GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #196 > Komentari
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
nopreview
Podsticaji za IT
Nikola Marković
Nakon okruglog stola "Kako podsticati proizvodnju i izvoz softvera i informacionih usluga", koji je održan 25. decembra 2012, jasno je formulisano pitanje - kako popraviti položaj i ulogu IT industrije u Srbiji. Usledili su neki konkretni koraci...
- PC #196 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Podsticaji za IT

IT analitičarska kompanija Mineco Computers objavila je da u Srbiji posluju 554 kompanije koje proizvode softver, da u tim firmama radi 5.871 čovek, da u proseku ostvaruju prihod od 34.000 evra po zaposlenom i da je u 2011. godini izvezeno softvera u vrednosti od 166 miliona evra, dok se u 2012. godini očekuje izvoz od oko 185 miliona evra. Softverske kompanije su u 2011. godini za poreze i razne doprinose uplatile državi približno 50 miliona evra.

Sve što su dosada postigle, softverske kompanije su uradile same, bez pomoći države. Država im je, uvođenjem PDV‑a, povećanjem poreza i taksi te čestim izmenama propisa uglavnom odmagala. Zato danas, kada je domaće tržište u stagnaciji a privreda nelikvidna, softverske kompanije očekuju od države podršku kako bi više proizvodile i izvozile.

Očekivane podsticajne mere

Predstavnici IT industrije su predložili uvođenje „nulte stope oporezivanja“, odnosno oslobađanje od doprinosa na plate zaposlenih IT stručnjaka, davanje subvencija za pokretanje proizvodnje softvera, kreditiranje nabavke i izvoza domaćeg softvera, podsticanje sertifikacije softverskih proizvoda radi lakše prodaje, pokretanje servisa koji bi domaćim kompanijama pružao informacije o regulativi i tenderima za kupovinu softvera u stranim državama, te brži razvoj eUprave. Važna bi bila i podrška u domenu školstva, dakle popularisanje studija informatike među srednoškolcima i povećavanje broja upisnih mesta na fakultetima koji školuju IT stručnjake.

Sve ove mere su uključene u „Program podsticanja domaće proizvodnje i izvoza softvera i informacionih usluga“ koji se predlaže državnim organima. Društvo za informatiku Srbije i Udruženje informatičke delatnosti Privredne komore Srbije spremni su i za saradnju u realizaciji i praćenje realizacije Programa.

Domaće IT kompanije treba da budu snažno angažovane u fazi operacionalizacije predloženih mera. One treba da lobiraju u državnim organima, za šta je značajna i anketa koju Mineco Computers sprovodi među članovima ICT klastera.

Izgledi za podršku IT sektoru

Jasna Matić, specijalni savetnik u Ministarstvu za finansije i privredu, na pomenutom okruglom stolu izjavila je da ovo ministarstvo želi da podrži i učestvuje u realizaciji inicijativa koja bi, u okviru razvoja ekonomije znanja, doprinosila unapređivanju proizvodnje i izvoza softvera i informacionih usluga. Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić najavio je da će se do kraja februara objaviti mere podrške IT industriji. On je na Twitter‑u napisao: „Planiramo četiri osnovne grupe mera: poreske olakšice, subvencije za početnike do 25.000 evra, prilagođavanje obrazovnog sistema potrebama IT industrije i različite tipove podrške domaćim izvoznicima softvera. Program će obuhvatiti konkretne mere koje će podržati početnike, razvoj i izvoz originalnih domaćih proizvoda i razvojne centre velikih multinacionalnih IT kompanija. Dobrodošle su dobre ideje iz drugih država“.

Zemlje koje su u IT sektoru prepoznale svoje potencijale danas su u velikoj prednosti u odnosu na Srbiju. Rumunija je od 2000. pa do ulaska u EU primenjivala nultu stopu oporezivanja i razvila respektabilnu i konkurentnu softversku industriju. U Ukrajini je kompanijama iz informacionih tehnologija ukinut PDV i smanjene su poreske stope na simboličnih pet odsto. U Poljskoj softverska outsourcing industrija sada zapošljava oko 100.000 programera, a u 2013. se planira otvaranje oko 15.000 novih radnih mesta.

Mogući ishodi

Uvođenje nulte stope oporezivanja moglo bi za godinu dana da dovede do angažovanja još oko 1.000 novih programera u postojećim ili novoformiranim softverskim kompanijama. Novi programeri bi mogli da se regrutuju sa fakulteta, kroz legalizovanje rada pojedinaca iz sive ekonomije i angažovanje povratnika iz inostranstva. Novih 1.000 zaposlenih programera za godinu dana bi mogli da ostvare proizvodnju softvera vrednu oko 34 miliona evra. Ako bi se taj trend nastavio, za tri godine bi vrednost izvezenog softvera iz Srbije prevazišla 300 miliona evra. Najefikasnije je da se povraćaj sredstava od doprinosa vrši preko Nacionalne službe zapošljavanja.

Postoje i druge, ambicioznije prognoze o uzletu naše IT industrije. U doba ekonomske krize, važno je da se domaća IT industrija orijentiše na izvoz – za sve veći broj IT kompanija to je jedini način da opstanu. Naša konkurentska prednost nije samo u nešto nižim platama nego i u sposobnosti da se primene najnoviji softverski alati, visokom kvalitetu softvera, specijalizaciji, ali i blizini svetskog tržišta.

Međutim, već mnogo puta se dogodilo da lepi planovi i predlozi mera ostanu samo na papiru. Sada treba iskoristiti interes i motivaciju koji kod državnih organa nisu viđeni u poslednjih 10 godina. Naravno, nije sve u rukama države: IT kompanije treba da učestvuju u efikasnoj operacionalizaciji najavljenih mera i insistiraju na njihovoj hitnoj primeni.

Za samo nekoliko meseci znaćemo na čemu smo.

Nikola Marković je predsednik Društva za informatiku Srbije

SLEDEĆI TEKST U PC #196
preview
50 najInternetsantnijih
Jovana Milićević


.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter