|
Poznato je da je Barak Obama veliki deo predizborne kampanje uspešno obavio preko Facebook‑a. Od velike koristi je bila mogućnost direktnog komuniciranja s milionima birača. Sve više političkih partija sprovodi kampanje preko društvenih mreža. Ipak, pod uticajem najnovijih zbivanja, usledila su i malo drugačija razmišljanja i strahovi od mogućih posledica nekih aspekata ovog fenomena.
Srbija i društvene mreže
Srbija je, iako siromašna zemlja, na svetskoj rang‑listi korišćenja društvenih mreža na kraju 2010. godine, na visokom 45 mestu, od 213 zemalja (pogledajte www.socialbakers.com/facebook-statistics/  ). U Srbiji ima oko 2,6 miliona korisnika Interneta, a oko 80 odsto njih je na društvenim mrežama i intenzivno ih koristi.
Anketa koju sam nedavno sproveo pokazala je da svi učenici jednog odeljenja četvrtog razreda osnovne škole imaju naloge na Facebook‑u i da u proseku komuniciraju sa oko 210 poznatih i oko 150 nepoznatih sagovornika. Učenici kažu da zahvaljujući Facebook‑u imaju mnogo kvalitetniji i sadržajniji život. Na skupu gde sam saopštio ovaj podatak bilo je različitih reakcija. Mišljenja o takvoj orijentaciji mladih su podeljena, ali činjenice nema smisla sporiti – mladi koriste ono što pruža informaciono društvo.
Naša javnost je ovih dana upoznata s dragocenim iskustvom u primeni Twitter‑a koje je imao učenik Stefan Živković. On je od 25. jula, nakon preuzimanja administrativnih prelaza na severu Kosova i Metohije, već od prvog sata slao Twitter poruke sa administrativnih prelaza, barikada i skupova građana. Njegove Twitter poruke su sakupile hiljade pratilaca (čitalaca), a „Novi magazin“ i „Blic“ su prenosili njegove vesti. Tviteraš Stefan Živković je tih dana imao više čitalaca nego mnogi mediji. Društvene mreže su i u Srbiji postale dragocen resurs i potencijal.
Samoorganizovanje građana
Društvene mreže se sve više koriste i za samoorganizovanje pojedinih grupa građana. Početkom godine ljudi u severnoj Africi su izrazili nezadovoljstvo na društvenim mrežama, preko kojih je krenula pobuna protiv tamošnjih režima. Preko Facebook‑a su slati pozivi za okupljanje i organizovani protesti. Društvene mreže i mobilni telefoni su neko vreme bili jedina infrastruktura za slanje vesti i slika o zahtevima demonstranata i brutalnim intervencijama policije i vojske.
Istina, preko društvenih mreža stižu i podrške režimima koji se brane, ali te činjenice manje interesuju svetske medije. Režimi koji ograničavaju pravo pristupa društvenim mrežama i drugim sadržajima na Internetu nailaze na osude, a predmet posebne kritike su vlasti u Iranu i Kini. Iako broj kineskih korisnika Interneta ne raste tako brzo kao ranijih godina, broj korisnika društvenih mreža u poslednjih šest meseci beleži vrtoglav rast. Kineske vlasti su blokirale pristup Twitter‑u, pod izgovorom da žele da spreče širenje nepoželjnog sadržaja, ali je zato broj korisnika sličnih domaćih usluga znatno porastao, dostigavši 195 miliona. Najpopularnija mreža je Sina Weibo, koja je krajem maja imala 140 miliona korisnika.
U Londonu su u januaru ove godine održane velike studentske demonstracije protiv podizanja školarina i smanjivanja državnih sredstava za fakultete. Demonstranti su vrlo uspešno koristili Facebook i Twitter. Sve se ponovilo početkom avgusta, u tragičnim događajima koji su zadesili Englesku, gde su društvene mreže i BlackBerry uređaji masovno korišćeni za zakazivanje okupljanja izgrednika. Poruke nisu slate kao SMS‑ovi, već u BBM (BlackBerry Messenger) formatu, koji podrazumeva enkripciju. Vlasti su, u nameri da obuzdaju i identifikuju izgrednike, iznele i zahtev da se ograniči i kontroliše komuniciranje preko društvenih mreža, a od proizvođača BlackBerry‑ja je tražena šifra za otkrivanje sadržaja poruka i korisnika.
Sve je više proizvoda koji blokiraju korišćenja društvenih mreža. Postoje proizvodi (čak i domaći), koji se nude policiji, roditeljima i vlasnicima firmi, kako bi ograničili zaposlenima primenu društvenih mreža. Počinje polarizacija na konstruktivno i destruktivno korišćenje, zavisno od pozicije onoga ko ocenjuje primenu. Očit je rast moći ovih mreža – koriste ih sve društvene strukture, često za suprotstavljene ciljeve.
A poslovne primene?
Ne treba zaboraviti da su društvene mreže i veliki potencijal za poslovanje. Nije više dovoljno da kompanija ima Web sajt s katalogom ponude i kontaktima – ako nije na društvenim mrežama, konkurencija će je brzo nadmašiti. Naprotiv, kompanije koje su na društvenim mrežama beleže poslovne uspehe uprkos krizi.
Društvene mreže su se pokazale uspešnim u poslovanju malih i srednjih preduzeća, koja su mnogo fleksibilnija u organizovanju za njihovo korišćenje. Stručne organizacije, mediji i državni organi treba da razmotre potrebne mere u stvaranju regulative za život i poslovanje u uslovima kada društvene mreže imaju sve masovnije i raznovrsnije namene i primene i kada njihova moć neumitno raste.
| 
