. Ako korisnik ne bi platio pretplatu, softver bi prestao da radi – eto odakle dolazi Product Activation.

Microsoft je 2001. sa istom idejom pretplate objavio i Office XP, ali je ceo koncept napušten već krajem godine i sve se vratilo na staru dobru „prodaju kutija“. Vista je rezultat drastičnih zaokreta u strategiji, proizvod koji je nastao iz dobre ideje, ali čija realizacija ga je doživotno hendikepirala.

Sa drugim hardverom i softverom

U zavisnosti od toga kada smo uhvatili priključak sa Windows-om, svi smo manje-više propatili od mukotrpnog razvoja od, recimo, verzije 3.0, preko 3.1 i 3.11 for Workgroups do 95, pa 98, do Windows-a Me i konačno XP-a. Viđali smo plavi ekran sa porukom o fatalnoj grešci suviše često, a onda su se sa XP-om stvari relativno stabilizovale. XP je objedinio višegodišnji nezavisni razvoj drajvera i komercijalnog softvera za Windows 95 sa stabilnošću i robustnošću NT-a: sećam se da su nakon instalacije XP-a moji računari bolje radili, sa manje prekida i izgubljenih dokumenata.

Onda je Microsoft imao napad kolektivne amnezije i u razvoju Viste zaboravio koliko su važne kompatibilnost i stabilnost. Sećam se da su praktično do zadnjeg dana među najvećim problemima beta verzije Viste bili stabilnost i drajveri; Microsoft ove probleme još nije rešio. Moj kućni računar i dalje koristi XP drajvere za TV tjuner i zvučnu karticu. Ja mogu da živim sa tim, ali IT odeljenje bilo koje veće firme jednostavno ne može da prihvati sličan rizik.

Bezbednost podataka bila je jedna od navodnih prednosti Viste koju je Microsoft potencirao. U Windows XP Service Pack 2 verziji sistema Microsoft je uspeo da „zapuši“ dobar deo rupa XP-a. Vista je trebalo da bude još bolja u ovom pogledu, dok korisnici nisu shvatili da su zauzvrat dobili napast zvanu User Account Control, koja vam zvoca svaki put kada treba pokrenuti neki alat ili instalirati softver. Ne samo da je UAC bio nepodnošljiv i zamoran, već se ispostavilo i da izaziva pucanje programa koji su pod XP-om besprekorno radili.

Vista i tržište

Microsoft je postao veliki, trom i fokusiran isključivo na postizanje dobrih poslovnih rezultata na godišnjem nivou. Kompanija je postala suviše bogata, a zaposleni suviše dobro plaćeni da bi se usudili da na bilo koji način rizikuju svoj posao time što bi u radno vreme napravili agresivno maštovit novi proizvod i probali da ga interno prodaju svemoćnom Product Management-u. Sve što je Microsoft napravio u poslednjih pet-šest godina pati od nedostatka inovacije i maštovitosti.

Internet Explorer 7? Navodi vas da pomislite da je IE toliko spor kao da je progutao računar, pa ga polako vari. Višestruki tabovi? Velika stvar, ali drugi browser-i su ih imali mnogo ranije. Internet Explorer 8? Šta je novo? Office 2007? Dobro, sviđa mi se korisnički interfejs sa trakama koje sadrže najčešće korišćene komande, ali čitava stvar više nalikuje nečemu što je kreirao ludi šeširdžija dok je Alisa bila na čajanci...

Ono što nam treba su hrabre odluke i novi proizvodi: niže cene Windows-a, možda Office za koji se plaća pretplata, Internet Explorer sa idejama nalik na Google Chrome. Još nam treba i novi Windows Mobile koji nas neće frustrirati sporošću i koji će biti zaista zamišljen kao sistem za džepne uređaje, a ne kao „skraćena“ verzija standardnog Windows-a.

Mobilni Internet Cloud

Poslednjih desetak, od više od 14 godina koliko već živim u SAD, jedna pojava je konstantna na tržištu mobilnih usluga. Nazvaću to „Pravilo 40 dolara“: ista svota, u ovom slučaju recimo $40, korisnicima kupuje sve više i više minuta razgovora preko mobilne mreže. Od nekih 60 minuta 1996. godine došlo se do više od 1.000 minuta danas: iz perspektive mobilnog operatora, zarada na razgovorima u mreži sve je manja i manja. Pošto u isto vreme zakoni ekonomije zahtevaju da promet po pretplatniku raste, mobilni operatori moraju da nađu način da promet povećaju dodatnim uslugama – pristupom Internetu, slanjem poruka, BlackBerry poštom i slično.

Jedan od načina da kompanije zadrže kontrolu nad svojim pretplatnicima jeste da prihvate koncept „Internet oblaka“: ovim se štite od opasnosti da korisnici njihove mreže koriste samo za pristup Internetu. Servisi zasnovani na konceptu „oblaka“ najmoderniji su trend. Koncept „oblaka“ je u osnovi Apple MobileMe servisa i Google Android platforme za inteligentne telefone. I Nokia se pridružila ovim firmama, pa korisnicima svog Ovi servisa nudi usklađivanje kalendara i adresara između ličnog računara i telefona.

Operatori su u još boljem položaju da pretplatnicima ponude servise zasnovane na „oblaku“. Po analogiji sa Web 2.0 konceptom, i u osnovi Mobile 2.0 servisa jeste pristup deljenim podacima. Već veliki broj firmi nudi platforme i proizvode koji podržavaju Mobile 2.0. Ponuda „oblaka“ vezanih za mreže pojedinih operatora je sledeći logičan korak, „mekan“ način, da se obezbedi vernost pretplatnika u situaciji kada ih gotovo ništa ne sprečava da mrežu koriste samo da bi se zakačili na Internet. Ako im jedan T-Mobile ili Verizon Wireless ponudi dodatnu vrdnost u vidu Mobile 2.0 servisa, on to može i da naplati.

Sledeći korak – proširenje društvenih mreža na mobilne telefone, kao što je Facebook za iPhone na AT&T Mobility mreži. Očekujem da će pojedini operatori izabrati da se okušaju u kreiranju sopstvenih društvenih mreža, dok će drugi ući u partnerstva sa Facebook-om ili MySpace-om.

Mišljenja sam da je uvođenje servisa zasnovanih na „oblaku“ dobro u smislu tehnološkog napretka (naročito u SAD, gde je ponuda mobilnih usluga nekoliko godina iza najnaprednijih tržišta u Evropi ili Aziji), ali i loše, jer operatorima daje samo još jedan način da prisili korisnike da servise na koje će se postepeno navići moraju da kupe baš od firme kojoj plaćaju pretplatu za korišćenje mreže. Podsetiću vas da su u Evropi i SAD operatori nakon uvođenja tehnologija koje su omogućile pristup Internetu preko telefona godinama ograničavali kojim se sajtovima i servisima može pristupiti. Sada će korisnike navići na Mobile 2.0, ali će im praktično onemogućiti korišćenje ma kojeg „oblaka“ osim svog.

SLEDEĆI TEKST U PC #149
nopreview
Uvodnik
Dejan Ristanović


.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter