GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #174 > Softver
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Veliki majstor XML dokumenata
Bojan Stojanović
Adobe FrameMaker 10 je povučen sa glavne linije DTP fronta i premešten na nove radne zadatke. Pozicija glavnog arhitekte za struktuirane tekstualne sadržaje je zvučna, ali u čemu se danas ogleda specijalnost ovog slavnog programa?
- PC #174 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Veliki majstor XML dokumenata

FrameMaker je od početka koncipiran kao program za obradu tehničke dokumentacije složene strukture, koji podržava ulančane liste za nabrajanje, fusnote, unakrsne reference, uslovni tekst, automatski generisana zaglavlja i podnožja, tabele, matematičke formule, podelu dugačkih dokumenata na manje delove pri čemu se između njih održava interakcija u pogledu numeracije, stilova ili referenci. Takvom tipu publikacija FrameMaker je predano služio godinama. Možda njegov korisnički interfejs nikada nije bio rafiniran niti je bilo lako ovladati njegovim opcijama, ali nema sumnje da je bio inteligentno osmišljen i da je odlično obavljao posao za koji je namenjen. Obilje tehničke dokumentacije i računarskih knjiga prelomljeno je upravo nekom od verzija FrameMaker‑a.

Najnoviji Microsoft Word, iako je i dalje pre svega namenjen pisanju tekstova, može da uradi gotovo sve po čemu je nekada FrameMaker bio jedinstven. U apsolutnim merilima FrameMaker je na svom terenu i dalje jači alat, ali nekada su ga korisnici kupovali jer u drugim programima nije imao dostojnu konkurenciju.

U čemu je specijalnost novog FrameMaker‑a i kome je namenjen? Iz svoje prvobitne uloge DTP programa za prelom knjiga, prešao je na novu pozornicu.

Ključne reči XML okruženja

Korisnički interfejs je značajno modernizovan i usklađen sa Adobe CS5 aplikacijama
(kliknite za veću sliku)

Adobe FrameMaker 10 je alat za proizvodnju struktuiranih dokumenata koji se iz jednog tekstualnog izvora publikuju u različitim oblicima, na različitim uređajima i u različitim verzijama, uz punu automatiku prilagođavanja. Ključne reči za razumevanje ovog koncepta su XML, DTD, DITA, specijalizacija, CMS i njima ćemo posvetiti dužnu pažnju. Napomenimo da se FrameMaker 10 ipak može pokreniti u nestrukturiranom režimu kada predstavlja „običan“ DTP program sa snažnim opcijama za duge dokumente.

U računarskoj obradi teksta odavno je prepoznata važnost razdvajanja forme ili strukture od sadržaja. Ako u sirov tekst ubacimo nekakve specijalne oznake koje ne menjaju značenje teksta, time smo obezbedili da se u kasnijoj obradi određeni delovi teksta između dve oznake tretiraju drugačije nego delovi teksta koji su drugačije obeleženi ili su ostali neobeleženi. Ovaj postupak nazivamo naznačavanje teksta. Tako možemo naznačiti šta je naslov, lista za nabrajanje, pasus, potpis za sliku itd. Tako smo zadali strukturu dokumenta, a te informacije mogu biti protumačene i iskorišćene na različite načine. Na Web strani ili u knjizi će, na primer, deo teksta koji je označen kao naslov biti ispisan krupnijim slovima ili drugačijim fontom. Liste za nabrajanje će biti prikazane sa jasno izdvojenim koracima koji su numerisani ili označeni posebnim početnim karakterom. Naznačavanje takođe ima važnu ulogu u pretraživanju teksta, jer omogućava lakše izdvajanje relevantnih informacija. Ako su u nekom uputstvu za upotrebu koraci koji se preduzimaju u raznim procedurama izdvojeni tagovima <step> i </step>, onda polje pretrage za nekim pojmom možemo suziti samo na konkretna uputstva, umesto da ono što zaista tražimo bude „zakopano“ u rezultatima pretrage.

Podrška za grafiku i grafičke datoteke je dovoljna za izradu vizuelno bogatih publikacija
(kliknite za veću sliku)

Najopštiji standard jezika za naznačavenje je XML (Extensible Markup Language). U tom pogledu XHTML koji se koristi za naznačavanje Web stranica, možemo posmatrati kao primer XML kompatibilnog jezika. Za XML je veoma bitna i definicija tipa dokumenta, odnosno DTD u kojoj je predstavljen skup dozvoljenih oznaka i pravila za njihovo korišćenje. Tako DTD za XHTML definiše elemente <head> i <body> i pravilo da <head> ne može da bude posle <body>. Prema tome, XML dokument je svaki naznačen tekstualni dokument kome je pridružen DTD sa pravilima za naznačavanje. Da bi dokument dobio i konkretnu prezentacionu formu, neophodni su i stilovi odnosno XSL (Exstensible Style Language). Stilovima je, na primer, definisano da element sa oznakom <h1>, odnosno tekst između početnog taga <h1> i završnog taga </h1> bude ispisan fontom Cambria Bold veličine 16 pt, da boja slova buda crna sa nijansom 50% i da razmak posle tog elementa bude 48 pt.

Kada su u pitanju XHTML dokumenti, stilovi su smešteni u CSS datoteku (Cascading Stylesheet). U dokumentima nekog DTP programa tagovi su nevidljivi, ali imamo uvid u to koji su stilovi dodeljeni pasusima. Izmena definicije stila naslova, na primer, promeniće svuda u dokumentu izgled teksta kome je taj stil dodeljen, ali će sam tekst ostati neizmenjen. Time je forma odvojena od strukture i sadržaja. Isti XML dokument se može transformisati pomoću XSLT mapiranja u drugačiju strukturu ili formu. Na primer, iz istog XML izvornog dokumenta moguće je dobiti HTML ili PDF dokument ili automatski generisati indeks ili sadržaj. Time je omogućeno ponovno korišćenje istih tekstualnih komponenti u drugačijim okruženjima.

DITA i informacioni model

Katalog elemenata u dokumentu sa podacima o strukturi može se izvesti u DTD datoteku
(kliknite za veću sliku)

Gotovo svaki tekstualni sadržaj ima strukturu. Možemo recimo govoriti o naslovu, običnim pasusima, međunaslovima i potpisu autora. O pravilima koja definiše DTD, odnosno o validnosti dokumenta u skladu sa tim pravilima najčešće ne razmišljamo kada pišemo neki tekst u Word‑u ili ga prelamamo u InDesign‑u. Nekako se podrazumeva da naslov nije na kraju teksta niti da imamo dva uzastopna međunaslova. Kod dokumenata sa strogo definisanom strukturom upravo je bitno da proverimo njegovu ispravnost naspram datog DTD‑a. Programi kao što je Adobe FrameMaker 10 začas će proveriti da li je struktura dokumenta u skladu sa propisanom.

Sada već imamo sliku o tome šta predstavlja rad sa strukturiranim dokumentima, ali je vreme da se još jednom udaljimo od tipičnog knjiškog razmišljanja o dokumentima. Forma neće nikada biti potpuno odvojena od strukture ukoliko je struktura implicitno zadata formom i obrnuto. Šta to konkretno znači? Ako bismo iz neke knjige odstranili sve informacije o stilovima i dobili jednoobrazan tekst ispisan istim fontom, dokument bi i dalje imao strukturu knjige samim redosledom informacija u njemu poput predgovor‑poglavlja‑dodatak. Ovde već dolazimo na područje samog sadržaja teksta, a XML, DTD i stilovi nam ne nude rešenje ukoliko vremenom želimo da promenimo tretman informacija u tekstu, njihovu međusobnu povezanost i uslovljenost, a to je ključno kada je reč o tehničkoj dokumentaciji.

Jedna od ključnih novosti Adobe FrameMaker‑a 10 je u tome da podržava DITA 1.2. Šta je uopšte DITA? Darwin Information Typing Architecture je naziv tehnologije za proizvodnju modularnih tehničkih informacija. Sastoji se od skupa načela za kreiranje modula zasnovanih na temama i njihovo korišćenje u različitim okruženjima, kao što je online sistem pomoći za neki program ili uputstvo za korišćenje mobilnog telefona ili skup procedura za dijagnostiku neke hardverske komponente. Na prvi pogled, DITA je isto što i DTD, ali je zapravo reč o arhitekturi. DTD je samo implementacija načela dizajna te arhitekture. Tri su osnovna principa: autori dokumenata treba da ih pišu tako da u potpunosti razdvoje formu od sadržaja. Projektanti treba ispravno da klasifikuju informacije i tako smanje troškove analize i održavanja informacija. Programeri moraju da na pravi način omoguće transformaciju sadržaja kako bi se omogućilo njeogovo recikliranje.

Kako izgleda modularno pisanje tekstova? Umesto da se poglavlje knjige nadovezuje na prethodno i priprema teren za sledeće, informacije treba organizovati u male komponente, teme koje su potpuno zaokružene i nezavisne. Time se postiže da se jedna komponenta može po potrebi povezivati sa drugim nezavisnim delovima teksta. Ovde je reč o tzv. konceptualnim mapama, odnosno mapama znanja i semantičkim, što je poslednjih godina u fokusu različitih istraživanja o procesu učenja i saznavanja. Priprema skupa informacija u kome nemamo strogo definisan kraj i početaj ukazuje i na to da korisnici sa različitim potrebama mogu takvim informacijama pristupiti na različite načine. Uostalom, dobro je poznato da se referentni priručnici ne čitaju od početka ka kraju, već da se lociraju one informacije koje su potrebne.

Teme kao jedinice u tehničkoj dokumentaciji nemaju definisan redosled, ali jesu u vezi jedna sa drugom. Te veze mogu u nekoj prezentacionoj formi biti predstavljene čitaocu, kao linkovi na kraju izdvojenog teksta. Ovakva granulacija podataka omogućava njihovo efikasno korišćenje, pretraživanje i prezentaciju. Možemo da ih organizujemo kao online sistem za pomoć, ali lako možemo i da ih „prevedemo“ u klasičnu knjigu tako što ćemo dodati hijerarhiju, tj. grupisati ih u odeljke, poglavlja i delove. DITA omogućava i uslovni tekst, tako da se neke informaciju pojavljuju samo online, a neke u štampanoj verziji dokumenta. DITA podržava tri osnovna tipa tema: koncepte, reference i uputstva. Zahvaljući tehnici nazvanoj „specijalizacija“, lako se dodaju novi tipovi tema. DITA, dakle, omogućava izmenu DTD‑a u hodu.

Novo ruho za nove izazove

U nestrukturiranom režimu rada, FrameMaker 10 je i dalje moćan DTP program za obradu dugih dokumenata
(kliknite za veću sliku)

Adobe FrameMaker 10 ima ugrađen vodič za brzu implementaciju strukturiranog dokumenta, podržava najnoviju DITA 1.2 specifikaciju i ima alate za specijalizaciju. Time mogu da se stvaraju prilagođeni informacioni modeli koji odgovaraju potrebama krajnjeg korisnika. Iz istog izvora, tj. istog dokumenta možemo publikovati u PDF, HTML, HTML Help, WebHelp i ePub formate. Proces automatskog generisanja nove prezentacione forme često zahteva doradu, ali FrameMaker 10 podržava local override tehnike kojima se doteruje izlaz. U svakom trenutku moguće je videti XML prikaz dokumenta ili onaj u kome se XML tagovi u kombinaciji sa DITA arhitekturom prevode u objekte FrameMaker‑a i prikazuju na ekranu. Automatika je u novom FrameMaker‑u podignuta na viši nivi pomoću oprobane Adobe‑ove tehnologije ExtendScript. Konkretno, može se upotrebiti JavaScript u kombinaciji sa objektnim modelom dokumenata kako bi se automatizovali zadaci.

U ponudi je i FrameMaker Server 10 namenjen firmama koje obrađuju velike količine tehničkih informacija. Upravljanje generisanjem dokumenata u okruženjima u kojima je instaliran FrameMaker Server može da bude centralizovano i pojednostavljeno. Adobe FrameMaker 10 je deo paketa Technical Communication Suite u kome se nalaze i Adobe Photoshop CS5, Adobe Acrobat X, Adobe RoboHelp 9, Adobe Captivate 5 i Adobe Bridge CS5. Paket nudi sve neophodne alate za pripremu dinamičkih, vizuelno bogatih dokumenata. Tako se FrameMaker 10 može upotrebiti za pripremu elektronskih udžbenika sa Flash animacijama, video-materijalima i drugim interaktivnim sadržajima, a može se povezati i sa CMS sistemima kao što je Microsoft Share Point.

Na nivou klasičnog DTP programa, FrameMaker 10 takođe ima vredna poboljšanja. Na primer mogućnost da precizno pretražujemo lokalne promene stilova i uklanjamo ih, što je opcija koja nedostaje InDesign‑u. Složene definicije uslovnog teksta sada se mogu snimiti kao fajl i uvoziti u druge dokumente. FrameMaker 10 može da uveze komentare iz PDF dokumenta, da prati promene u verzijama sopstvenih dokumenata i da ih pregledno prikaže.

Iako zasnovan na konceptu starom više od dve decenije, Adobe FrameMaker se danas može posmatrati samo u svetlu modernih pristupa kreiranju tehničkih dokumenata. Ukoliko vam FrameMaker treba samo za prelom knjiga, on će za taj posao odlično poslužiti, ali će vam samo u vrlo specifičnim okvirima ponuditi bolju funkcionalnost od InDesign‑a. Za autorsku obradu složenijeg teksta, Word 2010 je sasvim dovoljan. Međutim, za firme koje pripremaju tehničku dokumentaciju, kao što su fabrike, transportna preduzeća, projektni biroi ili mašinska industrija, Adobe FrameMaker 10 predstavlja moćan alat za obradu, recikliranje i prezentaciju tekstualnih sadržaja.

SLEDEĆI TEKST U PC #174
preview
Virusom na nuklearke
Branko Nikitović


Epson

Antec

Noć Istraživača

YuNet


Čitaj PC Press

Excel kuhinjica

BIZIT 2020 prijava

.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter