Sladoled

(kliknite za veću sliku)

Svi znamo da Evropljani za sladoled treba da zahvale Marku Polu, koji je ovu poslasticu doneo iz Kine. Međutim, danas se istoričari ne slažu sa tim tvrdnjama – zabeleženo je da su u Persiji bogatiji staleži pili sirupe ohlađene ledom, kao i da je rimski imperator Neron upošljavao svoje robove da mu donose sneg sa planina koji je mešao sa medom i voćem. Na adresi www.foodtimeline.org/foodicecream.html našli smo dosta podataka o istorijatu sladoleda, kao i stare recepte za pravljenje ove poslastice u kućnoj radinosti od pre dva veka.

Proizvod Dalekog istoka

U Japanu je nastala lokalizovana varijanta nazvana mochi koja se pravi od pirinčanog testa, a iznutra je ispunjeni sladoledom. Na www.mochiicecream.com našli smo prezentaciju jednog od najpoznatijih proizvođača, koji pokušava da popularizuje ovu poslasticu i preko Pacifika. Recept koji koriste smatra se porodičnom tajnom više od sto godina, ali kreatori prezentacije voljni su da sa posetiocima podele recepte u kojima je mochi glavni sastojak.

(kliknite za veću sliku)

Konvencionalniji recepti za spremanje sladoleda mogu se naći na adresi www.ice‑cream‑recipes.com . Pored zaista velikog broja recepata i predloga kako da napravite skuplture od sladoleda, ovde možete da nađete zanimljive činjenice o popularnoj poslastici. Najpopularnija aroma sladoleda na svetu je vanila, dok je od preliva na prvom mestu čokoladni. Zemlja u kojoj se najviše troši sladoled je SAD, gde se ovaj desert smatra nacionalnim slatkišem.

Najskuplji sladoled na svetu košta oko 1.000 dolara po porciji (sitnica!) i nalazi se na meniju jednog restorana u Njujorku. Glavni sastojak su listići jestivog 23‑karatnog zlata, specijalne vrste kavijara i drugih egzotičnih poslastica. Za ovaj restoran, koji su često posećivali poznati, vezana je i anegdota kada je nekadašnja prva dama Amerike Jackie O. zatražila njihov recept za smrznutu toplu čokoladu i, na njeno veliko iznenađenje, bila odbijena.

(Naj)bolji

(kliknite za veću sliku)

Kako pored tolikog broja proizvođača sladoleda prepoznati najkvalitetniji i najbolji? Na adresi www.serving‑ice‑cream.com našli smo i odgovor na to pitanje. Kvalitet sladoleda meri se količinom masti i vazduha u krajnjem proizvodu. Najkvalitetniji sladoledi imaju čak 16% masti, dok prosečni imaju 12%. Jeftini sladoledi u sebi sadrže 50% vazduha, te se smatra da je generalno pravilo – što je proizvod teži to je kvalitetniji. Ali, obratite pažnju, vazduh koji postoji u sladoledima, pored šećera, omogućava da ovaj smrznuti proizvod zadrži mekoću i na niskim temperaturama. Na ovoj prezentaciji nalaze se i informacije za one koji hoće da pokrenu sopstveni posao sa prodajom sladoleda, ali i informacije o praznicima vezanim za ledenu poslasticu. Recimo, prva subota u februaru je Međunarodni dan sladoleda za doručak.

Ukoliko želite da sladoled postane deo vaše svakodnevice, možda ste baš vi pravi kandidat da pohađate Carpigiani univerzitet, čija se prezentacija nalazi na adresi www.gelatouniversity.com . Iako su se nekada recepti i tehnologije proizvodnje prenosile sa kolena na koleno, osnivači ove škole su želeli da svoje znanje podele sa što većim brojem ljudi. U zavisnosti od interesovanja i mogućnosti, ovu školu možete da pohađate on‑line, ili da kao pravi student živite u njihovom kampusu. U želji da zadrže autentičnost italijanskog sladoleda, na ovoj prezentaciji se nalazi i objašnjenje da se pojam gelato ne može prevesti rečju sladoled. Naime, italijanski đelato sadrži manje masti od običnog sladoleda i služi se na višim temperaturama. Đelato se proizvodi svež svakog dana u relativno malim količinama, za razliku od sladoleda koji se prave u velikim industrijskim postrojenjima, sa sastojcima koji mu omogućavaju da dugo stoji u frižideru nekog supermarketa.

Pravi spoj nauke i ljubavi za desertom je recept za kolač Baked Alaska. Ne znamo kome se treba zahvaliti za ovaj ekonomičan i zanimljiv kolač, ali smo na adresi www.homemade‑dessert‑recipes.com/baked‑alaska‑recipes.html našli i kratki istorijat ovog kolača. Glavni sastojak je šne od belanaca sa šećerom koji obavija sladoled. Ono je slab provodnik toplote, te je moguće napraviti kolač koji je sa spoljne strane topao i ispečen, dok je u unutrašnjosti i dalje ledena poslastica.

Umetnički led

(kliknite za veću sliku)

Led danas svakako nije luksuz, te je počelo njegovo korišćenje u neke druge, umetničke svrhe. Prave se skuplture od leda za prijeme, hoteli od leda ili izložbe vajarskih dela od leda. Da bi se napravila skulptura od leda, potrebno je prvo nabaviti posebne blokove koji se prave u specijalnim mašinama, kako bi se postigla perfektna čistoća i providnost na celom bloku, za šta je potrebno oko četiri dana. Za samo vajanje skupture potrebno je oko 6 sati u šta je uračunato i vreme koje je potrebno za pripremu leda, iscrtavanje šablona po kojem će se raditi, kao i za pripremu skulpture za transport. Ovako napravljena figura može da traje oko 7 sati u zatvorenom prostoru, dok se na otvorenom, tokom letnjih dana, vreme drastično smanjuje. Na www.amazingice.com našli smo prezentaciju jednog od proizvođača ovih kratkotrajnih umetničkih dela, uz veliku foto‑galeriju dosadašnjih radovi – pored figura raznih životinja i posuda od leda, pogledaćete i šankove za promocije sa kojih se mogu služiti razna pića ili hrana.

Da led može da bude više od sredstva za hlađenje hrane i pića, govori i hotel koji se svake godine u Švedskoj pravi iznova, ali ne zato što se ruši, već zbog činjenice da svaki dolazak proleća ovu građevinu istopi. Hotel je lociran 160 milja od artičkog kruga. Svakog oktobra umetnici i meštani počinju gradnju hotela koji se otvara sredinom decembra. Kada se završe grubi radovi, nastupaju umetnici koji svaku sobu uređuju na drugačiji način. Gosti dobijaju posebne pokrivače koji su napravljeni od koža irvasa i većina gostiju je iznenađena toplinom koju su osećali tokom spavanja, iako je temperatura na konstantnih pet stepena ispod nule. Ništa na ovoj lokaciji nije obično, jer tokom boravka nećete videti previše sunca, sa aerodroma će vas dovesti sanke koje vuku polarni psi. Ukoliko budete dobro planirali svoj put i imali sreće, videćete i polarnu svetlost. Za više detalja i informacija o ovom neobičnom objektu posetite www.icehotel.com .

No, da se vratimo na priču o sladoledima. Na web adresi www.icecream.com našli smo zanimljiv tekst o tome šta vaša omiljena aroma sladoleda govori o vama, ali i neke interesantne činjenice o sladoledima. Korneti za sladoled su počeli da se koriste 1904. tokom održavanja svetskog sajma u Seint Luisu. Zbog velikog broja mušterija, prodavac sladoleda nije više imao čistih posuda, pa se udružio sa proizvođačem vafli, kako bi napravili jestive posudice za sladoled.

Sladoled je davno prestao da bude poslastica za kraljevske dvorove, ali je postao slatka glavobolja za mnoge od nas, jer se svakog puta kada stanemo ispred frižidera pitamo koji sladoled da kupimo danas. Zato, pre nego što krenete u samoposlugu, zaplovite svetskom mrežom, upoznajte se sa brojnim aromama koje postoje i odlučno krenite ka frižideru.