|
Ako vam rečenica zvuči poznato, znači da vam se ovakva situacija barem jednom desila. Nekadašnja muvanja po gradu svodila su se na traženje broja telefona kada, ako ste fina devojka, morate barem malo da se femkate, pa ako je baš uporan (zanimljiv, lep...) date i broj telefona. Danas to postaje sve ređe, jer šta će nekome broj ako na Facebook‑u može toliko toga o vama da sazna, pa čak i šta o vama misli tetka iz Bosanske Krupe i šta volite da jedete kad je pun mesec.
Koliko ste samo puta čuli da se neki srećan par upoznao preko Interneta, ili ste možda čak i sami to doživeli? Pre sedam‑osam godina važili ste za frika i zaluđenika ako kažete da ste nekoga upoznali preko mreže. „Jao, ti i tvoj Internet“. Danas je to sasvim normalna pojava, iako smo svesni toga da previše vremena provodimo uz mobilni telefon, tablet, računar i druge slične uređaje.
Postoji mnoštvo „dejting sajtova“ ili, kako mi kažemo, sajtova za upoznavanje, što domaćih, što stranih, na kojima ljudi traže srodne duše... ili samo zabavu. Ako ste moderni, urbani građanin i posećujete neki od ovih sajtova, naravno da to nikada nećete priznati. „Ne znam odakle mi taj sajt u historiju, mora da se onaj komšija logovao kad mi je instalirao novi Office“. Međutim, meni se čini da danas nema neke velike razlike između dejting sajtova i društvenih mreža poput Facebook‑a i Twitter‑a. Za ljubav preko Instagram‑a ili Pinterest‑a još nisam čula ali sigurno ima i toga. Sigurno su se našli na nekoj slici persijske mačke koja gleda kroz prozor.
Niko neće reći „Facebook koristim da bih tamo našao nekoga ko će da me trpi ceo život“, ali će sigurno reći „Facebook mi služi da ostanem u kontaktu s drugovima iz srednje škole, pošto se ne viđamo“. Doduše i kada se vide okreću glavu, jer ko će da priča u desetercu šta sve ima novo. Činjenica je da se svesno upada u neke interakcije, razgovore i profile s nadom da je to možda nešto specijalno. Ko zna? S Nadom ili bez Nade, dešava se.
Nekad je bilo – sretnete se pa se upoznate, pa se ljubav možda desi. Sada je to drugačiji smer – upoznate se, ljubav se desi, pa se sretnete. Šta li bi pre 30 godina rekli na ovo kada su šetali korzoom i stidljivo se gledali ispod oka? Onda kada se desi ta, svima dobro poznata, ali isto toliko i nepoznata ljubav, kreće upoznavanje prijatelja, kačenje zajedničkih fotografija, dodajete se na Skype‑u, svim mrežama, pravim i lažnim profilima ako ih imate. I ljubav traje... ili ne traje. Nekad jednostavno odeš, obrišeš broj telefona, ne javiš se. Ali ne i sad – ako se ljubav neslavno završila, prvo sledi brisanje zajedničkih fotografija, pa brisanje iz prijatelja, otpraćivanja, hajdovanja i „ako si mi drug, obrisaćeš ga“. Sve to nekako prođe, ali mutual friends ostanu da podsećaju na vaše prve lajkove i četovanje do kasno u noć. Samo jedan klik deli vas od komentara na slikama „kako si mi samo lep, jedva čekam da te vidim i hvala Facebook‑u na ovom hajdu“.
Postavlja se i pitanje gde su granice ponašanja u vezi dok ste onlajn? On bi da stavi da ste In relationship, vama je to glupo. Ona želi zajedničku sliku, on ne. Ljubav preko mreže nam je uprostila mnoge stvari, svi smo onlajn, lakše uspostavljamo kontakt, dogovaramo se, za razliku od nekih prošlih vremena kada ste neprekidno morali da sedite pored telefona i čekate poziv. Ali ljubav u vreme Interneta je dosta toga i iskomplikovala, neki od nas se pretvaraju u prave uhode. Ko mu je ta što mu stalno lajkuje i komentariše slike? Zašto je onlajn u dva ujutru, ma mora da mu je slučajno ostao uključen laptop?
Ljubav na mreži nam je donela mnoge nedoumice i više truda da ostanemo kul i glumimo nezainteresovanost. Neko je za neko protiv, ali kako kažu, „ljubav ne poznaje granice“, a pogotovo ne one kojih nema kao na Internetu. Lajkujmo se.
|
