 | | Acer G195HQVb |
Monitor je nezaobilazan deo računarskog sistema - ispred njega ćete sedeti takoreći svakodnevno, na njemu ćete gledati rezultate svog rada i uživati u zabavnim sadržajima. Iako nije previše skup, monitor ne spada u komponente koje ćete često menjati i zato se pre kupovine treba potruditi i izabrati onaj koji odgovara vašim potrebama, ali i vašem džepu. Isprobali smo tridesetak modela raznih proizvođača i raznih veličina i ustanovili da nema velikih promena u odnosu na prošlu godinu. Među onim malobrojnim promenama ima dobrih... ali i loših.
Počnimo od dobrih: situacija na tržištu je jasnija, pravila su uspostavljena, a kvalitet je prilično ujednačen, tako da su šanse da napravite pogrešan izbor, barem kada je kvalitet prikaza u pitanju, male - monitora koje bismo okarakterisali kao loše gotovo da nema. Nažalost, i druga strana medalje je slična: ako želite nešto što je iznad proseka, moraćete da se pomučite da to pronađete. Upravo tu leži loša strana promena koje smo primetili u odnosu na prošlogodišnji tržišni prikaz, gde je bilo nekoliko monitora prihvatljive cene sa kvalitetnijim panelima. O panelima smo više puta pisali, a sada ćemo samo ukratko ponoviti da tržištem dominiraju TN (Twisted Nematics) ekrani sa uvrnutim kristalima, jer je njihova proizvodnja najjeftinija. Oni daju kvalitetnu sliku i brz odziv, ali i izrazitu asimetriju vertikalnog ugla gledanja - ako sliku gledate odozgo, biće mnogo svetlija nego ako je gledate odozdo. Zato imate utisak da je gornji deo ekrana tamniji od donjeg.
 | | ASUS VH192D |
Ekrani sa vertikalno poravnatim kristalima (MVA, PVA...) ili sa kristalima koji su paralelni sa podlogom (IPS) nemaju ovaj problem, ali su skuplji. Prošle godine je na testu bilo monitora sa ovakvim panelima koji ipak nisu bili preskupi; neki od njih se i danas mogu naći, ali se trend nije nastavio, tako da ovog puta svi prikazani modeli imaju TN ekrane. Ozbiljniji monitori sa kvalitetnijim ekranima su mnogo - dvostruko ili trostruko skuplji, pa je malo kupaca zainteresovano za njih, toliko malo da se prodavcima najčešće ne isplati da ih drže na lageru. Ako tražite takve monitore, najverovatnije ćete morati da ih naručite.
Dijagonale i rezolucije
Za razliku od prenosivih računara, gde se ekrani jednakih dijagonala mogu naći sa različitim rezolucijama, u svetu monitora su pravila odavno ustanovljena, a izuzeci su retki. Ipak, ta pravila se povremeno menjaju: nekada su korišćeni monitori sa odnosom stranica 4:3 ili 5:4, zatim su ih postepeno zamenili ekrani sa odnosom 16:10, da bi danas proporcija 16:9 činila apsolutnu većinu. Tranzicija prema ovoj poslednjoj proporciji počela je pre oko dve godine; prošle godine još nije bila završena, tako da je u tržišnom prikazu bilo i 16:10 modela, ali sada ih nema - svi su 16:9.
 | | BenQ G2220HDA |
Monitori dijagonale 19" imaju rezoluciju 1366*768 tačaka, uz 20" ide 1600*900, a uz 22, 33 i 24 inča sledi Full HD rezolucija od 1920*1080 tačaka. Ekrane manje od 19" nismo obuhvatili pregledom - njih je malo u ponudi i oni će odgovarati samo korisnicima sa vrlo specifičnim potrebama. Slično važi i za dijagonale veće od 24", gde je ponuda takođe skromna, a i interesovanje kupaca je manje zbog visoke cene.
Iako im je cena niska - često ispod 100 evra - monitore dijagonale 19" savetujemo samo ako imate zaista ograničen prostor ili ako ćete ih koristiti za neki sporedan računar. Najpre zbog toga što je u grafičkom okruženju mnogo komfornije raditi ako imate veću radnu površinu, a i zato što rezolucija ovih ekrana nije Full HD, pa nećete moći da u uživate u svim multimedijalnim sadržajima. Ekran dijagonale 20" daje nešto višu rezoluciju, ali i dalje nižu od pune HD. Ukratko, naš savet je da se opredelite za 22 ili više inča.
 | | LG W2453SQ PF |
Dvadeset dva ili više? Moraćete sami da odlučite - ekrani od 22, 23 i 24 inča imaju iste rezolucije, pa veća dijagonala znači krupnije detalje. Ukoliko ste mladi i imate perfektan vid, 22" će biti dovoljno; u protivnom planirajte 24", a ako niste sigurni, tu je i "međurezolucija" od 23". Nemojte da vas zbune zaokruživanja: ono što se deklariše kao 19" u stvari je 18,5, a iza oznake 22 stoji 21,5".
Priključci i zvučnici
Monitor treba povezati s računarom, a to možete učiniti na dva osnovna načina: analognim ili digitalnim putem. I LCD monitor i grafički čip u računaru su digitalni uređaji, pa čemu onda analogni interfejs? Zbog kompatibilnosti unazad i zbog neumoljive administracije. Naime, monitor ponekad treba povezati sa starim računarom koji nema digitalni interfejs, ali će mnogi korisnici i sa novim računarima koristiti analogni - digitalni interfejs se smatra luksuzom, pa se na njega plaćaju razne takse. Tako imamo paradoksalnu situaciju: analogni interfejs je dodatak bez kojeg bi monitor mogao da se koristi, ali monitori koji imaju digitalni interfejs su skuplji, dovoljno skuplji da ih kupci plićeg džepa izbegavaju. Njima ostaje analogni interfejs - stari dobri VGA.
 | | Philips 192EL2SB |
U najvećem broju slučajeva, sa analognim interfejsom nećete imati nikakvih problema (u PC #157, strana 48, naći ćete više detalja o monitorskim priključcima), a gubici u oštrini slike javiće se samo uz neke zaista stare i jeftine grafičke kartice. Ako ne želite da razmišljate o tome, ili ako monitor planirate da povežete sa još nekim uređajem, potražite model koji ima i digitalni interfejs - DVI, HDMI, ili oba. I spremite više para.
HDMI priključak prenosi i zvuk, ali to ne mora da znači da će ga monitor reprodukovati - neki monitori imaju zvučnike, ali na onima koji ih nemaju uz HDMI ćete naći i priključak za slušalice. Zvuk na monitorskim zvučnicima generalno nije vrhunskog kvaliteta, ali ako nemate velike zahteve, monitor sa zvučnicima uštedeće vam nešto para (u odnosu na kupovinu dodatnih zvučnika) i malo prostora na stolu.
LED, CCFL i potrošnja
 | | Samsung BX2335 |
Ekrani sa LED pozadinskim osvetljenjem su sve popularniji i više nisu preskupi, pa je ove godine ponuda bogatija nego ranije. Da li se treba opredeliti za njih? Ima razloga i za i protiv: svetlost LED dioda ne sadrži ultraljubičastu komponentu, prisutnu u fluorescentnim izvorima svetla, u ovom slučaju sa hladnom katotodom (CCFL, Cold Cathode Fluorescent Lamps). Iako se ova komponenta uspešno filtrira, LED osvetljenje je zdravije za oči. Osim toga, LED diode troše manje energije i pun osvetljaj postižu odmah, a ne nakon nekoliko minuta, kao CCFL.
S druge strane, monitori koji koriste LED ipak su još uvek (makar za nijansu) skuplji, u proseku imaju malo slabiji osvetljaj i daju izraženiju žutu boju (ne znamo zašto, ovaj efekat nismo primetili na LED televizorima). Moraćete da pogledate i odlučite, ali ne smatramo da pitanje pozadinskog osvetljenja treba da bude presudno pri izboru. Na duži rok, uz LED ćete uštedeti nešto para, zahvaljujući manjim računima za struju, premda i CCFL monitori sve manje troše.
Za detaljan pregled monitora, tabelu karakteristika i preporuke urednika pogledajte PC #175.
|
