Vodeći IT časopis u Srbiji

Kako mama kaže

Bojan Petrović

Matična ploča je centar računarskog sveta - nema dobrog računara bez dobre i brze matične ploče. Zato njen izbor, ni za Bojana Petrovića, nije lak zadatak...

- PC #25 (Jun 1997)
- U prodaji po ceni od 200 din

Kako mama kaže

PC #25 | Bojan Petrović

Mada žarko želimo da pronađemo neke konačne i merljive razlike među pločama, moramo priznati da je većina današnjih Pentium ploča veoma dobra. Razlike se koncentrišu oko upotrebljenog seta čipova i nekih suptilnih "sitnica" vezanih za ostatak hardvera. Zahvaljujući tome, performanse najslabije i najbolje ploče na ovom testu se, ma kako ih merili, razlikuju za svega par procenarta. Ako biste samo na osnovu brojki rangirali ploče, pomislili biste da je detaljan test suvšan - svaka ploča koja radi pouzdano je dobra ploča. Ipak, par procenata u nekim usrednjenim vrednostima može značiti i desetak procenata razlike u nekim specifičnim poslovima, a dodatne osobine ploče mogu nekome da znače veliku uštedu na ostalom hardveru.

Kako smo testirali

Na testu je učestvovalo dvanaest matičnih ploča, od onih najjednostavnijih, do onih koje mere temperaturu i brzinu rotacije ventilatora. Kao i uvek, testove smo izvršavali u kontrolisanim uslovima, koristeći standardnu bateriju testova na čelu sa WinStone 97 i WinBench 97, zahvaljujući kojima pre svega posmatramo rad sistema u realnim uslovima, gledano iz ugla prosečnog korisnika.

Nakon svake instalacije ploče, ponovo smo instaliraji Windows 95 OSR2 (što znači da smo koristili FAT32) i sve potrebne drajvere. Naravno, disk smo opteretili sa dosta nepotrebnih podataka, kako bismo simulirali realne uslove - sa instaliranim operativnim sistemom i benchmark programima, disk je uvek bio 50% popunjen. Test sistem je obuhvatao i SoundBlaster 16PnP zvučnu kartu, Diamond Stealth 3D 2000 video kartu opremljenu sa 2 MB memorije, Quantum Fireball disk od 2.5 GB, ARN MD PC modem i 32 MB FPM (SIMM), EDO (SIMM), ili SDRAM (DIMM) memorije. Zanimljivo je da kod pojedinih ploča Windows 95 OSR2 nije uspevao da pravilno detektuje set čipiva, mada je instalacija Intel Bus-master 3.0 drajvera najčešće otklanjala problem.

Većina ploča je bila opremljena sa 512 KB eksterne procesorske memorije i AWARD BIOS-om. Sva podešavanja na pločama smo radili tačno prema priloženoj dokumentaciji, dok smo BIOS setovanja postavljali na najbrže moguće. U nekim slučajevima smo, istraživanja radi, isprobavali i više kombiinacija, sa više procesora (Pentium 133, Pentium 166 i Pentium 166 MMX), ili više tipova memorije (FPM, EDO i SDRAM).

Novi čipovi

Novi Intel-ov set čipova sa oznakom TX je glavna vest u gradu, pa ga ni ovde nećemo zaobići. Reč je o dugo najavljivanom setu koji obećava da će automatski ubrzati rad postojećih konfiguracija, prostom zamenom matične ploče... i to ne samo za pukih par procenata! Slična očekivanja smo imali i od prethodnih setova čipova i uvek se pokazivalo da je ipak reč o skromnim procentima.

Prethodni "bum" su izazvali HX i VX čipovi, koji su, svaki na svoj način, doneli nešto novo. HX set čipova je superioran u pogledu brzine rada, podrške za višeprocesorski rad i veličini RAM memorije koja može da se kešira, dok je VX, mada nešto sporiji sa standardnim tipovima memorije, zahvaljujući mogućnosti rada sa SDRAM memorijom ipak predstavlja dobar izbor. Ako se koristi sa SDRAM-om, VX set čipova postiže bolje rezultate nego HX sa EDO memorijom, a ako tome dodamo i mogućnost rada na 75 MHz, zbilja se nije lako opredeliti.

Novi set čipova sa oznakom TX je naslednik VX seta, po svemu pa i po ograničenjima. Moguće je keširanje samo 64 MB memorije i rad sa jednim procesorom, ali su zato brzine čitanja za takt bolje ako koristite FPM ili EDO, odnosno za dva takta ako koristite SDRAM. Ovim se TX, u brzini čitanja, izjednačuje sa HX setom, a uz SDRAM je čak tri takta brži, pri čitanju četiri reči.

Mnogo je važnije što TX podržava novi Ultra-DMA protokol, koji omogućava protok podataka od 33 MB/s od periferije do računara, što je tačno dva puta brže od do sada popularnog PIO moda 4. Pri tome nisu potrebna nikakva dodatna podešavanja, nikakvi specijalni kablovi, samo diskovi koji podržavaju Ultra-DMA. Ako se podatak koji sistem potražuje od diska već nalazi u internom baferu diska, onda će on biti prenesen do računara brzinom od 33 MB/s. Ako podatak nije tamo, brzina pristizanja podatka će biti proporcionalna brzini kojom disk taj podatak može da pročita sa magnetnog medijuma. Ultra-DMA ne znači da će disk koji je radio na PIO modu 4 sada raditi dva puta brže, već da će u nekim situacijama transfer biti obavljeni dva puta brže.

TX omogućava i rad na 75 MHz (možda i celih 83.3 MHz, zavisno od implementacije), mada Intel zvanično ovo ne podržava. Intel, svestan da je njegov set čipova još uvek kvalitetniji od supraničkih SiS, VIA i ostalih, pokušava da osujeti Cyrix i AMD u njihovim pokušajima da preotmu deo tržišta. Ograničenje brzine pre svega pogađa Cyrix, čiji najjači procesor, P200+, radi na 75 MHz. TX zvanično podržava samo brzine od 60 i 66 MHz, tako da mnoge ploče sa ovim setom čipova ne mogu da koriste, recimo, Pentium 75 MHz, Cyrix P120+ ili AMD PR75. Do svih podataka o TX setu nije bilo moguće doći u vreme pisanja, pa su navedeni podaci za koje verujemo da su tačni, na osnovu naših posmatranja i nezvaničnih izvora.

Asus TX97-E

Ako hoćemo "pametan" i moderan računar, makar i sa "viškom mogućnosti", ASUS TX97 (E) je dobar izbor. Reč je o renomiranom proizvođaču poznatom po kvalitetu, pa smo sa velikim zanimanjem isčekivali ovaj proizvod.

Dve varijante iste ploče koju smo dobili (druga je ASUS TX97) se razlikuju samo po tome što TX97 podržava samo DIMM memorije (3 podnožja), dok TX97-E podržava i SIMM (4 podnožja) i DIMM (2 podnožja). Obe su zasnovane na TX setu, imaju 512 KB pielined-burst keša, 4 ISA, 3 PCI slota i jedan ASUS MediaBus slot, koji može da bude i PCI slot.

Maksimalna količina memorije koju ploča može da primi je 256 MB (ograničenje TX seta čipova), FPM, EDO ili SDRAM, od čega se može keširati do 64 MB - ovde odmah nailazimo na jednu naprijatnost, karakterističnu za sve ploče sa TX čipovima: ako se instalira preko 64 MB memorije, sistem će raditi par procenata sporije. Podržani su svi procesori koji se mogu postaviti u Socket-7 (uključujući i tek pristigli AMD K6), sa svim setovanjima napona. Zanimljivo je da ASUS TX97 (E) od Cyrix procesora podržava najviše P166+ (verzije 2.7 i novije), i to zato što ne žele otvoreno da kažu da ploča podržava 75 MHz potrebnih za P200+, što bi naljutilo Intel. U praksi, rade i brži Cyrix-i.

Dodatno je podržana kontrola temperature procesora i ploče, kontrolu rada sva tri moguća ventilatora (za procesor, ploču i izvor napajanja), što uključuje kontrolu ispravnosti, brzine rotacije i napona, sve to iz BIOS-a i softverskim putem. Sve ovo, naravno, podrazumeva da se koriste ventilatori koje je ASUS proizveo, ali i kvalitetno kućište i ostale komponente. Osim toga, obe ploče omogućavaju prioključivanje na ATX izvore napajanja, pa je moguć i Remote Ring, uključenje računara inicirano telefonom koji zvoni. Uz moderno napajanje, dugme za uključivanje dobija dve funkcije: ako je pritisnuto manje od četiri sekunda, sistem ulazi u Sleep mod - u suprotnom ulazi u Soft-Off mod. Kada sistem uoči da se procesor pregrejao, automatski smanjuje njegovu brzinu i o tome obaveštava korisnika.

ASUS TX97 i TX97-E su ploče koje pri kupovini treba veoma ozbiljno uzeti u obzir. Sve što nude, od kvaliteta izrade, posebnih mogućnosti do perforomansi, ukazuju da je cena koju treba platiti da biste računar zaista unapredili vrlo primerena. Ako u računar "uzgred" stavite i Pentium MMX (za koji je ASUS optimizovao ove dve ploče) i SDRAM memoriju, dobićete zaista sjajan i inteligentan sistem kome nije lako naći konkurenta. Radije bismo izabrali varijantu TX97-E, koja zahvaljujući mogućnosti rada sa SIMM i DIMM memorijama smanjuje glavobolju.

Asus SUS P/I-P55T2P4 3.1

Čuvena Pentium ploča i na ovom testu pokazuje da njeno vreme još nije prošlo. Reč je o proizvodu koji poseduje HX set čipova i sve odgovarajuće mogućnosti od kojih neke prevazilaze ono što nudi TX set čipova. Ova ploča je pre svega poznata po tome što je među prvima, od revizije 3.0, omogućila setovanje brzine magistrale na 83 MHz, iako ta brzina, po Intel-u ne postoji kao mogućnost sa HX setom.

Ploča nema Ultra-DMA i ne može da koristi nadmoćni SDRAM, ali zato može da primi 512 MB meorije i kompletno ih kešira, a u radu se pokazuje vrlo brzom i stabilnom. Od verzije 3.2, ploča omogućava setovanje odgovarajuće voltaže za AMD K6, mada se on može koristiti i sa ranijim revizijama, s tim što je za pravilan rad potrebna verzija BIOS-a 2.02 ili novija. Pošto je jedini pravi izbor za memoriju kod ove ploče EDO, setovanje na 83 MHz neće dati prave rezultate, mada malo ozbiljnije provere, nakon pažljivog setovanja, pokazuju da ploča tada ne može da radi stabilno, pa je 75 MHz realni maksimum.

Performanse ploče su u proseku solidne, ali nisu sasvim u rangu sa novim TX pločama. Manji razlog je Ultra-DMA, koji ubrzava rad diska (i sistema) za par procenata. Drugi je SDRAM, koji štedeći tri kloka u odnosu na kombinaciju HX/EDO donosi još par procenata poboljšanja. Sve ukupno, ova ploča zaostaje za najboljima na testu za par procenata u realnom radu, ali zbog stabilnosti i mogućnosti sigurnog setovanja na 75 MHz predstavlja vrlo primamljiv izbor.

Soyo 5BT5

Još jedna ploča sa TX setom, 512 KB internog keša i nekim ne baš uobičajenim osobinama. Ploča prima do 256 MB memorije, u SIMM ili DIMM obliku, i to FPM, EDO ili SDRAM tipa. Zahvajujući Socket-7 podnožju, može da "udomi" sve procesore koji su kompatibilni sa Pentium klasom, uključujući i Cyrix P200+ - ploča može da se setuje na 75 MHz.

5BT5 je inteligentna ploča, mada ne dostiže ASUS TX97: setovanje napona za procesore je olakšano Smart Detect funkcijom, koja u slučaju Pentium procesora interno podešava ispravan napon, mada na ploči postoje i odgovarajući preklopnici. Ako korisnik pogrešno postavi preklopnik, ploča će samostalono podesiti napon koji sigurno neće oštetiti procesor. Naravno, tu je i mogućnost priključivanja ATX napajanja.

Testovi su pokazli da 5BT5, kao i ostale SOYO ploče, nije kralj brzine, ali je zato njena cena sasvim u skladu sa postignutim rezultatima i stabilnošću u radu.

Soyo 5VC5, 5VD5

Ove dve Soyo ploče su veoma slične, pa ih je zgodno zajedno opisati. Reč je o proizvodima sa VX setom čipova, pa treba očekivati nešto lošije karakteristike, posebno ako se ne koristi SDRAM. Obe ploče imaju 512 KB eksterne pipelined-burst keš memorije, po četiri SIMM i dva DIMM podnožja - može se, dakle, priključiti do 128 MB RAM-a. BIOS je AWARD-ov, sa SCSI funkcijama, a tu je i ugrađeni EIDE interfejs. Obe ploče omogućavaju setovanje magistrale od 50 MHz do 75 MHz, kao i korišćenje AMD K6 procesora. Konačno, obe ploče imaju i Smart Detect za siguran izbor napajanja procesora.

Jedina stvarna razlika između ovih ploča je broj ISA slotova: 5VC nudi četiri PCI i tri ISA slota, dok 5VD nudi četiri PCI i četiri ISA slota. U radu postižu praktično jednake rezultate, sa manjim varijacijama koje nisu značajne. Neki od rezultata su najslabiji na testu, ali ukupni zaostatak zaista nije presudan za udoban rad sa ovim pločama.

Soyo 5TF5

Još jedna prilično standardna ploča opremljena HX setom čipova, sa četiri ISA, četiri PCI podnožja i četiri SIMM podnožja za memoriju. Omogućava rad magistrale na brzinama od 50 do 66 MHz, instalaciju do 256 MB FPM ili EDO memorije, kao i većinu Pentium kompatibilnih procesora. Cyrix P200+ i AMD K6 ne dolaze u obzir.

Sve ostale osobine ove ploče su očekivane i standardne, uključujući performanse i stabilnost. Jednom rečju, ploča koju preporučujemo korisnicima prosečnih zahteva.

Biostar MB-8500TUC

Ovu ploču smo pominjali već par puta, ali je i dalje veoma interesantna. U jednom trenutku je bila nedostižni brzinski šampion, a sada je sustižu i prestižu ploče sa TX čipovima. Ukratko, zahvaljujući inače brzom HX setu čipova, ploča podržava FPM i EDO memoriju, rad CPU magistrale na 66 MHz, 512 KB eksterne pipelined-burst memorije i naoko standardan, ali jako brz EIDE intefejs.

Naše iskustvo za ovom pločom govori da je reč o vrlo stabilnom i vrlo kvalitetnom proizvodu, koji je "izdržao" pravu gomilu procesora, periferijskih jedinica i memorija raznih tipova i brzina, bez ikakvih problema. Danas TX set čipova, u kombinaciji sa SDRAM memorijom, nudi bolje performanse, ali ne i bolji rad periferija jedinica. Biostar MB-8500TUC uporno drži mesto pri vrhu.

Biostar MB-8500TUD

Naslednik prethodne ploče, MB-8500TUD, donosi TX set čipova i sva prateća poboljšanja, pre svega Ultra-DMA protokol. Broj PCI slotova je čak pet, što je vrlo retko viđena osobina, mada jedan od njih mora da bude slave. Ostale mogućnosti ploče su siromašne u poređenju sa boljim primercima na ovom testu. Ploča ne omogućava setovanje na više od 66 MHz (tačno po specifikacijama Intel-a, što znači da Cyrix P200+ otpada), nema ATX priključak, a čak je i setovanje na brzine manje od 60 MHz opciono. Sa druge strane, u radu se ova ploča pokazala vrlo brzom, mada joj je disk podsistem nešto sporiji nego kod prethodne, što je zaista čudno.

U proseku, MB-8500TUD se pokazala vrlo dobrom - po performansama je pretekla odgovarajuću Soyo ploču, približavajući se skupljim pločama, ali nije postigla vrhunske rezultate. Ako tome dodamo i neki čudan utisak da se sistem sa ovom pločom sporije budi, moramo zaključiti da ovo nije najbolja ploča koju smo na testu videli, već je bliža nekom proseku. Očekujemo noviji BIOS, koji će, nadamo se, popraviti neke stvari.

AOpen AP5T-2

Prvi proizvod kompanije sa kojom se retko srećemo uvek je zanimljivo iskustvo. U pitanju je firma iz Acer grupacije, što odmah ukazuje na pouzdanost i kvalitet. Opremljena je TX setom čipova, što znači da smo ograničeni na 64 MB keširane memorije, ali uz SDRAM i moguće brzine rada magistrale od 50 do celih 83 MHz (verzija AP5T-1 nema ovu mogućnost). Ima četiri PCI i tri ISA slota, USB i PS/2 konektore, ali ne i mogućnost korišćenja ATX napajanja. Četiri SIMM i dva DIMM podnožja obezbeđuju širok izbor vrste i rasporeda memorije u sistemu.

Mada je mogućnost setovanja 75 MHz i 83 MHz nedokumentovana za TX set čipova, i samim tim označena kao mogućnost namenjena samo testiranju i verifikaciji, ova ploča omogućava da se sistem konfiguriše tako da pretekne skoro sve ostale ploče na ovom testu, bez obzira na set čipova. Trik je u tih 83 MHz: ako Pentium 166 MHz poteramo na 2*66 MHz, i potom na 2*83 MHz, razlika u dobijenim performansama će biti primetna, pre svega zahvaljujući bržem radu magistrale. Brzina pristupa memoriji će sa oko 50 MB/s porasti na preko 60 MB/s, a slično će se desiti i sa podacima koji stižu sa diska, podacima koji idu do video karte itd. Jedina "začkoljica" je što tu brzinu ne može svako da izdrži - u slučaju ove ploče, dovoljno je izabrati SDRAM memoriju, dok će sam TX set čipova rešiti ostatak problema. Postojanje Ultra-DMA protokola obezbeđuje sigurnost u radu diska - ranije je PIO mod 4 obično bio uzrok nestabilnog rada, pa se za rad na 83 MHz moralo preći u PIO mod 3.

Ukratrko, AOpen AP5T je vrlo brza ploča, koja zahvaljujući TX setu donosi mnogo lepih stvari, pre svega korisniku koji ceni brzinu. Mogućnost prilično sigurnog rada na 83 MHz magistrali je lepa vest, te je ovo jedan od boljih izbora prilikom kupovine.

Chaintech 5TDM

Konačno, ploča za nekoga ko voli mnogo da menja. 5TDM nema preklopnika, i po tome je jedinstvena. Revolucionarna SeePU (Sii-Pi-Ju) tehnologija omogućava da se svi parametri potrebni za rad ploče, a pre svega brzina i tip procesora, podese iz BIOS-a.

5TDM ploča zasnovana je na TX setu čipova, sa svim odgovarajućim ograničenjima i pogodnostima, uključujući Ultra-DMA i podršku za SDRAM. Omogućava brzine rada magistrale od 55 do 75 MHz, kao i kontrolu pregrevanja procesora. Zahvaljujući postojanju četiri SIMM i dva DIMM podnožja, tri ISA i četiri PCI slota, kao i mogućnosti prikljućenja na ATX izvor napajanja, ova ploča će se prilagoditi svakom Pentium okruženju u koje je "bacite".

Nije lako naći dovoljno dobre reči o činjenici da na ovoj ploči ne mora ništa da se podešava: više nećete brinuti o pravilom podešavanju napona za procesor, pošto ugrađena logika automatski prepoznaje da li je potrebno single ili dual-voltage napajanje, a korisnik treba samo da izabere osnovni napon: za Pentium MMX izaberete 2.8 V i sistem "shvati" da se traži dual-voltage napajanje. Logika će onemogućiti pogrešan izbor.

Na istom mestu u BIOS-u podešava se brzina magistrale i količnik za množenje kojim se dobija brzina procesora (ako korisnik nije siguran, pomoći će mu detaljna tabela data u dokumentaciji ploče). Kada savladate podešavanja, zamena procesora postaje dečja igra, pa korisnici skloni eksperimentisanju imaju pred sobom pravi mali raj.

Na testovima ploča se našla među tri najbrže, mada nije briljirala po svim rezultatima. Predstavlja izvandernu kombinacuju, uz naše žaljenje što setovanje 83 MHz nije moguće - da ima i to, ploča bi bila idealna.

Rezultati i tumačenje

Prostor nam ne dozvoljava da prikažemo sve testove koje smo vršili, te ćemo se ograničiti na nekoliko najzanimljivijih ploča. Ne znači da su ploče čije smo rezultate preskočili loš izbor, već samo da je na testu bila ploča koja daje praktično identičan skor.

Pre svega, zanimljivo je pogledati kako se ista ploča, uz malo eksperimentisanja, može od dobre pretvoriti u odličnu. Kao primer smo uzeli Asus TX97E, koja se pokazala najboljom na ovom testu iz mnogo razloga. Probali smo da zamenom procesora i memorije postignemo najbolje moguće rezultate. Prosta promena brzine procesora veoma malo utiče na rad disk sistema, pošto je za njega važna brzina magistrale, a ona je ista kod Pentium-a 133 i 166, pa i Pentium-a 166 MMX. Očit je uticaj na video kartu, kako brzine procesora, tako i osnovne memorije: postavljanjem P166 MMX procesora, rezultat je u odnosu na Pentium 133 skočio za oko 30%, što je itekako primetno. Zamena EDO memorije SDRAM-om donela je oko 2% poboljšanja, što može biti značajno.

Kako bi svi rezultati bili međusobno uporedivi, odlučili smo da posmatramo samo vrednosti dobijene setovanjem ploča na 2.5*66 MHz i postavljanjem 32 MB EDO memorije i Pentium 166 MMX procesora, koji iz ploče očito izvlači maksimu. Tabela 3 pokazuje da su razlike među pločama merljive, mada je ipak reč o procentima - razlika između najlošijeg i najboljeg CPUmark16 rezultata je oko 2%, a slično važi i za video kartu. Iz tabele se odmah vidi i mogući brzinski pobednik na ovom testu: Asus TX97 je briljirala na skoro svim testovima, osim na polju grafičkih operacija, gde zaostaje za skoro nemerljivih 0.1 Winmark poena.

Nismo mogli da se uzdržimo a da ne probamo i setovanje AOpen ploče na 2*83 MHz. Tabela 4 pokazuje ovako dobijene rezultate, potvrđujući da ova brzina u praktičnom radu pokazuje brojne prednosti. Ubrzani su skoro svi elementi sistema, mada ostaje činjenica da ova brzina za TX set čipova nije dokumentovana, tj. da postoji mogućnost oštećenja ploče ili neke od komponenti.

Chaintech 5TDM ploča bez preklopnika je pokazala da ona stara "šta ne platiš na mostu, platićeš na ćupriji" ne mora uvek da bude tačna. Sva inteligencija ploče nije odmogla njenoj brzini, te se ona po rezultatima našla u samom vrhu. Kao što se vidi iz tabele, disk je sporiji, ali video i procesor briljiraju.

Ostale ploče nisu postigle rezultate koji bi se nečim isticali. GA586HX je brza ploča, ali sasvim u rangu svog starog takmaca, Biostar 8500TUC - mada ima sporiji disk sistem od nje, GA586HX brže radi sa memorijom i procesorom, što je, uz gotovo identične rezultate grafičkih testova, čini za nijansu bržom u realnom radu.

Krunu našeg razmatranja daje Winstone test, koji pokazuje ponašanje ploča u ralnom radu. Rezultati se u priličnoj meri poklapaju sa već rečenim, tako da ostaje definitivan zaključak da je najbolja ploča na ovom testu Asus TX97E, ne samo sbog najboljih performansi, već i zbog svega ostalog što nudi. Verzija TX97, koja nema SIMM podnožja je, je podjednako brza. Drugo mesto, po kvalitetu i brzini, zauzima AOpen AP5T, koja ne samo da je jako brza, nego omogućava i bezbedno setovanje na 83 MHz, što je primamljiva stvar - nismo, naravno, uzeli u obzir rezultat postignut ovakvim setovanjem, pošto je reč o nečemu što ni prozivođač ploče ne preporučuje. Tik iza nje je Chaintech-ov 5TDBM, koji nudi i brzinu i lakoću podešavanja. Izbor bilo koje od ove tri ploče neće biti pogrešan, ako je budžet dovoljno veliki. Ako se akcenat stavlja na odnos cene i kvaliteta, bilo koja druga ploča na ovom testu je moguć izbor, mada bi bismo uvek pre obratili pažnju na ploče sa TX setom čipova.

Zaključak

Testovi su pokazali tri veoma važne stvari. Pre svega, tri najbolja rezultata su postigle ploče "sa imenom", odnosno ploče iza kojih stoje kompanije koja cenu svog prozivoda grade na realnim vrednostima. Drugo, novi TX set čipova neće doneti nikakva revolucionarna ubrzanja, već svega par procenata u najvećem broju slučajeva. Treće, po ko zna koji put, sva moguća ubrzanja IDE interfejsa ne mogu da nadomeste sporost diskova - racionalnije je brinuti o komponentama, koje u realnom radu, u dobro konfigurisanom računaru, znače mnogo više.

Na kraju, budimo proroci. Kao što smo svojevremeno tvrdili da je 512 KB internog keša potrebno za svaki računar koji teži vrhunskim performansama (svi na ovom testu imali su upravo toliko L2 keša), tako danas kažemo da je budućnost u SDRAM memoriji i da EDO memorija više nema šta da pokaže na ovim brzinama. TX set čipova i SDRAM u ovom trenutku predstavljaju najbolji izbor.

Overclocking

U tekstu više puta pominjemo ponašanje ploča na 75 i 83 MHz. Radi se o brzinama koje proizvođači ploča ne preporučuju, što znači da takvo podizanje brzine može da izazove oštećenje hardvera ili, verovatnije, neopuzdan rad sistema. Zato ne savetujemo da profesionalnu primenu zasnujete na matičnoj ploči koju ćete podići na neku od tih frekvencija - radi se o brzinama koje za sada imaju smisla pre svega u laboratorijskim uslovima. Ipak, ne sumnjamo da će u budućnosti matične ploče standardno raditi na tim frekvencijama, pa neke od izloženih rezultata treba posmatrati pre svega kao pogled u blisku budućnost.