Po čemu da pamtimo 2013. godinu? Tableti su postali malo tanji, smartfoni malo moćniji, kućni Internet priključci malo brži, dok se sveprisutni oblak malo udaljio posle "uragana Snowden". Kao da je razvoj IT-ja usporio, što je simbolično potvrdio i Windows skokom sa verzije 8 na 8.1. Reklo bi se da smo zaokružili jednu veliku etapu u razvoju računara i da se sada pitamo kuda dalje
Pre tačno 30 godina napisao sam publikaciju "Računari u vašoj kući" koja je, zajedno sa samogradnjom računara Galaksija Voje Antonića, započela računarsku revoluciju u tadašnjoj Jugoslaviji. Da li se, iz vizure Spectrum-a i Commodore 64, moglo zamisliti današnje računarsko bogatstvo? Što se kompjutera tiče, zašto da ne - logično je bilo očekivati da se za 30 godina mnogostruko poveća brzina procesora, memorija, skladište (smešno je porediti današnje SSD-ove i ondašnje audio-kasete) i rezolucija monitora. Očekivao sam da će računar postati upotrebljiviji alat (tada su, ruku na srce, to bile pre svega jako privlačne igračke), pa i da će bilo koji posao biti nezamisliv bez računara. Spektakularni razvoj mobilne telefonije nisam mogao da zamislim, mada koncept mobilnog telefona nije bio ništa novo - svi smo gledali "Zvezdane staze" i divili se komunikatorima, pa je čak i dr Martin Cooper, pronalazač prvog mobilnog telefona, rekao da su mu "Zvezdane staze" bile inspiracija. Šteta samo što nije smislio i sub-svemirske komunikacije koje se tamo koriste, kako telefonima ne bi bile potrebne bazne stanice.
Mnogo toga nisam mogao da zamislim. Od sitnijih stvari, ideju da će fotografije, muzika i filmovi jednom obitavati gotovo isključivo na računaru. Doduše, termin multimedia je još 1966. skovao muzičar Bobb Goldsteinn, ali kako sam 1983. to mogao znati bez Vikipedije? I tu dolazimo do onog najvažnijeg: uz sav SF, niko nije mogao da zamisli Internet, ne u tehničkom smislu (jer je komunikacija zapravo jednostavna) nego u socijalnom - nepregledno bogatstvo informacija i servisa koji će biti na raspolaganju svakome i to gotovo besplatno. Nažalost, akcija je izazvala reakciju. Roditelji se prve dve godine silno trude da nauče dete da govori i hoda, a onda ga sledećih 10 godina teraju da ćuti i bude mirno. Tako je i sa Internetom - čim se zaista razmahao, sa svih strana pokušavaju da ga ograniče, stave pod kontrolu ili makar prisluškuju, što je ozbiljan problem sa kojim ćemo se suočavati u bliskoj budućnosti.
Činjenica da su personalni računari dostigli granice naših potreba ne znači da narednih godina neće biti uzbudljivih premijera. Kompjuteri koje nosimo na sebi bi lako mogli da ponove revoluciju smartfona i postanu Naredna Velika Stvar - najzad, u Star Trek: The Next Generation komunikator je zamenjen običnom značkom. Otkad sam počeo da nosim Pebble shvatio sam koliko je koncept telefona koji zvoni prevaziđen - kad vam nešto zadrhti na ruci lakše primate poziv, uz manje zbrke i buke. Da li ćemo za godinu dana pisati i čitati ovakve tekstove gledajući kroz Google naočare i da li ćemo kroz 30 godina biti živi i zdravi zahvaljujući (tada zaista personalnim) računarima koje nosimo u sebi? Lepa tema za razmišljanje tokom prazničnih dana, dok listate PC #206. Srećan Božić i Nova godina!
|