GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #168 > Softver
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Otvoren za saradnju
Đorđe Grujić
Posle ArchiCAD-a 13, jesenjeg modela za 2009, Graphisoft se vraća na jednogodišnji ritam isporuke novih verzija. U junu smo dočekali ArchiCAD 14, program čiji je glavni adut - saradnja.
- PC #168 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Otvoren za saradnju

ArchiCAD čita i piše sve značajne BIM, CAD i druge formate
(kliknite za veću sliku)

U primeni BIM tehnologija na projektovanje i izvođenje ključna je razmena potpunih informacija među svim učesnicima na istom projektu. Idealno, razmena bi morala da teče glatko, bez obzira na to ko koji paket koristi. Pretpostavlja se da svako od projektanata i izvođača koristi ono što mu najviše odgovara. Pošto nijedan proizvođač BIM softvera ne pokriva sve faze, jedan od osnova uspešne implementacije je da odabrani alat može da „priča“ sa drugima, šalje i prima podatke. I to ne samo linije, kao ranije, već pune BIM modele sa svim podacima koji se u njima sadrže. Za sada, jedini način da razmenite sve podatke između raznih programa, ako nema dodataka za izvoz ili uvoz u datim formatima, jeste IFC format, koga manje‑više svaki BIM softver čita i piše. Naravno, uvek se postavlja pitanje kako i koliko dobro koji program čita/piše IFC, kao i kakva su sve podešavanja potrebna da bi razmena podataka išla glatko.

Kula vavilonska

(kliknite za veću sliku)

I sad, pitate se vi, zašto sam počeo od BIM strategije i IFC‑a kad je tema članka ArchiCAD 14? Odgovor je jednostavan i logičan. IFC i razmena podataka, kao i poboljšanja i dalji razvoj BIM server tehnologije, glavne su novosti u ArchiCAD‑u 14. Graphisoft nam je ovaj put ponudio rešenje koje, baš kao vavilonsku ribicu koje se sećamo iz „Vodiča kroz galaksiju za autostopere“, možemo da primenimo na svaku situaciju.

IFC implementacija u ArchiCAD-u 14 je toliko dobra da možemo pročitati i upotrebiti šta god dobili od bilo koga, kao i poslati informaciju nazad. U duetu sa daljim razvojem BIM server tehnologije, koja se pojavila u ArchiCAD‑u 13 i vlada suvereno i posle godinu dana na tržištu, Graphisoft postavlja ArchiCAD 14 kao glavčinu BIM točka u kojoj se sve infomacije skladište, koordiniraju i obrađuju.

Tehnologija razmene podataka omogućava da ono što radite pošaljete svakome, u punom BIM formatu. Poslani podaci se dalje u, recimo, programu za projektovanje konstrukcije proveravaju, dorađuju ili menjaju. Takve podatke u IFC formatu vraćamo u ArchiCAD radi kontrole i koordinacije. Pri tome, u IFC razmeni, možemo da proverimo i revizije rešenja. Ako tako želimo, uvezeni podaci će se pokazati kao markup elementi, tako da se jasno vidi šta je i kako promenjeno tokom obrade.

Dvosmernost je bitna u projektovanju, jer proces gotovo nikada nije linearan. Posle definisanog arhitektonskog projekta, projekat konstrukcije će doživeti bar jednu izmenu, kao i projekat arhitekture. Dodajmo na to instalacije, i vrlo je jasno kako ArchiCAD‑ove sposobnosti čitanja i pisanja podataka upotrebljivih u drugim programima pomaže u poslu. Poboljšanje u ovom smislu nije samo u razmeni IFC formata – ArchiCAD 14 čita i piše DWG 2010 format.

Razmena podataka nikad nije glatka i uvek je potrebno postaviti okvire i parametre razmene. U 2D vremena to su bile boje, vrste linija i debljine pera, kao i vrste slova. Cela priča se sa BIM‑om se komplikuje za red veličine, jer se više ne bavimo linijama i tekstom, već digitalnim modelom zgrade i njenih komponenti. Kako ćete šta izvesti/uvesti određuju prevodioci koji dolaze već podešeni za najrasprostranjenije programe. Ovi previodioci koriste istu XML tehnologiju kao i poznati prevodioci za uvoz i izvoz DWG formata, a način promene parametara je isti.

Prijatno smo iznenađeni prevodiocima koji se isporučuju u paketu – svi pokušaji da ih zbunimo i dobijemo pogrešne podatke nisu uspeli. Revit, Tekla i DDS modeli su besprekorno otvarani, što je važilo i u drugom smeru. Potvrđeno je BIM pravilo da nije bitno koji program koristite, ako njime možete čitati i slati podatke drugima! ArchiCAD razmenjuje podatke sa svim programima koji čitaju i pišu IFC 2.3.

I šta još ima?

(kliknite za veću sliku)

Da bi razmena radila kako treba, osnovni program je izmenjen što će koristiti i onima koji nisu deo BIM lanca. Da bi se elementi pravilno uvezli i izvezli i da bi ArchiCAD „znao“ šta je noseća konstrukcija a šta nije, svakom od elemenata se može dodeliti IFC klasifikacija. Na primer, mnogi modeluju spuštene plafone alatom ploče ili alatom zid‑zavese. Pošto spušteni plafon nije deo konstrukcije, a ploče se automatski definišu kao noseći elementi, sve što treba da uradimo a da ne zbunimo kolegu statičara jeste to da ploči koja glumi spušteni plafon dodelimo odgovarajuću kategoriju.

Kako bismo lakše rukovali elementima, ArchiCAD‑ov Find And Select je unapređen novim parametrima i logičkim operatorima, tako da je sada lako naći bilo šta bilo gde. Deo rukovanja elementima su i liste i sheme, koje su ubrzane oko 20 puta. Da bih ovo isprobao, otvorio sam projekat koji ima shemu vrata koja se proteže na tri A1 lista. U ArchiCAD‑u 12 otvaranje te sheme bilo je dobar izgovor da odem po novu šolju kafe i popričam sa kolegama. Sada je preračun cele sheme trajao 10 sekundi. I ako nemate instaliran Microsoft Office, već recimo radite sa besplatnim paketom OpenOffice.org, možete snimiti svoju tabelu kao Excel fajl. Ako imate iskustva sa Excel‑om, kroz ArchiCAD‑ove tabele se od sada možete kretati na isti način.

(kliknite za veću sliku)

Nova je i mogućnost da od spiska XYZ koordinata napravite model terena – rezultat je mreža, što skida jednu stavku sa spiska dugo željenih mogućnosti. Druga stavka skinuta sa istog spiska je dodatni tekst u kotama, pri čemu kotni tekst ostaje dinamičan i automatski. Dakle, napomene u stilu „tačnu meru proveriti na licu mesta“ su od sada deo kotnog teksta i ponašaju se kao i sam kotni tekst. Modifikatori za crtanje, koji žive u zapostavljenom Control Box‑u, od sada su i u odgovarajućem toolbar‑u, i kad ih koristite, uz kursor se pojavljuje njihova ikona. U ovome je došlo i do osveženja Offset modifikatora, tako da se upotrebom Ctrl tastera stvaraju paralelni oblici.

Kako bi se pratili moderni trendovi „zelene“ arhitekture, osim sjajne saradnje sa programima za razne energetske proračune, složene konstrukcije (Composites) od sada imaju najviše 48 slojeva, umesto dosadašnjih 8. U dokumentaciji prate se revizije publikovanih listova, a sadržaj od sada može da razvrstava listove i po podsetu, a ne samo po imenu i broju. U prezentaciji, OpenGL prikaz u 3D prozoru je konačno dobio senke. Upravljanje bibliotekama je značajno poboljšano, pogotovo „čišćenje“ starih elemenata i celih biblioteka koje su učitane radi jednog ili dva elementa. Ovo je dalji razvoj tehnologije rukovanja bibliotekama koja je uvedena u ArchiCAD‑u 13, i pomoći će pogotovo novim korisnicima ovog paketa da sa manje nedoumica savladaju rukovanje bibliotekama.

I to je sve?

Jasan prikaz izmena na konstruktivnom modelu posle uvoza
(kliknite za veću sliku)

Do sada nismo ni pomenuli BIM server. Od uvođenja ove tehnologije u ArchiCAD‑u 13 stručna javnost je nedvosmisleno priznala da od toga bolje i brže – nema. I pored toga, sada se otišlo korak dalje, pogotovo na Mac‑u gde je BIM server 64‑bitni (ArchiCAD i dalje nije sasvim). Na obe platforme je BIM server modularan, i prihvata u istom paketu projekte rađene u Archi CAD-u 13 ili novijem.

Rad preko Interneta je sada bezbolan – u toku beta testiranja, na serverima u Budimpešti i Sijetlu su bili projekti na kojima su radili ljudi od Australije do Novog Zelanda, ali idući na zapad! Neko vreme server u Budimpešti je bila rezervna kućna mašina jednog člana ekipe za razvoj BIM servera. Hardverski zahtevi, pa čak i Internet zahtevi, sasvim su prosečni i ne zahtevaju ništa više od nečega što vam treba za, recimo, udobno gledanje YouTube videa.

Od ove verzije, svoj deo projekta možete da spakujete i ponesete sa sobom na neku drugu lokaciju, sa Internet vezom ili bez nje, i ponovo se uključite u rad kada budete u prilici. Za solo igrače, odnosno male firme koje su TeamWork koristile za razvoj više verzija projekta, uveden je Solo način rezervisanja radnog prostora. Za velike firme, koje imaju ljude koji se samo brinu o tome da sve radi, uvedena je „kontrolna tabla“, BIM Server Performance Monitor, gde se može pratiti šta se tačno u projektu dešava i da li ima uskih grla.

I, na kraju spiska novosti, jedna nimalo nezanemariva – brzina ArchiCAD‑a 14 je osetno veća od brzine bilo koje prethodne verzije. Čak i na 32‑bitnim mašinama, ubrzanje je osetno, dok na 64‑bitnim mašinama sa udobnom količinom memorije ArchiCAD leti.

Dobro, i?

Prve reakcije na ArchiCAD 14 upravo stižu. Primetno je nezadovoljstvo tradicionalno najšireg sloja korisnika – malih firmi i samostalnih projektanata – naglaskom na tehnološka i strateška poboljšanja i novosti, dok za čišćenje nekih starih problema nije bilo vremena. Dok je ovo nezadovljstvo razumljivo, treba imati na umu da je kraj 2008. bio i kraj sveta kakav smo poznavali. Upotreba BIM tehnologija više nije nešto čime se bavi nekolicina zaljubljenika. Industrija je prepoznala prednosti i čak se neki zakonski osnovi poslovanja menjaju kako bi se tehnologiji dozvolilo da se dosledno primeni i poboljša poslovanje.

Korisne adrese:

HiCAD
http://www.hicad.rs

SLEDEĆI TEKST U PC #168
preview
Paralelni svet
Zoran Pavlović


.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter