 | | (kliknite za veću sliku) |
Nizom aktivnosti ovih dana se obeležava 50 godina digitalnog računarstva u Srbiji. To je dobar povod da se prisetimo uspeha naučnika i inženjera iz Instituta „Mihailo Pupin“, koji su davne 1960. godine konstruisali i proizveli prvi digitalni računar CER 10 (cifarski elektronski računar; na slici).
Od CER‑a do danas
CER 10 imao je memoriju sa feritnim jezgrima kapaciteta 2×12 kilobajta, podržavao je 24 osnovne instrukcije i mogao je da izvrši 50.000 operacija u sekundi. Realizovan je korišćenjem elektronskih cevi, elektronskih releja i germanijumskih tranzistora. Koristio se za rešavanje matematičkih problema i statističku kriptoobradu. Po konceptu i primenjenim komponentama predstavljao je epohalan uspeh i svrstavao je našu zemlju u krug od samo šest država na svetu koje su tada imale znanja da naprave digitalni računar. Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu akademik Rajko Tomović i prof. dr Tihomir Aleksić tada su predavali digitalnu elektroniku, što je značajno uticalo na ranu domaću proizvodnju računara.
Od 1960. prošlo je 50 godina i Srbija je imala dug put uspešnog, a povremeno i usporenog razvoja primene računara. Već 1965. naša zemlja je spadala u 20 država na svetu sa najviše računara i korisnika. Sedamdesetih godina u Srbiji su se proizvodile višeslojne štampane ploče, elektronske diode, tranzistori i druge računarske komponente, pa je tako računar TIM 30 bio u potpunosti bio sastavljen od domaćih delova.
Kasnije su došle i strane firme: u Elektronskoj industriji u Nišu od 1979. godine proizvođen je računar EI‑Honywell 6, a pored domaćih, koristili su se i strani računari: IBM, ICL, CDC, Bull... Impresivan je podatak da se u Srbiji već 1983. godine, samo tri godine posle IBM‑a, pojavio domaći personalni računar Galaksija i da je u propagiranju primena personalnih računara veliku ulogu odigrao tadašnji istoimeni časopis, kao i njegovo specijalno izdanje „Računari u vašoj kući“ objavljeno krajem 1983. godine.
Kako je broj korisnika računara rastao, tako su se razvijale i složenije komercijalne primene, od obrada masovnih evidencija i obračuna plata stiglo se do upravljanja procesima, simulacije, automatizacije poslovanja... U „Zastavi“ su preko računara projektovali auto‑delove i pratili radne naloga, a u „Kolubari“ računar je korišćen za optimizaciju kopanja uglja.
Domaća proizvodnja računara je tokom devedesetih usporena zbog nedostatka sredstava, krize, smanjivanja tržišta, sankcija SB UN, ratova i drugih nesrećnih okolnosti. Međutim, u tim godinama počinje sve masovnija proizvodnja personalnih računara od delova koji se uvoze sa Dalekog istoka.
Digitalna agenda za Srbiju
Podsećanje na pojavu prvog digitalnog računara CER 10 i početke primene računara dobar je povod da se sagleda stanje računarstva u Srbiji. Građani i privreda koriste oko 1,8 miliona savremenih računara, 2,4 miliona građana svakog dana koristi Internet, 280.000 građana koristi usluge e‑uprave, 50 odsto domaćinstava ima personalni računar. Oko 600 kompanija bavi se proizvodnjom softvera i one su 2009. godine ostvarile izvoz u vrednosti od 140 miliona američkih dolara. I pored znatnog napretka, u Srbiji se još uvek zaostaje za razvijenim zemljama Evropske unije, u kojima 80 odsto domaćinstava ima računar i oko 70 odsto ima širokopojasni pristup Internetu. Tokom 2009. i velikim delom 2010. godine u Srbiji opadaju prodaja personalnih računara i ulaganja u IT usluge.
Ove godine je usvojen dokument „Digitalna agenda za Srbiju“ u kome se, kao i u sličnom dokumentu EU, određuju ciljevi i zadaci za period do 2020. godine. Predviđeno je da do tog doba Srbija ostvari stepen informatizacije koji danas imaju srednje razvijene države Evropske unije. Energično se krenulo u realizaciju pojedinih zadataka. Pokrenut je portal eUprava na kome se mogu dobiti korisne informacije i iskoristiti oko 100 elektronskih servisa. Internet je stigao u skoro sve škole. Intenzivno se radi na razvoju širokopojasnog Interneta, a u toku je nabavka računara za školske kabinete. Vlada uvodi integralni sistem upravljanja dokumentima i održava elektronske sednice. Primenjuju se elektronski sertifikati u platnom prometu, uz početak elektronskog prijavljivanja poreza.
Uspesi od pre 50 godina obavezuju i današnje generacije da doprinose razvoju primene računara i izgradnji informacionog društva.
Nikola Marković je predsednik Društva za informatiku Srbije
| 
