| (kliknite za veću sliku) |
Tako dalek put možda i nije bio neophodan, jer već i letimičan pregled ovogodišnjih vesti svedoči da je kompanija Huawei izašla iz krugova uskostručnih poznavalaca telekomunikacija, gde njena poslovna kartica odavno deluje respektabilno. Nekoliko osnovnih podataka pokazaće nam šta je ovog proizvođača opreme dovelo u tako visoke krugove. Huawei je privatna kompanija osnovana 1987, koja ove godine beleži 10 godina prisustva u Evropi, što je i bio neposredan povod za poziv. Za kratko vreme Huawei se probio kao jedan od najvećih (a često i najveći) ponuđač u oblastima fiksne i mobilne komunikacije, ali i kao kompanija koja nudi savremena i otvorena softverska rešenja u oblasti telekomunikacija.
Kompanija je danas prisutna u preko 150 zemalja sveta, gde ima regionalna sedišta i preko 140.000 zaposlenih. Nije bez značaja činjenica da Huawei zapošljava preko 72 procenta lokalnih kadrova, što govori o velikom potencijalu za saradnju s lokalnim privredama. Ogroman uspeh otvorio je vrata novim ulaganjima, pa nam je Huawei predstavio dalje pravce razvoja, a dva najvažnija segmenta u koja se ulaže su mobilni uređaji i Enterprise rešenja u raznim oblastima primene ICT tehnologija.
Za više od dinar
| (kliknite za veću sliku) |
I do sada je Huawei bio poznat po smartfonima i tabletima, ali se mahom radilo o segmentu povoljne kupovine. Pouzdane i jednostavne uređaje koristili su uglavnom operatori za brendiranje svoje mreže i usluga, a tek u retkim slučajevima pojavljivao se brend Huawei. Protekli Word Mobile Congress doneo je iznenađenje u vidu sasvim drugačijih mobilnih uređaja kojima je Huawei od ove godine dodelio poseban status unutar kompanije. Terminal Devices, kako Huawei označava ovaj segment, treba ubuduće da se bavi mnogo inovativnijim uređajima i da mnogo jače promoviše sopstveni brend.
Veoma prijatno iznenađenje priredili su serijom Ascend P i Ascend D telefona baziranih na TI OMAP arhitekturi. Seriju P krase QWVGA AMOLED ekrani (540×960) dijagonale 4,3“, a Ascend D1 serija donosi rezoluciju od 720×1280 na ekranu dijagonale 4,5“. Vrlo primamljiv prateći hardver upotpunjen je Android‑om 4.0 (Ice Cream Sandwich) već u startu. Slična je i MediaPad serija tableta bazirana na Qalcomm arhitekturi (dual‑core Snapdragon 1,2 GHz + Adreno 200 GPU). Opremljeni su IPS kapacitivnim ekranima od 7“ i rezolucije 800×1280, a raspoloživi su u varijanti sa GSM podrškom i bez nje.
Karakteristike nedvosmisleno govore da će se ovi uređaji boriti za korisnike u višem cenovnom rangu. Najveću radoznalost ipak izazivaju najavljeni smartfon Ascend D quad (i quad XL), te tablet MediaPad 10 FHD. Na ovim uređajima premijeru će doživeti Huawei platforma K3. Radi se o modernoj četvorojezgarnoj arhitekturi kod koje su sva Cortex‑A9 jezgra 64‑bitna (istina, 64‑bitne su adresna i data magistrala, dok su interni registri i dalje 32‑bitni). K3V2 unikatan je i po tome što obuhvata GPU s 16 izvršnih jedinica, po čemu je takođe ispred konkurencije. Barem na papiru, performanse prilično i prevazilaze ostale četvorojezgarne modele, pa jedva čekamo da isprobamo kako je Huawei ovladao ARM arhitekturom.
Fascinira podatak da će ICS (Android 4.0) biti raspoloživ odmah, bez čekanja na update, a u razgovorima smo saznali da Huawei radi i na softverskim inovacijama. Veoma intrigantno je delovalo obaveštenje da je već pri kraju Emotional Interface koji će kamerom „posmatrati“ vaše lice, prepoznavati raspoloženje i prilagođavati akcije telefona, predlažući neke aktivnosti. Uverljivo deluje i tvrdnja da će Huawei uređaji s baterijom raditi duplo duže od konkurencije zahvaljujući poznavanju tananih nijansi u povezivanju telefona s baznom stanicom.
I više od oblaka
Drugi segment koji Huawei snažno razvija i u koji ozbiljno investira su ICT rešenja, a razvojni centar u Šangaju je pravo mesto gde može da se vidi raznovrsnost segmenata u kojima Huawei istražuje ili već nudi rešenja. Jedan od impresivnih prikaza odnosi se na bankarski segment, a bankomat koji nam je pokazao Huawei ne liči previše na one koje već poznajemo. Podizanje novca je samo sitna stavka, pa sedeći za ovim uređajem možete čak popuniti, potpisati i predati zahtev za kreditnu karticu. Da čudo bude još veće, nakon razgovora s bankarskim službenikom preko ugrađenog telekonferencijskog sistema i njegovog odobrenja, kartica će vam biti odmah izdata i isporučena, pa za nekoliko trenutaka možete promeniti status od čoveka bez kreditne kartice do čoveka s karticom i kešom.
Ništa manje zanimljivi nisu ni sistemi za daljinsko obrazovanje i daljinsku zdravstvenu zaštitu koji mogu biti od krucijalne važnosti za veliku zemlju kao što je Kina. Prostranstvo uslovljava ovakvo rešavanje problema, jer bi raspoređivanje odgovarajućih kadrova bilo i skuplje i neefikasnije.
Okosnicu ovih sistema čine Huawei komunikaciona oprema i softver, a neizostavni deo svakog sistema je telekonferencijski deo koji upotrebljava srazmerno mali propusni opseg da bi uspostavio komunikaciju između učitelja i učenika ili lekara i pacijenta. Ovaj telekonferencijski segment isprobali smo i sami u vezi s beogradskom Huawei kancelarijom, a sistem je unikatan i po tome što, prema tvrdnjama koje smo dobili, radi na infrastrukturama raznih proizvođača, što nije slučaj s konkurentskim proizvodima.
Veštine stečene u komunikacionom segmentu i dalje se usavršavaju, a Huawei je naročito ponosan na svoja SingleRAN mobilna rešenja – bazne stanice koje istim uređajem opslužuju 2G, 3G, pa i buduću 4G mrežu. Dodavanje standarda, frekventnih opseg, modulacija i ostalih neophodnih parametara za nove mreže vršiće se isključivo dodavanjem softverskih komponenti, a operatorima se značajno smanjuju troškovi tako što neće morati da instaliraju različitu opremu za postojeće i buduće mreže. Ekološkim i štedljivim uređajima takođe je posvećena velika pažnja, što pokazuje primer portabl bazne stanice koja se napaja sunčevom energijom.
Zanimljivi sedmodnevni put uverio nas je da Huawei ima ogroman istraživački potencijal, ali i sredstva za ulaganje koja su možda neophodniji faktor u vremenima globalne krize. Baš za vreme puta čuli smo na vestima da je u neke naše osnovne i srednje škole uvedeno učenje kineskog jezika, ali da je interesovanje učenika desetostruko veće od početnih kapaciteta. Iz iskustva znam da su mladi (skoro uvek) u pravu, pa je možda je vreme da i mi stariji počnemo da učimo jezik budućnosti...
|