GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #185 > Hardver
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
LED art
Voja Antonić
Kada se s pojavom svake nove tehnologije ne bi menjao i pristup likovnoj umetnosti, verovatno bismo i danas bili na nivou pećinskog slikarstva. Nova umetnost XXI veka vezana je za LED svetla...
- PC #185 u prodaji po ceni od 110 din
broj

LED art

(kliknite za veću sliku)

Jedino pravilo koje u umetnosti važi glasi da nema pravila. Zato smo imali prilike da posećujemo umetničke galerije u kojima su izloženi eksponati načinjeni od goveđe balege, proteza za ljudske udove ili ofarbanih matičnih ploča starih kompjutera. Zašto ne bismo onda iskoristili i blago koje nam nudi savremena mikroelektronika – čarobnu svetleću tačku koju čini svetleća dioda, poznatija kao LED (Light Emiting Diode)?

Pre oko dve godine opširno smo pisali o LED rasveti (PC #164, #165 i #166), a ovde će biti reči o primeni ovog izvora svetlosti u umetničkom izražavanju. Za sada ćemo zanemariti gigantske LED ekrane koji se koriste kao elektronski bilbordi za reklame, jer su to su skupe naprave stvorene zato da svom vlasniku donesu profit i od njih ne treba očekivati viši umetnički domet od TV Teleshop emisija.

Pojavom kompjutera i Interneta, promenila se ne samo priroda medija i razmene informacija, nego je i umetnost demokratizovana – postala je pristupačna skoro svima. Dobili smo priliku ne samo da budemo puki posmatrači umetničkih dela, nego i aktivni stvaraoci. Takav pristup će ukloniti mistifikaciju kojom su sve umetnosti obavijene i pokazati da stvaralac može da bude svako ko oseća potrebu za tim.

Jednostavna i popularna primena

(kliknite za veću sliku)

Najlakši način da počnete da se igrate sa LED kreacijama jeste da napravite LED throwie, što bismo mogli približno da prevedemo kao „LED bacač“. Ne treba vam čak ni lemilica: dovoljno je da uzmete litijumsku bateriju (cilindričnu, u obliku dugmeta), da preko nje „najašete“ LED i da taj spoj osigurate sa malo lepljive trake. Nije vam potreban čak ni otpornik za ograničavanje struje, naročito ako upotrebite plavi ili beli LED, jer njihov radni napon (oko 3 volta) odgovara naponu baterije. Crveni ili žuti LED će brže isprazniti bateriju jer je njihov radni napon manji, pa će iz standardne litijumske baterije od 3 V povući nešto jaču struju, a crveni LED‑ovi će, zbog niskog radnog napona od 1,6 do 2,2 V najgore proći, jer će neki od njih pri tom možda i pregoreti.

Pozitivan (duži) izvod LED‑a ide na ravnu stranu baterije sa oznakom „+“ a kraći na ispupčenu. Nikakva šteta neće nastupiti ni ako pogrešite, jer LED podnosi inverzan napon do 5 V. Prekidač nije potreban, jer ovo „umetničko delo“ nije ni napravljeno da traje večito. Životni vek zavisi od kvaliteta baterije, ali treba očekivati da će sa standardnom baterijom CR2032 raditi bez prekida oko 7 dana. Cilj je da ga zakačimo negde gde će noću biti vidljivo i provokativno – moglo bi se reći da je već i to dovoljno da ga proglasimo za umetničko delo.

Primena će biti još šira ako uz ovu jednostavnu napravu, sa još jednim namotajem lepljive trake, pričvrstimo i mali cilindrični magnet (najbolje neodijumski), jer ćemo onda moći da ga bacimo visoko na neku metalnu površinu, gde će se zalepiti i ostati nedostupno – hajde da se našalimo – vandalima i kradljivcima umetničkih eksponata. Ako ga bacamo na drvo, umesto magneta poslužiće komad tankog užeta na čiji kraj je zavezana grančica, taman toliko velika da se zaglavi u krošnji.

Ovakve igračke su vrlo privlačne za decu, koja lako mogu da ih naprave svojim rukama i da im pronađu bezbroj mesta na koja bi ih zakačila. To je lep način da se deca animiraju, da uposle svoju maštu i osete zadovoljstvo što su sama nešto napravila. Sve je to dobra osnova za razvoj kreativnosti i želje da nastave da stvaraju.

Crtanje svetlosnom olovkom

(kliknite za veću sliku)

Ako ste već žrtvovali nekoliko minuta truda i nekoliko desetina dinara da napravite LED bacač, otvara vam se mogućnost da ga uposlite na lepši način. Jedini zahtev jeste da imate foto-aparat koji može da pravi snimke sa fiksnom ekspozicijom od nekoliko sekundi. Dok traje ekspozicija, vi ćete svetlećom tačkom u mraku nacrtati nešto ispred objektiva. Jeftine „kockice“ i foto-aparati u mobilnim telefonima obično ne prihvataju ručno podešavanje dugih ekspozicija, ali će mnogi od njih u mraku dati dovoljno vremena da naškrabamo nešto pre nego što se ekspozicija završi. Probajte!

Foto-aparati iz srednje klase po pravilu imaju raskošne opcije za duge ekspozicije, pa s njima neće biti problema. Naravno, neophodno je da foto-aparat bude nepokretan na nekoj čvrstoj podlozi, najbolje na stativu. Takođe je poželjno da ima mogućnost ručnog izoštravanja, jer je mala mogućnost da će u mraku uspeti da automatski podesi precizan fokus.

Ako hoćemo da fotografija sadrži i realističan detalj (recimo, da se vidi i osoba koja crta po vazduhu LED bacačem), trebaće nam i blic. Neki foto-aparati imaju opciju da neposredno pred kraj duge ekspozicije uključe blic, ali ako nemamo takav, možemo da se poslužimo drugim foto-aparatom čija će jedina funkcija biti da svojim bleskom na trenutak osvetli scenu. Ako ni to nemamo, napravićemo dva snimka – jedan sa dugom ekspozicijom u mraku, na kome ćemo crtati LED bacačem, a drugi samo sa blicem, da bismo u nekom od programa za obradu slike napravili digitalni ekvivalent duploj ekspoziciji.

Pošto ekspozicija traje dugo, podrazumeva se snimanje u mraku ili sa vrlo malo svetla. Vešti fotografi će sačekati pravi trenutak u smrkavanju (ili podesiti rasvetu u prostoriji), tako da uz tako dugu ekspoziciju nepokretni objekti budu dobro eksponirani, da sam LED ostavi jasan trag (ali da ne bude preeksponiran, što bi pokvarilo zasićenost njegove boje), a da se čovek koji rukom pokreće svetlu tačku uopšte ne vidi.

Posle nekiliko snimaka sa crtanjem i ispisivanjem slova po vazduhu, poželećemo da napravimo i malo složenije šare. Za ovo nam je potrebno samo parče tankog užeta, jer ako LED bacač vežemo i zavrtimo ga rukom, dobićemo zanimljive spiralne putanje. Za napredniju verziju ove tehnike možemo da napravimo složenije LED bacače, sa nekoliko raznobojnih LED‑ova. Umesto iz male litijumske baterije, napajaćemo ih strujom iz veće baterije ili ispravljača, a umesto konca može se koristiti fleksibilni kabl (po mogućstvu crni), koji od baterije iz džepa vodi do grupe LED‑ova. Treba samo paziti da, ako je napon baterije viši od 3 V, struju LED‑ova ograničimo otpornicima. Još jedan korak dalje mogao bi da bude dodavanje elektronike koja će vrlo brzo paliti i gasiti LED, što će za oko biti nevidljivo, ali će na snimku umesto kontinualne linije napraviti isprekidanu.

U naprednijoj varijanti napravićemo štap sa nizom raznobijnih LED‑ova. Postoje čak i primeri na kojima je ovakav štap povezan sa mikrokontrolerom koji je isprogramiran tako da kretanjem iza sebe ostavlja sliku. Ipak, ne morate ići tako daleko, jer i sa najjednostavnijim tehničkim resursima rezultati će biti fascinantni, ako imamo dovoljno mašte za osmišljavanje i spretnosti za realizaciju. Dobra zabava u društvu je zagarantovana, jer je kreativnost uvek uzbudljivija od pasivnog gubljenja vremena.

Svetlosna kinematička likovna dela

(kliknite za veću sliku)

Mada je veliki broj umetnika spremno dočekao digitalno doba i vešto koristi pomagala koja ono nudi, oni su ipak zainteresovani uglavnom za funkciju i upotrebnu vrednost tih pomagala, a malo njih je iskoristilo elektronske sklopove u strukturi svojih dela. Verovatno će još puno vremena proći dok se i digitalna elektronika ne rehabilituje, kao što je to nekada učinila matematika – mada su je umetnici potpuno ignorisali, danas joj se priznaje ne samo doprinos za zlatni presek, nego i suptilna estetika Fibonačijevog niza, Mandelbrotovih figura...

Pojavljuju se, u početku stidljivo, likovna dela koja hrabro pokazuju umetničku dušu ispunjenu otpornicima, integrisanim kolima, tranzistorima, pa i LED‑ovima. Održavaju se čak i izložbe s takvim eksponatima i interesovanje javnosti za sada ohrabruje, naročito u oblasti primenjene umetnosti. Ljudi su pokazali da žele da vide i dušu elektronskih sklopova, umesto da ona bude sakrivena iza plastičnih maski i kućišta. Ponekad su ta kućišta providna, čime su dizajneri pokazali da enterijer elektronskog uređaja može da bude ne samo funkcionalan, nego i lep.

U ovakva likovna dela se može ugraditi i ponašanje koje zadržava pažnju posmatrača. Biće neophodan kontroler i odgovarajući softver, a moguće je ugraditi senzore (pa i kameru) koji će ponašanje eksponata menjati u zavisnosti od akcija posmatrača.

Beskrajne sobe

(kliknite za veću sliku)

Yayoi Kusama, umetnica poznata u Japanu, bila je opsednuta obojenim tačkama ili „tufnama“, kako bismo mi rekli. Nacrtala ih je na milione u životu, jer je često cele sobe popunjavala njima, pri čemu ni jedan predmet nije poštedela svojom četkicom. Onoga trenutka kada su se na tržištu pojavili LED‑ovi, za nju se otvorio novi svet i od tada je napravila mnogo soba u kojima su LED‑ovi naprosto „lebdeli“ svuda u vazduhu. Ni to joj nije bilo dovoljno, pa je na sve zidove tih soba, kao i na pod i tavanicu, postavila ogledala u kojima su se likovi neograničeno multiplikovali. Tako se posetilac našao u prividno beskrajnom prostoru sa beskrajnim brojem raznobojnih LED‑ova oko sebe.

Jedan od njenih poznatih eksponata je velika šestougaona komora koja je iznutra obložena ogledalima, a na vrhu se nalazi matrični displej koji raznobojnim LED‑ovima, kao na kaleidoskopu, neprestano iscrtava šestostrane oblike. Displej se ogleda u podu i svim zidovima. Kada čovek proviri kroz otvor, nađe se u beskrajnom prostoru sa nemirnim LED‑ovima i svojim likom umnoženim mnogo puta u tom prostoru. Pored njegovog lika, u vazduhu kao da lebde i likovi još nekoliko ljudi koji proviruju kroz svoje prozore. Posle nekog vremena, kada čovek izvuče glavu iz ove psihodelične komore, teško mu je da poveruje da se ponovo nalazi u normalnom svetu.

Sve ovo je izazovno za savremene likovne umetnike, ali ispred njih i realizacije ovakvih eksponata postavlja se problem nepoznavanja novih tehnologija i mogućnosti koje nudi savremena mikroelektronika. To je šansa za elektroničare koji imaju umetničkih ambicija da pronađu svoj izraz i da urade onaj najizazovniji, pionirski deo posla. Oni će biti upamćeni kao istinski kreativni autori, a svi ostali samo kao njihovi sledbenici.

Vajari i slikari koji nameravaju da koriste LED‑ove svakako dobijaju šansu, ali isto tako i zamku koja može da ih odvede u površnost i bizarnost. Granica između kreativne upotrebe nove tehnologije i kiča može da bude veoma tanka, pa umetnik koji je spreman da povlađuje ukusu tržišta lako može da završi kao proizvođač svećica za novogodišnje jelke.

Slično se dogodilo sa svakom tehničkom novotarijom do sada. Stariji čitaoci će se možda setiti kako je u zlatno doba televizije efekat Chroma Key korišćen bez mere i ukusa, a sličan ishod imali su i trikovi u fotografiji i filmu, pa i sa elektronskim instrumentima u muzici. Izgleda da svaki tehnički novitet mora da prođe kroz fazu nezrelosti i pročišćenja, pre nego što naučimo da ga koristimo s merom.

Uskoro i kod nas

(kliknite za veću sliku)

Autor ovog teksta nije slučajno odabrao ovu temu, jer upravo priprema eksponate za izložbu koja će se (verovatno na jesen) održati u galeriji O3ON na Andrićevom vencu. Biće tu svega – od svake od opisanih tehnologija pomalo, ali težište svakako neće biti na statičnom izgledu, nego na dinamičkim svojstvima eksponata, što znači da će većina biti personifikovana, ne kroz izgled, nego kroz svoje ponašanje kroz koje će se, u drugom planu, očitavati njihova narav.

A ako je reč o umetničkom nivou izložbe, nije neophodno da baš od svake LED aplikacije očekujete visok umetnički domet. Ako poželite da se bavite LED art stvaralaštvom, ne upuštajte se u dubokoumne diskusije o umetnosti i ne obraćajte previše pažnje na mišljenje kritičara. Ja, naprosto, ne želim da budem umetnik, jer takvih i onako imamo previše. Radije bih se predstavio kao radoznali stvaralac spreman na eksperimente... a takvih, nažalost, imamo premalo.

SLEDEĆI TEKST U PC #185
preview
Na vrhu LG piramide
Branislav Bubanja


.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter