|
Novine, televizijske vesti, razgovori u studiju... svi su pričali samo o jednom, aferi Vikiliks i tome kako je osnivač Džulijan Asanž (Julian Paul Assange) praktično preko noći postao narodni neprijatelj broj jedan. Sve ovo začuđuje, pogotovo što se trenutno ne može reći da svet prolazi kroz informativno zatišje. Još više iznenađuju reakcije i političara i javnosti: Sjedinjene Američke Države očajnički traže razlog da privedu Asanža pravdi. Amazon.com sajtu WikiLeaks zabranjuje korišćenje njihovih servera. Visa i MasterCard blokiraju korišćenje svojih kanala za WikiLeaks‑ove finansijske transakcije. U javnoj debati Asanž je već osuđen kao kriminalac.
Karakter sa dva lika
Da li je Asanž zaista kriminalac? Može lako da bude. Pa ipak, u vreme afere Watergate nikome nije ni palo na pamet da optuži dva novinara da su kriminalci, premda se njihovo istraživanje zasnivalo na informacijama koje su procurile iz vrha državne administracije i koje su, na kraju, dovele do toga da predsedniku Amerike padne (politička) glava. Naprotiv, pevale su se pesme u slavu istraživačkog novinarstva. Danas su se kriterijumi ocenjivanja izgleda promenili. Asanž nije novinar: on objavljuje dokumenta bez razmišljanja, vrednovanja ili obaziranja na kontekst. To mu se može zameriti. Takođe se može reći i da je – kad se uzime u obzir eksplozivni sadržaj objavljenih dokumenata – postupio krajnje neodgovorno. Ipak, ostaje nedoumica: da li je Asanž stvarno kriminalac ili je, jednostavno rečeno, objavio istinu koju su drugi stvorili?
Mislim da je neko drugi kriv. Preteći gestovi koji svakodnevno dolaze iz Sjedinjenih Američkih Država, kao i politički pritisak na Amazon, samo su odvlačenje pažnje sa nemira koji, u suštini, potiče od nečeg sasvim drugog: od osećanja nemoći i nejasnog osećanja nelagode da je sa Internetom čovek stvorio tehnologiju koju ne može da kontroliše. U informatičkoj eri ratovi se vode informacijama, a ne tenkovima. Taj janusovski karakter – karakter sa dva lika – nerešiv je problem: sva revolucionarna tehnologija koju su ljudi stvorili može se iskoristiti i na strani dobra i na strani zla, i čovečanstvo je oduvek uzimalo obe opcije u obzir.
Krajnji, fatalni aspekt je najčešće u tome da se tehnologija razvijala brže od etičke sposobnosti da se upravlja njome, ili od osećaja društvene odgovornosti i, naravno – prava. I zato nam sada preostaje samo da se uverimo u to da se proces ovog puta odvija u suprotnom smeru: da su etika i zakon brži od sila mraka.
Oblak je otišao
Reakcija Amazon‑a predstavlja posebno veliki rizik za razvoj IT tržišta. Taj provajder je jednostavno WikiLeaks‑u ukinuo pružanje usluga „računarskog oblaka“, tj. korišćenje njegovih serverskih kapaciteta, što je i omogućavalo WikiLeaks‑u da bude dostupan na Internetu. Amazon se pravda: WikiLeaks je prekršio svoje obaveze i uslove iz ugovora. To je loša vest za nove IT korisnike „računarstva u oblaku“: ako dobavljač može tako lako da ukine svoju uslugu, samo na osnovu tvrdnji o kršenju ugovora, onda se dešava upravo ono što skeptici očekuju: bezbednost i usluge „računarstva u oblaku“ dovedene su u pitanje.
Amazon će možda uspeti da dokaže svoje optužbe – uz malo pravne lukavosti to je svakako moguće – ali ostaće gorak ukus u ustima. Kuda to vodi? Zar provajderi „oblak‑računarstva“ treba konstantno da proveravaju da li bilo ko od njihovih klijenata sprovodi nepopularnu ili nemoralnu aktivnost, i uzgred da konstantno donose vrednosne sudove o tome hoće li nastaviti sa pružanjem usluga? Ne morate da podržavate WikiLeaks da biste shvatili da je situacija alarmantna. Mnogi potencijalni klijenti „računarstva u oblaku“ su, plašim se, već obratili pažnju na ono što se desilo i biće sada primorani da ponovo razmisle da li će svoj IT smeti da učine toliko zavisnim od treće strane. Reputacija „računarstva u oblaku“ je poljuljana. Za informatičko tržište, to je istinska tragedija.
Doktor Joseph Reger je glavni tehnološki strateg kompanije Fujitsu Technology Solutions
|
