|
Promene se dešavaju u svim segmentima IT‑ja – toliko je noviteta, događaja, proizvoda, rešenja da na prvi pogled sve izgleda kao jedan veliki haos. Ipak, stvari ne treba mistifikovati: u toku je cloud evolucija. Najpre smo svoje podatke i programe čuvali na svojim računarima. Razmenjivali smo ih s drugima disketama, CD‑ovima i sl. Jednostavnija i intenzivnija razmena podataka i rad na istim dokumentima i podacima je prvo rešavana u poslovnom okruženju pa smo imali centralizovane servere na kojima su smeštani podaci i dokumenti dostupni svima na kompanijskoj mreži, a vremenom je i deo programa premeštan s lokalnih računara na servere. Logičan sledeći korak je bio da podaci i dokumenti, kao i sami programi, budu dostupni baš svuda na svim ili gotovo svim uređajima. To je cloud.
Cloud i mobilnost idu zajedno i razvijaju se zajedno. Danas je imperativ da uvek imamo barem jedan pametan uređaj uz nas i da sa njega pristupamo Internetu. Moderni mobilni uređaji – pametni telefoni, tableti i drugi prenosivi uređaji – ne bi bili ni približno popularni i uspešni da nije cloud servisa kao što su oni za e‑mail (Gmail, Outlook.com…), muziku (iTunes, Spotify, XBOX Music), filmove (Netflix, Hulu…), fotografije (Instagram, Flickr…). S druge strane, ni ovi cloud servisi ne bi imali mnogo smisla bez dobrih mobilnih uređaja.
Uređaji
Ideja cloud‑a podrazumeva premeštanje fokusa s lokalnih računara na cloud servise. Uređaji treba da omoguće što bolju mobilnost – da budu laki, brzi, da imaju što dužu autonomiju, dobar ekran i slično. Nije bitno da li je to telefon, tablet, laptop, „2 u 1“, convertible ili neka druga forma uređaja, svi oni su samo prozor ka cloud servisima. Cela ideja je da je svejedno koji od pametnih uređaja trenutno koristimo, treba da imamo neograničen pristup našim servisima, podacima i dokumentima.
Baš kao što su podaci i aplikacije išli od lokalnog računara preko kompanijskih servera do cloud‑a, tako su se i forme uređaja menjale. Dok su podaci i programi bili na lokalnom računaru, desktop računari su bili najbolji izbor. Kada je omogućeno da se s različitih lokacija u kompaniji pristupa podacima i dokumentima, laptopi su dobili pun smisao i počela je njihova masovna primena. S razvojem Interneta, a pogotovu cloud servisa, mobilnost svuda postala je novi cilj. Odgovor je najpre bio u formi netbook računara, koji nisu ispunili očekivanja tržišta – mobilnost je podrazumevala promenu ne samo dimenzija računara, već i promene u načinu korišćenja, kao i kreiranje novih formi uređaja. Mobilnost i stari desktop PC način rada jednostavno nisu išli zajedno.
Pametni telefoni i tableti sa ekranima osetljivim na dodir su bili rešenje. Nije bilo dovoljno smanjiti uređaje i omogućiti duže trajanje baterije, već je bio neophodan novi korisnički interfejs koji će omogućiti rad bez tastature i miša. Dobili smo iOS, Android, Windows Phone i Windows Modern UI. Kad bolje pogledamo, stvari su i dalje suštinski jednostavne: od mobilnog telefona, preko tableta, pa „2 u 1“ uređaja, convertibles, ultrabook‑ova, laptopova do desktop‑a, govorimo o personalnim računarima u različitim formama. Razlike su samo u veličini i rasporedu računarskih elemenata, kao i da li uređaj ima tastaturu ili ne. Skinite ultrabook‑u tastaturu i imate tablet. Dodajte tabletu tastaturu i imate laptop. Povežite ultrabook na eksterni monitor, tastaturu i miša i imate desktop okruženje.
Koji uređaj ćemo izabrati zavisi od trajanja baterije, tj. autonomije, dimenzija i težine, dijagonale ekrana, kao i toga da li ima tastaturu. S obzirom na to da nijedna forma uređaja ne zadovoljava sve kriterijume u svim situacijama, ideja je da se koristi više uređaja, recimo pametni telefon, tablet i desktop. Ili, pametni telefon i „2 u 1“ uređaj (tablet sa odvojivom tastaturom), ili pametni telefon, tablet i ultrabook/convertible i slično.
Korišćenje više uređaja je dobilo nov kvalitet i upotrebljivost cloud‑om. Pošto su svi podaci, dokumenti i servisi u cloud‑u, teoretski se ništa ne čuva lokalno na uređaju, pa su oni samo prozor ka cloud‑u. Ako pročitate e‑mail na telefonu, on je pročitan i na tabletu i laptopu. Ako kreiramo dokument na ultrabook‑u, on je dostupan odmah i na tabletu i na telefonu. Čak i u isto vreme. Upravo zbog toga se sada uređaji prave u brojnim formama, veličinama i opcijama. Kako god, uvek je reč o računarima koji su, baš kao i ranije kada smo imali desktop i laptop, izvršavali iste programe i imali suštinski iste mogućnosti. To je smer u kome se krećemo.
Jedan broj uređaja sa ekranom na dodir nije dostupan na našem tržištu – među njima su Microsoft Surface, Dell XPS 12 itd. Ipak, veći deo je dostupan i u Srbiji. Za razliku od situacije s početka godine, kada je bilo samo nekoliko modela sa ekranom na dodir, sada je izbor veliki. Iako je neke uređaje teško smestiti u specifičnu kategoriju, pokušaćemo to da uradimo kako bismo pokazali za koje primene su podesnije koje forme uređaja.
Tableti i pametni telefoni
 | | (kliknite za veću sliku) |
Zbog popularnosti iPad‑a i masovnog prodora Android tableta, ova forma uređaja je prepoznatljiva gotovo svima: tablet je računar bez tastature. Tastatura se po potrebi pojavljuje na ekranu, baš kao i na većini modernih pametnih telefona. Treba primetiti da Apple i Google koriste isti operativni sistem za tablet i telefon, iOS odnosno Android, dok Microsoft ima poseban operativni sistem za mobilne telefone – Windows Phone 8, a tableti koriste isti operativni sistem kao i ostali uređaji („2 u 1“, convertibles, laptopovi, ultrabook‑ovi) – Windows 8.
Uzmimo za primer Lenovo Miix 10: 10,1‑inčni tablet ima u sebi procesor Atom Z2760 (Clover Trail) i pravi je mali PC koji radi pod Windows‑om 8. Raspoloživ je, dakle, stari dobri desktop na kome rade sve tradicionalne Windows aplikacije, baš kao što smo navikli na Windows‑u 7. Ali, Microsofr Windows 8 tableti mogu biti i veći, s prepoznatljivim Core procesorima, kao Acer Aspire P3 koji u sebi ima i5 procesor i ekran dijagonale 11,6 inča. Sa hardverske strane, izbor tableta je sličan izboru laptopa. Bira se veličina ekrana, rezolucija, procesor, memorija, veličina SSD‑a.
Tablet s Windows‑om 8 je, dakle, funkcionalno isti kao laptop, samo što je upakovan u formi bez tastature. Nema drugih razlika. Štaviše, uz pomenuta dva tableta, Lenovo Miix 10 i Acer Aspire P3, stiže i tastatura. Kod Lenova, ona se povezuje preko posebnog porta s donje strane tableta (tablet se postavi u ležište), dok je kod Acer‑a to Bluetooth tastatura. Kako god, uz ove dodatke, imate dva Windows 8 laptopa.
Hibridi
Kada uz tablet stiže i tastatura koja je povezana čvršćom vezom, tako da se preklapa i sve zajedno deluje kao laptop, govorimo o „2 u 1“ uređaju. Obično uz tastaturu postoji dodatna baterija, USB i poneki drugi port. Odličan primer baznog modela ovakvog uređaja je popularni Acer Iconia W510 – 10,1‑inčni tablet, po specifikacijama sličan Lenovo Miix‑u 10. Može da se kupit kao klasičan tablet ili kao „2 u 1“, kada dobijate odvojivi deo u kome se nalaze tastatura, USB port i dodatna baterija. Sličan je i ASUS Vivotab koji je nešto većih dimenzija – 11,6 inča, ali i dalje u pristupačnijem rangu cena u skladu sa hardverskom konfiguracijom (Atom Clover Trail procesor) i rezolucijom ekrana 1366×768.
Kao i u svim drugim, i u ovoj formi uređaja postoje oni s moćnijih konfiguracijama, kao što je ASUS Transformer Book TX 300 sa i5 ili i7 procesorom i 13,3‑inčnim ekranom Full HD rezolucije (1920×1080). Dovoljno je moćan da može biti primarni računar koji će se koristiti i za desktop rad, a na putu kao laptop ili kao tablet.
U nove forme uređaja spadaju i convertibles. Naizgled laptop računari, ovi uređaji imaju razne mehanizme pomeranja i okretanja ekrana kako bi se dobila forma tableta. Primeri su Lenovo Yoga, Dell XPS 12 i Sony VAIO Duo. Zanimljivo je rešenje kod ASUS Taichi modela koji ima dva ekrana, jedan iza drugog: klasični ekran nije osetljiv na dodir, dok onaj koji se nalazi sa spoljne strane jeste i koristi se kada je laptop zatvoren. U ovoj formi uređaji su uglavnom 11‑13 inča s boljim hardverom, što znači i skuplji. Od klasičnih ultrabook‑ova se razlikuju samo po tome što se ekran na različite načine sklapa da bi ceo uređaj ličio na tablet.
Od tableta, preko „2 u 1“, do convertibles, pa zatim ultrabook‑ova i laptopova (baš tim redom), jasno se može videti namena različitih formi uređaja. Kod tableta je najbitnija mobilnost, što podrazumeva mali, tanak i lak uređaj s velikom autonomijom. Kako idemo dalje, uređaji postaju veći i moćniji, sa sve boljim tastaturama i većim ekranima koji pogoduju za duži stacionarni rad ali se gubi na mobilnosti. Tableti su uređaji za konzumiranje sadržaja uz minimalni unos podataka jer nemaju fizičku tastaturu. Dodatne tastature za tablete su uglavnom objedinjene sa zaštitnom futrolom i nisu namenjene za duže kucanje, iako je na njima lakše kucati nego na ekranu. Osim toga, tableti imaju relativno male ekrane i nisu ugodni za duži rad. Na drugom kraju su ultrabook‑ovi i convertibles koji su najbliži po formi laptop računarima. Imaju veće ekrane, uglavnom dobre hardverske konfiguracije, dobru tastaturu i touchpad pa omogućuju duži ugodan rad. Između tableta i ultrabook‑ova su „2 u 1“ uređaji. Često se prave manjih dimenzija. A oni koji su od 11 do 13 inča, žrtvuju debljinu i težinu u odnosu na ultrabook‑ove da bi dobili mogućnost odvajanja tastature (tablet mod) i dodatnu bateriju uz tastaturu.
To je i dalje PC
 | | (kliknite za veću sliku) |
Koja god forma uređaja da se izabere, to je u suštini i dalje stari PC s novim mogućnostima, pre svega u pravcu mobilnosti. Na Windows‑u 8 će raditi stari Windows programi, bez obzira na to da li koristimo tablet, „2 u 1“, convertible ili ultrabook. Radiće isto onoliko brzo ili sporo kao što bi radili na laptopu sa istim procesorom, memorijom i drugim komponentama. Nove forme uređaja su donele sa sobom i masovnije korišćenje SSD diskova, koji značajno podižu performanse u odnosu na tradicionalne hard‑diskove. Uz to, novi uređaji donose kvalitetne ekrane na dodir, a osim na baznim modelima, sve češće stižu i u boljim rezolucijama: 1600×900, 1920×1080 pa i većim. To nikako ne znači da je neophodno da gledate supersitna slova na 11 inča u Full HD rezoluciji – podesite skaliranje i uvećajte sve elemente korisničkog interfejsa, a veća rezolucija će omogućiti da sve bude jasnije i čitljivije.
Zbog manjih dimenzija uređaja i optimizacije svakog delića prostora, na novim uređajima uglavnom nema docking konektora, kojih je bilo kod biznis modela laptopa. Ipak, postoji alternativa – USB docking uređaji. Povezuju se na USB 3.0 i dodaju nove USB portove, jedan ili više grafičkih izlaza za eksterne monitore, obično i Ethernet port, kao i priključke za mikrofon i slušalice. Postoje oni univerzalni, kao što je ASUS USB 3.0 HZ‑1, Targus USB 3.0 DV i SV i drugi. Neki proizvođači prave i docking uređaje specijalizovane za njihove tablete – primera radi, Acer za svoj TravelMate X ima docking, tj. cradle napravljen po meri. Uz docking, tablet, „2 u 1“, convertible ili ultrabook mogu se koristiti kao desktop računar sa eksternim monitorima, tastaturom i mišem, kao i drugim periferijama: štampač, eksterni hard‑disk, kamera... Sve što je radilo na laptopu povezano na stari docking station radiće na isti način i na bilo kojem od novih formi uređaja povezanog na USB 3.0 docking station.
Cloud, Internet, mobilnost postavili su nove zahteve pred proizvođače uređaja. Morali su da nam ponude lakše, tanje i prenosivije uređaje s dužom autonomijom i ekranima na dodir. Korisnici imaju veći izbor uređaja pa će se opredeliti za one koji odgovaraju njihovim potrebama, a Cloud rešenja omogućava da se paralelno koristi više različitih sistema, bez potrebe za uvek komplikovanom sinhronizacijom podataka.
|
