 | Mr Milorad Simić
(kliknite za veću sliku) |
Gotovo da nema korisnika računara u Srbiji koji se na bilo kakav način bavi obradom teksta a da nije čuo za RAS, program za podelu reči na slogove. RAS je rezultat dugotrajnog istraživačkog rada Milorada Simića, a ujedno i odličan primer kvalitetnog domaćeg lingvističkog softvera. U vremenu kada je rad na tekstu gotovo isključivo vezan za njegov digitalni oblik, alati za proveru pravopisa, rečnici, gramatike i druga leksikografska izdanja takođe moraju postojati u elektronskoj formi. Za takve proizvode neophodna je ili sistematska podrška i zalaganje odgovarajućih državnih institucija ili volja i entuzijazam pojedinaca. U našim okolnostima, do izražaja je došlo ovo drugo.
Jezičke usluge
Milorad Simić nije se ograničio samo na program za hifenaciju, već je postepeno obogaćivao svoju kolekciju novim korisnim jezičim alatima. U okviru firme Srbosoft odlučio je da ovu vrednu zbirku učini maksimalno dostupnom, prebacujući je na Internet.
Gospodine Simiću, povod za ovaj razgovor je Vaš jubilej koji se poklapa sa 200. brojem časopisa „PC“. Za tu priliku pripremili ste i nekoliko poklona čitaocima. O čemu je reč?
 | Servis za korekturu teksta: korisnik šalje izvorni tekst na sajt, a preuzima ga sa obeleženim slovnim greškama
(kliknite za veću sliku) |
Presrećan sam što se ponovo obraćam čitaocima časopisa koji je pionir u širenju informatičke kulture u Srbiji, što to pada pred 200. broj „PC“‑ ja, kada i sam podvlačim crtu ispod 44 godina rada u jezičkoj struci i 20 godina bavljenja programima za srpski jezik. Naša dvadesetogodišnja delatnost, na dva naizgled različita polja, predstavlja uvođenje srpskog naroda u pismenost novog doba i novih tehnologija. Zahvaljujući vašem časopisu, moj prvenac RAS, na kome je sazidana cela moja građevina, ušao je u skoro sve grafičko‑izdavačke kuće i bio je potpora za sve moje druge programe.
U znak dobre i plodne saradnje, Srbosoft poklanja srećnim kupcima 200. broja 23 licence programskog paketa RAS, 23 licence Pravopisnog rečnika srpskoga jezika, a svim čitaocima „PC“‑ ja program za konverziju ćirilice u latinicu i obrnuto za 32‑bitne i 64‑bitne platforme. Za razliku od sličnih programa, ovaj konvertor „zna“ kad su nj i dž jedan, a kada dva znaka, a pomoći će i sređivanju nekih interpunkcijskih grešaka. Možete ga preuzeti sa www.srpskijezik.com/Home/Raskon  .
Kako izgleda vaš dosadašnji lingvistički i informatički opus?
Sa zadovoljstvom se osvrćem na godine ispunjene strpljivim rečničkim radom, izradom programa za srpski jezik i digitalizacijom kapitalnih leksikografskih izdanja, od čega posebno ističem Programski paket RAS za Word 2003, 2007 i 2010 (sa korektorom, hifenatorom i konvertorom), RAS rtf hifenator, kao trajna aplikacija za podelu reči na slogove, nezavisno od editora za obradu teksta, „Pravopisni rečnik srpskoga jezika“, kao i rečničku vertikalu od prve pismenosti do danas: „Staroslovenski rečnik“ Frana Miklošiča, „Rječnik iz književnih starina srpskih“ Đure Daničića, „Srpski rječnik“ Vuka St. Karadžića, program za ijekavizaciju i ekavizaciju teksta, srpske dijalekatske rečnike, dvojezične rečnike, „Geografsku enciklopediju naselja Srbije“... Bila je to dvadesetogodišnja služba jeziku i informatičkoj kulturi, da bi srpski jezik održao korak sa drugim jezicima u svetu.
Digitalna bibloteka
 | Jezički alati u oblaku na sajtu www.srpskijezik.com
(kliknite za veću sliku) |
Načinili ste nekoliko značajnih koraka u predstavljanju, reklamiranju i prodaji softvera. Da li je to samo prilagođavanje novim tehnologijama ili nešto više od toga?
Novo vreme traži nove puteve i nudi nove mogućnosti. Oni koji to ne shvate osuđeni su na propast ma koliko bili kvalitetni njihovi proizvodi. Srbosoft je zato rešio da sve do sada proizvedene programe, jedan za drugim, iznese na Internet kao Web aplikacije na sajtu www.srpskijezik.com, pod znakom „Srpske digitalne biblioteke“.
Sajt će funkcionisati na dva nivoa: kao besplatni javni jezički servis, na kome se već nalazi „Rečnik srpskoga jezika“ od 307.000 reči i uređeni korpus srpskih reči od preko 11 miliona pretraživih oblika reči, „Pravopisni rečnik“ od 123.000 detaljno obrađenih i akcentovanih reči, po potrebi sa komentarima i objašnjenjima, korektor iz paketa RAS sa obogaćenom bazom od 3.250.000 oblika reči, i konvertor. Rečnicima će još biti dodati i pomenuti rečnici V. Karadžića, Đ. Daničića, i F. Miklošiča, a paketu RAS dodaćemo program za podelu reči na slogove, sa najpotpunijim tipografsko‑grafičkim pravilima za srpski, program za ekavizaciju/ijekavizaciju teksta i „Latinsko‑srpski rečnik“ Jovana Đorđevića.
Svi registrovani korisnici mogu i moći će besplatno i neograničeno pretraživati odrednice u navedenim rečnicima i pri jednoj poseti koristiti funkcije korektora, hifenatora i drugih uslužnih programa u obimu koji zadovoljava dnevne potrebe najvećeg broja korisnika (5.400 slovnih znakova pri jednoj poseti). Ako neko ima knjigu od recimo 100 strana, mi ga nećemo sprečavati da izdeli tu knjigu na 33 dela i da ulazeći 33 puta na sajt završi svoj posao. Postoji i drugo rešenje: da kupi program ili da, u nekoj vrsti saradnje, uslugu dobije besplatno. Za sada nema nikakvih ograničenja. Za rečnike ili programe koji nisu naše vlasništvo omogućićemo korišćenje uz uobičajena ograničenja: po broju reči, po broju dnevnih zahteva, uz informacije koje će upućivati na to da je reč o komercijalnom proizvodu.
Firme, ustanove, pojedinci koji zažele da uz godišnju pretplatu po računaru bez ograničenja koriste sve programe i sve funkcije programa, sa svim mogućim pretraživanjima, imaće obezbeđen pun komfor, pa i rad u Word‑u, na koji smo najviše navikli. Doduše, moguća je i kombinacija kupovine softvera na računarima u firmi i korišćenje profesionalnog servisa na Internetu. Programi su urađeni u tehnologiji oblaka, uz podršku firme Coming‑Computer Engineering, i mogu se koristiti sa svih operativnih sistema i svih uređaja koji imaju pristup Internetu.
Koji je značaj besplatnog javnog servisa za srpski jezik na Internetu?
Ovaj servis je kruna mog filološko‑informatičkog rada i ispunjenje duga prema struci kojom sam se celoga života bavio i prema Institutu za srpski jezik SANU, u kome sam proveo 38 godina. Za one koji se bave zaštitom srpskoga jezika i pisma ovaj sajt će biti putokaz u kome pravcu treba ići i delovati. U praktičnom smislu, svako ko drži do jezičke korektnosti i pristojnosti pismene komunikacije moći će u svako doba dana besplatno, pa čak i preko mobilnog telefona, da jezički sredi i dotera svoj tekst. Studije srpskoga jezika biće unapređene i olakšane, a sve je veći broj mladih doktoranada koji, zahvaljujući bazama podataka koje smo pravili poslednjih 20 godina, materijal za doktorske teze dobijaju za nekoliko dana na ruke.
Ne zanemarujemo ni marketinški značaj sajta. Potencijalni kupci lakše će doći do programa, imaće priliku da programe isprobaju i da se odluče da li će koristiti besplatni servis ili će kupiti softver.
Šta je sledeće?
Ovo je samo dobar temelj za mnogo složenije projekte koji su delimično ili skoro urađeni. Rukovođeni dvadesetogodišnjim iskustvom, rešili smo da osnujemo fondaciju koja će se zvati „Milodar za srpski jezik“, ne samo radi prikupljanja sredstava za finansiranje softvera za besplatni javni servis, za širenje jezičke i informatičke kulture, nego zbog toga da srpski jezik nikad više ne zavisi od volje jednog čoveka ili institucije.
Na sajtu ćemo omogućiti korisnicima da po slobodnoj proceni uplate određeni iznos za dalji razvoj softvera. Svaki dinar će se beležiti, pa će jednog dana dobiti na poklon softver u vrednosti zbira dobrovoljnih uplata. Uvereni smo da će srpski jezik imati budućnost u zemlji i inostranstvu samo ako se normira, digitalizuje i dobije prolaz na tržištu.
Mr Milorad Simić je dugogodišnji saradnik Instituta za srpski jezik SANU, leksikograf i urednik Rečnika SANU, dijalektolog, stručnjak za pravopisnu problematiku, autor jezičkih algoritama u programima za obradu srpskog teksta na računaru i izdavač brojnih kapitalnih digitalnih publikacija
|
