|
U kompaniji Ashampoo vole da kažu kako oni proizvode softver. I zaista, malo je korisnika računara koji se bar jednom nisu sreli s nekim rešenjem ove nemačke programerske kuće. Gama proizvoda je impresivna i obuhvata svakojake sistemske alate, antivirusne pakete, multimedijalne „zezalice“, pa čak i kompletna office i CAD rešenja. Godinama unazad pratimo kako od malenog proizvođača softvera Ashampoo izrasta u „mašinu za livenje svih vrsta programa“ – sada se već može reći da se radi o hiperprodukciji, lavini programa koja prosto kulja iz vascelo uposlene softverske radionice!
Kako režete disk?
Da li je ovo dobro tj. da li se pod krovom iste kuće može naći toliko bistrih glavica pa da se, bez pada kvaliteta, pokriju sve ciljane oblasti? U principu, na ovakve primere ne gledamo blagonaklono – nemamo ništa protiv autora koji svojim radom pokušavaju da obezbede sebi egzistenciju, ali uvek se upali ona crvena lampica kada posle lutanja po džungli naiđemo na baštu u kojoj je svaka travka na svom mestu...
 |
Znajući da za većinu korisnika rezanje diska počinje i završava se u programu Nero, oprezno smo prišli testiranju programa Burning Studio. Udeo ostalih programa iz klase je zanemarljiv, a ne možemo reći da ih je malo i da konkurencija ne postoji – imate sijaset komercijalnih ostvarenja vrednih pažnje, a da ne govorimo da se za svaku priliku mogu naći i besplatni komplementi. Šta u takvoj postavci stvari ima da traži Burning Studio? Odgovor je jednostavniji nego što se misli, a leži u činjenici da su se autori programa koji diktira promene pogubili. Pogledajte kakva je mrcina Nero postao – pa u paketu samo što se još ne nalazi plastično kuvalo za kafu! Super je što se za 60 evra dobija gomila korisnih pomagala, ali šta ako vam ona uopšte nisu potrebna? Treba vam jezgro programa, dok ćete ostale komponente koristiti tek iz radoznalosti. Zbog toga su se mnogi okrenuli alternativama, a i konkurenti su započeli svirkom po istim notama. Glomazni paketi, gomila propratnog (nebitnog) sadržaja, sve naguraniji upravljački interfejsi...
Burning Studio je nastao na ideji „jednostavno, ne i limitirano“. Cilj je da korisnik dobije alat u kojem će se snalaziti, koji ga neće gušiti nepotrebnim opcijama, a opet da mu obezbedi dovoljno manevarskog prostora. Funkcije su podeljene po poslovima i razvrstane po oblastima, a pojavljuju se pred korisnikovim očima nakon svakog pokretanja programa. Glavnu radnu formu možemo nazvati nekom vrstom pametnog uzletišta jer se, u zavisnosti od odabranog posla, automatski aktivira potrebna komponenta. Tako imamo odeljak za narezivanje kompilacija podataka, sekciju iz koje se pozivaju alati za ripovanje muzičkih diskova, tu je posebna skupina funkcija putem kojih se na disk smeštaju filmovi i slike, a ne treba zaobići ni mogućnost direktnog kopiranja diskova, izradu image fajlova, null‑ovanje prebrisivih medijuma ili backup podataka. Svidela nam se ovakva jednostavna i logično osmišljena podela koja nudi dovoljan broj mogućnosti za korišćenje u kućnim uslovima.
Bez prevlačenja
Bivši korisnici Nero‑a se neće baš odmah snaći – ekran je sablasno prazan i, sem statusne linije koja pokazuje koliko je još slobodnog mesta ostalo u kompilaciji, odnosno polja za definisanje njenog imena, ništa ne ukazuje na rad s fajlovima. Nema file explorer‑a putem kojeg će se materijal ubacivati u kompilaciju. Tek po kliku na taster Add na ekranu se pojavljuje klasičan Browse dijalog iz kog baratate fajlovima. Nedostatak drag and drop tehnologije prilično će usporiti vaša nastojanja da do gotove kompilacije stignete brzo, a mnogima će ovakav potez autora predstavljati enigmu. Ukoliko se naviknete na taj nedostatak, videćete da je korišćenje programa veoma jednostavno.
Po svemu što se da videti, Burning Studio je sasvim uobičajen program za narezivanje diskova koji se snalazi sa CD/DVD i Blu‑ray medijima. Ipak, autori nisu mogli da odole izazovu i ne ubace par mogućnosti koje ne možemo baš da svedemo pod osnovnu delatnost. Pre svega, tu je sekcija za autoring DVD‑video sadržaja putem koje klipiće možete uklopiti u vizuelno smislenu celinu. Označite materijal (u formatima AVI, MPG, ASF, WMV...), odaberete temu za izgled glavnog menija i spremni ste za poletanje. Implementiran je i sistem za montažu (MovieEditor), koji funkcioniše po principu vremenske linije. Ovde imate priliku da spajate video‑isečke u jedinstvenu celinu, dodajete tekstualne komentare, ubacujete tranzicione efekte, postavljate fotografije, odsecate neželjene delove materijala...
 |
Ako više volite da radite sa slikama tj. da pravite video‑kolaže, tu je SlideshowEditor. Opet se srećemo sa vremenskom linijom, po kojoj su ovog puta raspoređene slike. Redosled se menja jednostavnim prevlačenjem slika, a imamo mogućnost ubacivanja teksta, grafičkih elemenata, logotipa, tranzicija i slično. Konačno, Burning Studio ima i odvojenu celinu za izradu štampanih stvari: mogu se pripremiti omotnice za sve vrste korišćenih medija, a dopala nam se svedenost interfejsa.
Burning Studio može da zadovolji sve prohteve kućnog korisnika. Poslednje dve iteracije počele su da donose dosta novih segmenata, ali njihovo implementiranje i dalje ne opterećuje kao kod konkurenata. Ako tražite pouzdanog partnera za rezanje koji vas neće opteretiti svojom glomaznošću, Ashampoo Burning Studio 9 je vredan razmatranja.
Korisne adrese:
Ashampoo
http://www.ashampoo.com
|
