 | | (kliknite za veću sliku) |
Android je open source operativni sistem, prvenstveno razvijen za ARM procesore. Google ga je namenio mobilnim telefonima, a onda je prešao i na tablete. Otvorenost koda, jednostavnost korišćenja i ogromna baza korisnika predstavljaju odličnu osnovu za širenje Android‑a na druge platforme: stižu medija centri koji rade pod Android‑om, najavljeni su televizori koji će u osnovi svojih smart funkcionalnosti imati ovu platformu, a sada je vreme za sledeći proboj.
Kako je počelo?
Netbook kompjuteri su pretežno zasnovani na Intel‑ovim procesorima Atom (arhitektura x86) i na njima rade različite verzije Windows‑a. Neki proizvođači su hteli da uštede na licenci instalirajući Linux umesto Windows‑a, ali takvi modeli nisu previše uspešni – Linux, ma koliko bio dobar, ipak je za mnoge korisnike prekomplikovan. S druge strane, Gartner i IDS su objavili da je prošle godine prodato oko 470 miliona pametnih telefona, od čega je oko 240 miliona bilo sa Android‑om. U toku ove godine predviđa se da će biti prodato oko 630 miliona telefona, od čega će oko 350 miliona biti sa Android‑om. Drugim rečima, korisnici su prihvatili Android i znaju da ga koriste. Zašto onda taj poznati interfejs i poznati način rada ne preneti i na PC?
 |
Glavni problem su arhitekture ARM i x86 platformi – Android naprosto nije predviđen za rad na PC platformi. Tu je i razlika u upravljanju, jer se PC uglavnom kontroliše putem miša i tastature, a telefoni i tableti pipkanjem po ekranu. Ipak, ogromna količina netbook računara, a u poslednje vreme i sve veći izbor tableta koji su zasnovani na Intel‑ovim procesorima, dala je programerima ideju da modifikuju Android; nastao je Android‑x86. U početku se ovaj projekat sastojao od serije pečeva u kodu Android‑a, ali pošto je interesovanje raslo, napravljeno je nekoliko verzija Android‑a x86. Većina tih projekata je okupljena oko portala www.android-x86.org  .
U download sekciji sajta pronaći ćete verzije prilagođene različitim mašinama: Asus‑ovi laptopovi, netbook računari, nekoliko tableta zasnovanih na Intel‑ovoj ili AMD‑ovoj platformi... O uspešnosti projekta govori i to što su ih pojedini proizvođači računara (tableta), nakon detaljnog testiranja, prihvatili i proglasili zvaničnim. Primera je tablet Viewsonic Viewpad 10 Dual Boot, koji se isporučuje sa Windows‑om i Android‑om. Starije verzije ovog tableta su imale fabrički instaliran Android 1.6, a na Viewsonic‑ovom sajtu postoji kompletno uputstvo i link ka Android x86 komuni odakle može da se preuzme Android x86 2.2, optimizovan za ovaj tablet.
Kad smo već kod verzija Android‑a, poznato je da je aktuelna verzija 4.0 (Ice Cream Sandwich). Na sajtu postoji tridesetak varijacija Android‑a grupisanih po verzijama, koje se nalaze u različitim stadijumima razvoja. Na primer, verzija 2.2 (Froyo) smatra se stabilnom, jer na njoj (skoro) sve radi kako je predviđeno. Verzija 2.3 (Gingerbread) je u fazi RC1, verzija 3.2 (Honeycomb) ima oznaku RC2, dok je verzija 4.0 dostupna za download, ali je još uvek u ranoj razvojnoj fazi; brojne opcije tu trenutno ne funkcionišu.
Instalacija
 | U verziji za x86 arhitekturu nema obilja aplikacija na koje smo navikli na mobilnim uređajima
(kliknite za veću sliku) |
Android je možda prvenstveno namenjen za „pipkanje“, ali dobro sarađuje s mišem i tastaturom. To znači da vaš računar možete da koristite na način na koji ste navikli, samo što ćete umesto Windows‑a imati operativni sistem koji ste do sada koristili na telefonu ili tabletu. Instalacioni paketi su dati u ISO obliku, koji omogućava i instalaciju u Live varijanti. Time je obezbeđen jednostavan uvid u mogućnosti svake od dostupnih verzija, bez bojazni da ćete nešto pokvariti na računaru. Ako planirate instalaciju na tablet računaru koji je zasnovan na x86 platformi, neophodno je da obezbedite neku eksternu tastaturu.
Primetićete da su neki modeli računara posebno izdvojeni, što znači da je za njih napravljena bolja podrška i da će tu sve raditi kako treba. Ako se vaš računar ne nalazi na spisku, što je realnija varijanta, preporučujemo da probate generičku varijantu 2.2. Ukoliko želite da instalaciju izvršite na netbook, biće vam neophodan USB disk, a ako to radite na PC‑ju, možete da iskoristite i butabilni CD/DVD. Pošto USB instalacija funkcioniše na svim računarima, koristićemo je kao primer.
 | Za pravljenje instalacionog USB diska biće vam potreban besplatni program Unebootin koji ćete preuzeti sa unetbootin.sourceforge.net
(kliknite za veću sliku) |
Za pravljenje instalacionog USB diska biće vam potreban besplatni program Unebootin koji ćete preuzeti sa unetbootin.sourceforge.net. Pokrenite ga, odaberite da se podaci kopiraju iz ISO datoteke, zadajte slovnu oznaku USB diska i nakon nekoliko minuta sve će biti spremno za instalaciju. Na računaru uđite u BIOS Setup (eto zašto je potrebna eksterna tastatura) i podesite da se sistem podiže sa USB‑a. Prilikom pokretanja instalacije, na ekranu će se prikazati tekstualni meni s nekoliko opcija. Preporučujemo da za početak odaberete Live CD – Run Android‑x86 without installation. Ako sve bude dobro radilo, kasnije možete da instalirate Android na hard‑disk. Instalacija na hard‑disk je moguća na EXT2, EXT3, NTFS i FAT32 particije. Obratite pažnju da kod FAT32 particija nije moguće čuvanje snimljenih podataka – sve što snimite biće izgubljeno nakon gašenja sistema, pa će se Android x86 ponašati kao da se radi o Live instalaciji.
Dozvoljeno je kreiranje dual boot okruženja, ali pre nego što se odlučite za punu instalaciju, još jednom napominjemo da budete pažljivi, naročito ako čačkate particije: pogrešan korak može da uništi podatke sa diska. Stoga je backup veoma poželjan.
Prednosti i mane
 | Pre instalacije Android pita za uobičajene dozvole za pristup sistemu
(kliknite za veću sliku) |
Šta može da se očekuje od Android x86 instalacije na PC‑ju? Za početak, fantastično brzo podizanje sistema: na tabletu zasnovanom na procesoru Atom, na kome smo sve ovo probali, podizanje Windows‑a 7 traje više od minuta, a Android‑a samo 11 sekundi. Aplikacije su takođe znatno agilnije i njihov odziv je mnogo brži nego kod Windows‑a. Dobro, Android programi su daleko kompaktniji od Windows programa, ali osećaj prilikom rada je kao da su u pitanju dve različite mašine. Ova konstatacija se odnosi i na netbook računare, koji će prosto poleteti pod Android‑om.
Najveća mana Android‑a x86 je to što nije u potpunosti kompatibilan s klasičnim Android‑om. Kažu da oko 75 odsto aplikacija može da se pokrene na x86 portu Android‑a, ali je naše testiranje dalo mnogo slabije rezultate: na verziji Android x86 2.2 je gotovo 70% aplikacija koje autor ovog teksta koristi na Android uređajima bilo neupotrebljivo. Zašto je to tako? Aplikacije za Android se pokreću u nekoj vrsti virtuelne mašine i tu bi teoretski trebalo da bude nebitno koja procesorska arhitektura se nalazi u pozadini. To važi za aplikacije koje ne pozivaju biblioteke pisane za ARM arhitekturu. Ako aplikacija pokuša da pozove neku takvu biblioteku na x86, shvatiće da biblioteka ne postoji i neće raditi (tačnije, neće hteti ni da se instalira). Izgleda da većina aplikacija poziva neku od takvih biblioteka, što se naročito odnosi na procesorski zahtevne aplikacije, kao i na 3D igre – nećete moći da igrate „ljute ptičice“. Sa druge strane, sve što smo uspeli da pokrenemo radilo je jednako dobro kao na originalnom Android‑u.
 | Najbolje da se odlučite za Live instalaciju. Moguća je i instalacija na posebnu particiju uz dual boot opciju, ali tekkada budete sigurni da želite Android na PC-ju
(kliknite za veću sliku) |
Povezani problem je nepostojanje Market‑a: Android x86 nije oficijelna verzija, pa Google ne dozvoljava pristup Market‑u. Uostalom, preuzimanje aplikacija koje ne mogu da se pokrenu nije baš dobra reklama ni za Android Market, niti za proizvođače tih programa. Ako baš insistirate na tome da probate instalacije različitih programa, uvek možete da posetite neki od alternativnih Market‑a, kao i da pronađete direktne linkove do aplikacija.
I konačno, postoji realna mogućnost da određeni delovi sistema ne rade kako treba. Kod modela računara za koje postoji specijalizovana stabilna verzija Android‑a x86 ovo se neće dešavati, ali ako se odlučite za generičku verziju operativnog sistema, lako se može desiti da na računaru ne rade kamera, wireless, Bluetooth... Za neke od problema mogu da se nađu zakrpe, ali je teško očekivati da sve funkcioniše onako kako bi trebalo.
Ima li potencijala?
Android je odavno pokazao svoj potencijal, a korisnici i proizvođači su taj potencijal prepoznali. Android x86 dolazi iz „kuhinje“ nezavisnih programera, ali ga to možda čini i interesantnijim, pre svega za entuzijaste. Mesta za poboljšanja svakako ima, pa će proteći još neko vreme dok Android x86 ne postane prava alternativa Windows‑u (kao što je to Linux). Nadu u uspeh podgreva činjenica da je ovo OS koji korisnici već poznaju, pa barijera straha od novog ne postoji. Ako bismo birali između Android‑a x86 i Google Chromium OS‑a, smatramo da Android ima mnogo veće šanse da pusti korene u x86 svetu.
|
