GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #168 > Komentari
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Linux - loš brend?
Marko Herman
U pričama o operativnim sistemima uvek se dođe do konkurencije Windows-u i mogućnosti da Linux stekne bolju poziciju. I redovno se diskusija stigne dotle da samo gikovi i IT stručnjaci treba da prilaze Linux-u, pošto je rad na njemu komplikovan. Da li je zaista tako?
- PC #168 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Linux - loš brend?

U ovom tekstu ne želim da (direktno) demantujem one koji misle da je Linux samo za gikove. Mogu da pričam da je sve jednostavno i glatko, retko ko će odlučiti da moje tvrdnje i proveri. Baviću se razlozima njihovog čvrstog ubeđenja u preteranu kompleksnost Linux distribucija. Ali, prvo da vidimo da li je Linux uopšte brend?

Iako se ne radi o komercijalnom proizvodu, pa čak ni o operativnom sistemu (suprotno uobičajenom mišljenju, Linux je samo ime kernela koji se koristi u osnovi GNU/Linux distribucija), Linux ima sve odlike brenda. Veliki broj ljudi oseća nešto pri njegovom pominjanju, sliku simpatičnog pingvina svi povezuju s Linux‑om, oni koji prate informacione tehnologije u priličnoj meri znaju šta se iza tog pojma krije... Dakle, Linux jeste brend, ali problem je u tome što je Linux loš brend!

Korak do mainstream-a

Zašto to tvrdim? Upravo zbog ljudi pomenutih u podnaslovu koji smatraju da Linux nije za svakoga. Linux je brend za koji znaju i oni koji ga vole, pa smatraju da označava vrlo upotrebljiva i pouzdana IT rešenja, ali i oni koji smatraju da označava komplikovane operativne sisteme koji tek mali broj stručnjaka može da koristi na pravi način.

Često se razmatra mogućnost da Linux postane deo mainstream kulture, kao što je to Windows. I upravo loš imidž, koji Linux brend ima među onima koji ga, u stvari, i ne znaju, sprečava da se to desi. Potrebna je promena koja se ne može desiti preko noći. Da bi do nje došlo, potrebno je najpre da proizvodi koji koriste Linux budu privlačni korisnicima, da ih veliki broj ljudi usvoji, odnosno da proizvodi bazirani na Linux‑u sami za sebe postanu brendovi koji imaju pozitivan imidž kod većeg broja ljudi. Tek tada je moguće loš imidž Linux brenda preokrenuti, povezujući ga s pozitivnim imidžom drugih proizvoda. Taj proces se upravo dešava...

Računarski primeri

Najpre pogledajmo Ubuntu, operativni sistem čija se sve veća popularnost bazira na jednostavnosti. Laka instalacija, podrška za veliki broj hardverskih komponenti, upeglan interfejs, dobar izbor odmah instaliranih programa... Kompanija Canonical je uspela da napravi GNU/Linux distribuciju sa sloganom „Linux za ljudska bića“, koja je odmah po instalaciji radila na većini aktuelnih računara, a nakon instalacije dodatnog paketa dobijala je punu podršku za multimediju (MP3, DivX, Flash...), koja se zbog licenci ne nalazi odmah u samom sistemu. Svega tridesetak minuta posla da biste mogli koristiti kancelarijske aplikacije, ići na Internet, gledati filmove i slušati muziku. Od aktuelne verzije, na zvaničnom Ubuntu sajtu teško ćete naći pojam Linux, a insistira se na tome da je to odličan i upotrebljiv operativni sistem za računare i servere.

Nešto rašireniji primer je Android, operativni sistem za mobilne telefone i druge uređaje. Stručnjaci znaju da je u njegovoj osnovi Linux, ali prosečnog korisnika za to baš briga. On želi upotrebljiv telefon koji brzo radi, može da ide na Internet, može se proširiti raznovrsnim aplikacijama... odnosno da mu omogući da se oseća dobro dok ga koristi. I uz sve veći broj modela, skoro svih većih proizvođača mobilnih telefona, Android je više ušao u mainstream nego što je to Linux‑u ikad pošlo za rukom.

Da navedemo još i primer Google‑ovog operativnog sistema Chrome OS koji će omogućiti znatno bolju integraciju s Internet uslugama. Ni kod njega se ne insistira na tome da je Linux deo osnove sistema.

Zadovoljni korisnici

Ali, „Linux koji se ne pominje“ nije jak činilac samo u gikovskoj sferi (operativni sistemi su retko predmet interesovanja prosečnog korisnika). Ako se odmaknemo od kompjutera, netbook‑a (koji uglavnom stižu s prilagođenim verzijama GNU/Linux distribucija), mobilnih telefona i Internet tablet uređaja, dolazimo do televizora, digitalnih rikordera, čitača e‑knjiga... Među korisnike Linux‑a se tako mogu ubrojati i vlasnici Panasonic Viera i Sony Bravia TV uređaja, kao i oni koji imaju Tivo DVR (retkost van SAD). Čitači e‑knjiga (Amazon Kindle, Barnes & Noble Nook) takođe koriste operativne sisteme bazirane na Linux‑u.

Svi ti uređaji ne bi bili uspešni da korisnici nisu zadovoljni onim što pružaju. I to je prava prilika za one koji se brinu o Linux brendu da pozitivne priče iz različitih segmenata, od kompjutera, preko telefona, do bele tehnike, povežu s njim i tako stvari mrdnu od priča o komplikovanom operativnom sistemu.



.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter