|
Jeste li gledali film „Raskr{}e“? Uh, pardon: „Raskršće“ (ha! znam ste ipak prepoznali reč!). Uglavnom, u tom filmu jedan čiča pati zato što je 60 godina ranije prodao dušu đavolu u zamenu za slavu, ali slava mu je izmakla. Sve mu je bilo dato na tacni, ali on to nije umeo da prepozna. Posle ga spasava klinac, begunac sa D`ulijarda (šta mi je danas?...) u gitaristi~kom okr{aju (evo ga opet!) koji neki od nas smatraju jednom od boljih scena te vrste u istoriji kinematografije. No, sad nije važna fabula tog filma, nego neke druge stvari. Najpre, to što rekoh da čiča nije prepoznao način da ubere slavu, u čemu sam našao paralelu sa najskandaloznijom posledicom te boleštine srpske informatike. Drugo, to što moj glavni urednik još od prvog broja insistira da saradnici ne koriste YUSCII, a ja godinama lupam glavu kako da podmetnem neki YUSCII naslov. Treće i najvažnije: ova država ima ministarstvo za informatičko društvo, ali i državnu ustanovu koja seje YUSCII po Internetu. [ta ima veze, re}i }e neki.
Jedno pitanje, ako može
Ne vredi... Odustajem od reverzne psihologije već u drugom pasusu. Ne mogu da se pretvaram da je duhovito. Prošlo je osam godina od objavljivanja komentara sa istim naslovom (PC #65), a neke kolege se i dalje sećaju mog predloga o korišćenju virtuelnog stuba srama za propagatore YUSCII rasporeda. Nije uspelo: bilo je previše kandidata.
Kodni raspored CP1250, koji je preteča današnjeg Windows UniChar rasporeda, počeo sam da koristim još 1994, pre prvog članka koji sam napisao. I od onda nemam problema. Zapravo, imam ih zbog drugih, ali imam i anti-YUSCII konvertore. Još malo do isteka prve decenije XXI veka, a ja se još uvek borim protiv YUSCII rasporeda. Pa dobro, ljudi, dokle?
YUSCII na sve strane. Izgovori su razni, mahom loši, a uvek izrečeni otužnim tonom pravdanja. Najrogobatnije su ćirilične YUSCII instance u raznim novinama. Neki urednici nisu obavešteni da mogu da budu tuženi ako se pojavi navod poput „Мицрософт Њиндоњс“, jer postoji regulativа o korišćenju robnih marki. Kolege iz branše kao da su oguglale na tu ružnu pojavu, pa ne reaguju. Jednom zamalo nisam bio kažnjen: kršio sam pravilnik državne ustanove u kojoj sam radio zato što sam bez ičije dozvole konvertovao YUSCII u UniChar.
Čujem da su narodnim poslanicima podeljeni računari. Dobra ideja: ušteda papira i tonera opravdava investiciju. Štedimo drveće, a ko baš insistira da svo ono pisanije bude na papiru, neka ga štampa o svom trošku, a ne o mom. Ipak, imam pitanje i kanim se da ga uputim kancelariji koja pomaže da se objave informacije od javnog značaja: Da li su na računarima narodnih poslanika instalirani YUSCII fontovi?
Važi li se pitanje postavljeno u ovom časopisu kao javno upućeno? Ako se važi, zamoliću Dejana da rezerviše prostor za odgovor u nekom od sledećih brojeva... Molim? Pitate me zašto postavljam to pitanje? Objasniću vam.
Novi zakoni, stari font
Jedna od tekovina informatičkog društva je i dostupnost raznih javnih i službenih dokumenata na Internetu. Na primer, nekad smo morali da brstimo službeno lišće, a danas odemo na sajt www.parlament.sr.gov.yu  (sačinjen ćirilicom, kao što Ustav propisuje za državne ustanove), kliknemo na vezu „Doneti zakoni“, izaberemo zakon sa spiska, zatim format (arhivirani DOC) i... to je to! Osim ako ste izabrali neki od zakona iz prve polovine 2005. godine ili stariji. Tada nećete moći da valjano odštampate tekst zakona ako nemate font Helv Ciril, a pre čitanja sa ekrana pripremite aspirin. Zakon o radu. Zakon o fiskalnim kasama. Zakon o PDV-u... Probajte da iskopirate tekst u novi dokument ili da zamenite font, pa se pitajte šta znače reči „zakqu~ivawe“ i „unapre|ewe“... Nemojte da nabrajam dalje. Već mi je muka, jer sam proverio sve ovo: strašno.
Elem, je li opravdano da pitam poverenika za informacije ono o YUSCII fontovima? Imam li pravo, kao građanin ove države i poreski obveznik, da pitam zašto se veliča tehnološka glupost u najvišoj instituciji države? Ima li iko u Narodnoj skupštini ideju da njihov primer daje legitimitet poražavajućoj činjenici da YUSCII opstaje na svakom koraku? Nisam baš siguran kome bi tačno trebalo da uputim prosto „sram te bilo“; ako ga poznajete, molim vas da mu prenesete moju poruku.
Dakle, onaj čiča prodade dušu đavolu da bi svirao bluz, ali nije znao kako da pobere obećanu slavu. Mene sad zanima da li se događa slično: korišćenje računara neki političari svakako smatraju prodajom duše đavolu, pa je paralela verovatno na mestu. Pa ako se to već desilo, hoće li ih makar neko obavestiti da je srpski jezik uredno podržan na računarima već godinama? Znaju li da postoji obilje fontova koji se udobno čitaju? Ne bi bio red da pate dok čitaju one starije zakone (čitaju ih, zar ne?). Na stranu to što za spasenje nije potreban nikakav dvoboj, nego jedan dan jedne osobe u sekretarijatu Narodne skupštine proveden u korišćenju konvertora kodnih rasporeda za Word. Neka brinu za fontove, a ne za fondove: ti konvertori su besplatni. A za kaznu zbog javašluka, slova q, w i x će morati da menjaju ručno.
Pa da pustimo YUSCII bluz niz vodu. I da ne pišem treći nastavak kroz osam godina.
|
