|
Izreka kaže da ako izabereš posao koji voliš, u životu nećeš morati da provedeš ni jedan dan radeći. Izbor profesionalnog usmerenja je jedna od najtežih životnih odluka, posebno zato što moramo da je donesemo dok smo još mladi, a opet dovoljno odrasli da smo svesni da ta odluka čini jedan od najvažnijih faktora u određivanju naše budućnosti. Loš izbor karijere će vas učiniti u najmanju ruku nesrećnim čovekom, ali treba se zapitati koje su to osobine koje vaš budući poziv treba da ima da biste njime bili zadovoljni. Na ovo pitanje nije lako dati odgovor, ali u ovim neizvesnim vremenima jedan od ključnih faktora koji nas opredeljuje ka životnom pozivu jeste taj da za tim zanimanjem postoji potreba i da ono obezbeđuje lako pronalaženje posla i solidnu platu.
Tužna je činjenica da mnoga zanimanja koja na prvi pogled mladom čoveku deluju odlično mogu, posebno ovde i posebno sada, da odvedu ka ćorsokaku u karijeri, a da zatim zbog neispunjenih očekivanja vremenom postanu i potpuno odbojna, pa da rezultat bude dijametralno suprotan onome što izreka kaže. Ako ste sigurni da znate šta želite onda samo napred, ali ako ste u dilemi, obavezno razmislite o onome šta ćete zaista moći da radite sa svojim zanimanjem kada izađete iz škole, kao i za pet ili deset godina od tada.
Karijera u oblasti informaciono‑komunikacionih tehnologija predstavlja dobar izbor kada je reč o perspektivi za pronalaženje posla, mogućnosti napredovanja i visini zarade. Svi oni koji trenutno razmišljaju o profesionalnom usmerenju, a imaju afiniteta prema računarima, telekomunikacijama i tehnologiji uopšte, treba da stave IT negde pri vrhu svoje liste prioriteta. Uprkos ekonomskoj krizi, IT stručnjaci su traženi, čak i u našoj zemlji, plate su relativno dobre, a smer u kom se ovo veliko tržište kreće garantuje da će posla biti i u budućnosti, verovatno sve više i više.
IT oko nas
Zbog čega je IT tako interesantan izbor karijere? Pa, najkraće rečeno, zato što su informacione tehnologije svuda oko nas i čime god da se bavite, imaćete nekog dodira sa ovom oblašću. Živomo u informatičkom dobu, pa se skoro svaka grana privrede, u manjoj ili većoj meri, oslanja na informacione tehnologije. Kvalifikovanost za rad sa informacionim tehnologijama znači i posrednu ili neposrednu kvalifikovanost za rad u mnogim granama privrede i u veoma velikom broju firmi.
Pomislite samo: koliko danas uopšte ima delatnosti u kojima nisu potrebni računar, telefon, Internet, elektronska pošta... Priznaćete – vrlo malo. A za svaki od njih je potreban neko ko će sve te informacione servise prvo da implementira na odgovarajući način, zatim održava u ispravnom stanju i, naravno, dalje ih razvija i poboljšava, prateći korak sa vremenom i razvojem novih tehnologija.
Neko ko se opredeli za informacione tehnologije može da se bavi razvojem softvera – namenskog za potrebe specifične privredne grane ili opšte namene, kao što su sve popularnije aplikacije za smart telefone. Može da se opredeli za Web dizajn, pa će mu svaka firma koja ima svoj sajt (a koja ga danas nema?) biti potencijalni klijent. Velike telekomunikacione kompanije, operateri mobilne i fiksne telefonije, Internet provajderi... svi oni imaju čitave organizacione celine koji se bave samo informacionim tehnologijama, ali radnici ovog profila su potrebni i poslodavcima čija osnovna delatnost ne leži u ICT oblasti
IT tehničar ili inženjer može da nađe posao u svakoj većoj kompaniji koja poseduje računarsku mrežu i domen, jer je njima potreban neko ko će da administrira mrežu i održava računare. A računare danas ima svaka kompanija, pa je potraga za kadrovima imperativ. Svakoj banci su potrebni IT stručnjaci, jer se sve finansijske transakcije danas obavljaju elektronski, pa su tu mnogobrojni serveri koji ne smeju da stanu i aplikacije koje ne smeju da naprave grešku. Gde god postoje informacioni sistemi – u zdravstvenim ustanovama, policijskim stanicama, magacinima, maloprodajnim tržnim centrima – tu ćete naći i nekoga ko se bavi informacionim tehnologijama. Zato je za kandidata sa diplomom iz IT oblasti spisak potencijalnih poslodavaca impresivan.
Šta kaže statistika
Svi znamo da se po biroima za zapošljavanje u Srbiji nalazi mnogo ljudi, dok je radnih mesta malo, ali šanse za uspešno pronalaženje adekvatnog posla dodatno kvari nesklad između obrazovanja nezaposlenih i profila koje poslodavci traže. Primera radi, sredinom prošle godine na birou rada je bilo oko deset puta više ekonomista koji su čekali na posao nego kandidata sa diplomom iz oblasti informacionih tehnologija, što govori da je ova potonja struka tražena daleko više od one prve. U ovo možete vrlo lako da se uverite ako pogledate oglase za posao – jedan od najpopularnijih portala za zapošljavanje, Infostud, izbaciće vam za IT kao kriterijum pretrage u svakom trenutku više stotina oglasa za posao.
Ako se pozabavite pretragom Interneta, otkrićete da postoje čak i specijalizovani portali koji se bave samo poslovima u oblasti informacionih tehnologija. Jedan od razloga što IT stručnjaci lako nalaze posao jeste i taj što brojne obrazovne ustanove imaju saradnju sa privredom, pa studenti tokom obavezne prakse dolaze u dodir sa realnim radnim okruženjima. Najbolji studenti već tada bivaju primećeni i regrutovani od poslodavaca, pa ni nemaju kontakta sa biroom rada, već pravo iz škole odlaze na svoj prvi posao.
Imajući sve ovo u vidu, za hronično nezaposlene kandidate nije loša ideja ni da razmišljaju o efikasnoj prekvalifikaciji. Postoje kursevi koji ih mogu usmeriti ka IT domenu, a pravo rešenje je uvek formalno obrazovanje, koje bi im donelo i diplomu.
Posao u Srbiji, plata sa Zapada
Znanje iz oblasti ICT koje ima stručnjak iz Srbije obično nije mnogo različito od znanja koje se očekuje u inostranstvu, što otvara mogućnosti za zaposlenje u drugim, razvijenim zemljama. Većina nas koji živimo i radimo ovde čezne za uslovima rada, a posebno platama koje imaju zaposleni u zemljama Zapadne Evrope i Amerike, ali mnogi ne mogu ili ne žele da se otisnu u svet. Odliv mozgova predstavlja i odliv novca uloženog u obrazovanje kadrova, kao i svojevrsnu negativnu selekciju društva u celini.
Stručnost u oblasti informacionih tehnologija koje su danas u sve većoj meri geografski neuslovljene, nudi vrlo primamljivu mogućnost rada za strane poslodavce, ali sa radnim mestom u Srbiji. Outsourcing podrazumeva transfer određenih poslova ili čak kontrole nad određenim poslovnim procesima na spoljnog provajdera koji, zahvaljujući Internetu i drugim modernim sredstvima komunikacije, može da bude i na drugom kraju sveta. Ovakav koncept omogućava klijentu da ne brine o nabavci, održavanju i nadogradnji IT resursa, što za posledicu ima smanjenje i troškova nabavke i troškova održavanja.
Ako ste dobar software developer ili inženjer koji projektuje u nekom CAD softveru, vaša kompetentnost je sasvim dovoljna da se nekom poslodavcu sa Zapada isplati da vas angažuje da odradite određeni posao – radna snaga u Srbiji je jeftinija nego u njegovoj zemlji. Čitav posao, kao i isplata zarade se obavlja elektronski, komunikacija teče elektronskom poštom, poslodavac i radnik se nikada ne sretnu uživo, a obe strane su srećne i zadovoljne. Čak i ako ste zaposleni u nekoj domaćoj IT kompaniji, vrlo često su naručioci posla na kome ta kompanija radi iz inostranstva, pa i to spada u outsourcing.
U doba globalne ekonomske krize, kada svi pokušavaju da smanje troškove poslovanja, stručna snaga u našoj zemlji postaje zanimljiva poslodavcima iz razvijenog sveta, pa IT outsourcing predstavlja veliku šansu za naše stručnjake. Rešenja koja su razvijena u Srbiji koriste i neke od najvećih svetskih IT kompanija.
Kojim putem do diplome?
IT je dosta širok pojam, pa se tako sa ovom oblašću u velikoj meri prepliću i poklapaju telekomunikacije, zbog čega se često koristi proširen termin ICT (Information and Communication Technology), kao i određene oblasti elektrotehnike. Zbog toga škole na kojima se izučavaju veštine iz ovih oblasti takođe u manjoj ili većoj meri potpadaju pod IT.
Već nakon osnovne škole, učenik može da se odluči za usavršavanje u IT oblasti i upiše neku od srednjih stručnih škola. Kad je o visokom školstvu reč, jedna od najvažnijih odluka koju treba doneti na samom početku je izbor između akademskih i strukovnih studija. Akademske studije podrazumevaju usmeravanje ka teoriji i naučnom radu i otvaraju put ka master i doktorskim studijama, dok su strukovne više okrenute ka sticanju praktičnih znanja i veština iz ove oblasti, manje su opterećene matematikom, programiranjem, elektronikom i sličnim (za neke) bauk‑predmetima, ali zahvaljujući orijentisanosti ka praksi, obično brže vode do zaposlenja.
Različite škole i različiti studijski programi u njima pokrivaju širok spektar oblasti iz ICT domena, pa se na akademskim studijama izučavaju programiranje i programski jezici, algoritmi, arhitektura računara, računarske mreže, različiti operativni sistemi, računarska grafika, upravljanje informacijama i multimedijalni sistemi. Tipičan program strukovnih studija usmeren je ka obrazovanju sistem administratrora, administratora mreža, baza, IT servis menadžera itd.
Pobrojane oblasti obrazovanja predstavljaju samo neke od tipičnih primera – kompletan spisak svega što potpada pod informatično obrazovanje je mnogo širi i verovatno ga nije ni moguće sastaviti, jer je IT okruženje dinamično i neprestano se menja. Smatra se da se u ovoj oblasti značajna smena tehnologije dešava na svakih godinu ipo dana, pa je za IT stručnjake veoma važno da se nikada ne uljuljkaju u svoje trenutno znanje i veštine, već da stalno drže korak sa novim tehnologijama.
Stare i nove škole
U vreme kada je autor ovog teksta birao brazovanje, broj visokoškolskih ustanova na kojima se izučavao IT mogao je da se nabroji na prste jedne ruke. Sada je izbor mnogo veći, što otvara više mogućnosti, ali i donosi dileme. PC Press će pokušati da u narednim izdanjima predstavi ono što se u Srbiji nudi u domenu IT obrazovanja, kako bi olakšao izbor karijere osnovcima i srednjoškolcima koji imaju afinitete prema ovoj oblasti.
Jedno od pitanja koje se danas često potežu jeste dilema državna ili privatna škola. Na ovo pitanje nema jednoznačnog odgovora, jer i u jednoj i drugoj kategoriji ima i dobrih i loših izbora, a ni ti izbori nisu skrojeni po svačijoj meri, pa će ono što je za nekoga odlično, za drugoga biti loše i obrnuto. Privatne škole su po pravilu bolje opremljene i posvećuju više pažnje pojedincima, ali skupo plaćena školarina nije garancija da diploma nosi i adekvatno znanje, a to se brzo pokaže kod poslodavca. Sa druge strane, neke prednosti koje se tradicionalno vezuju za državne škole se sve više pojavljuju i u privatnom obrazovanju, pa tako nisu retki slučajevi da privatne škole stipendiraju najbolje učenike, obezbeđuju popuste na školarine pobednicima sa srednjoškolskih takmičenja iz informatike i slično.
Svim ovim temama ćemo se detaljno baviti narednih meseci, kako bismo vas blagovremeno informisali o svemu onome što vas čeka prilikom upisa u srednje stručne škole i visokoškolske ustanove na kojima se izučavaju informacione tehnologije.
|
