 | | (kliknite za veću sliku) |
EMC2 je u Srbiji poznat pre svega kao pouzdani infrastrukturni partner najvećih kompanija, a u poslednje vreme i kao ponuđač rešenja o kojima bruji ICT svet. Predstavite nam ukratko kompaniju i regionalnu kancelariju
Srpska kancelarija osnovana je 2005. godine i ušli smo u desetu godinu poslovanja, što ćemo obeležiti na forumu koji će se verovatno održati u oktobru ove godine. Kompanija EMC2 posluje preko 30 godina i počeli smo tako što smo se bavili samo storage tehnologijama. Već u samom početku pokazali smo inovativni duh jer smo napravili prvi eksterni storage uređaj koji se priključivao na tadašnje mainframe sisteme. To je bio pravi bum, jer smo pokazali da ne moraju svi podaci da budu unutar mainframe-a, već mogu biti i napolju, pa čak i dostupni nekim drugim, otvorenim platformama. To su neke kasne osamdesete i početak devedesetih godina kada se dešavala dotcom revolucija, a mi smo bili jedini koji su mogli da ponude rešenje u kome su podaci istovremeno dostupni mainframe računarima i otvorenim platformama koje su se baš tada razvijale.
Na neki način, vi ste pioniri modularne koncepcije koja danas apsolutno vlada u informatičkom svetu. Međutim, niste se zadržali samo na storage sistemima?
U to vreme mi smo se zapravo razlikovali od većine kompanija jer smo zagovarali koncept da će podaci biti najznačajnija stavka u poslovanju. Zapravo, važna je informacija koja je izvedena iz tih podataka. Brzo smo shvatili da su podaci ti o kojima treba voditi računa. Najpre smo isporučivali sisteme najvećim i najkritičnijim korisnicima kao što su vladine ili finansijske institucije, ali u drugom krugu, početkom devedesetih, „pokorili“ smo i tržište manjih korisnika kao što su manje banke, manji telekomi, mala i srednja preduzeća... Došli smo do toga da smo globalni lider na ovom polju s prošlogodišnjim učešćem od oko 34 odsto.
Neminovno smo brzo obuhvatili i rešenja za backup podataka, ali stvari su tekle dalje. U ovom trenutku treba da naglasim da EMC2 ulaže 2-3 milijarde dolara godišnje u razvoj, a dobar deo tog razvoja su i akvizicije koje su nam omogućile ulazak i u druge segmente savremenog ICT koncepta. Jedna od značajnih akvizicija bila je preuzimanje kompanije EMC Documentum s kojom smo ušli u segment upravljanja sadržajem (content management).
Količina podataka kojom baratamo se stalno uvećava. U istraživanjima koja smo radili u saradnji s kompanijom IDC, procena je da se svakih 56 godina količina podataka u svetu udesetostruči. Druga značajna stavka je da mnogo brže raste količina nestruktuiranih podataka. Baze podataka i sređeni, struktuirani podaci su samo mali deo, a eksponencijalno raste količina nezavisnih dokumenata, multimedije, skeniranih dokumenata i ostalih podataka koji tek čekaju da budu sređeni i da se iz njih izvuče informacija. A takvi podaci su već zastupljeni sa oko 80 odsto od svega zabeleženog. EMC Documentum bavi se upravo tim rešenjima i ume da upravlja nestruktuiranim podacima.
 | | (kliknite za veću sliku) |
Ipak, to nije vaša najpoznatija akvizicija. Iz najveće akvizicije su zapravo nastali pojmovi virtuelizacija i oblak?
Nakon EMC Documenetuma odlučili smo da 2004. godine preuzmemo kompaniju koja je tada bila prilično mala i poznata tek prilično specifičnom krugu korisnika. Tadašnji VMware je kupljen za oko pet stotina miliona dolara, a danas vredi preko 50 milijardi dolara.
Zašto je ta akvizicija toliko bitna?
Još u početku, kada smo se bavili samo storage tehnologijama, savetovali smo korisnike da je neophodno da urade konsolidaciju podataka i povećaju svoju efikasnost u datacentrima. U tom smislu, treba konsolidovati resurse, što smo im mi i ponudili – lakše je upravljati podacima, lakše ih je backup-ovati i lakše realizovati disaster recovery plan ako su podaci centralizovani nego ako ih treba povlačiti sa više mesta.
Slična ideja vodila nas je i pri akviziciji VMwarea, s tom razlikom što smo sada razmišljali o konsolidaciji preostalih infrastrukturnih resursa. Ako imate stotinak servera, verovatno je polovina neopterećena a polovina preopterećena. Zbog onih preopterećenih, morate da kupujete dodatne servere da biste ih rasteretili, a sve to na kraju ispada neracionalno. Uz VMware smo ponudili baš takvo rešenje u kome neopterećeni serveri preuzimaju deo posla od preopterećenih i to je suština virtuelizacije kakvu danas poznajemo.
Zanimljivo je da je tada bilo veoma mnogo skeptika čak i u redovima renomiranih analitičara, pa se čak desilo da su nakon akvizicije VMware-a akcije EMC2 na neko vreme pale, pošto koncept nije bio prepoznat, a većini ljudi se činilo da je lakše dokupiti ono što vam nedostaje nego virtuelizovati. Međutim, vreme je pokazalo da je virtuelizacija daleko efikasnija, mnogo fleksibilnija pa čak i bezbednija od fizičke infrastrukture.
Zanimljivo je da EMC2 ne „proguta“ kompanije koje preuzima, već gradi nove koncepte stvarajući jointventure sisteme. Takvi su VCE i Pivotal.
VCE radimo u saradnji s kompanijom VMware i Cisco, a cilj je da se ponude „gradivni blokovi“ koji će omogućiti kompanijama lak prelazak u cloud i virtuelizaciju infrastrukture. Karakterišu ga gotovi Vblock sistemi raznih veličina, pa svaka kompanija može da izabere paket u skladu s potrebama. Druga značajna stavka je ta što ti sistemi mogu veoma brzo da se aktiviraju i brzo da se podese prema korisničkim potrebama. U skladu sa potrebama lokalnog tržišta napravili smo Vbrick ‑ nije ceo blok, ali dobro je da počnemo bar od „virtuelne cigle“, jer je virtuelizacija neminovnost.
 | | (kliknite za veću sliku) |
U tom smislu veoma ohrabruje činjenica da se u Srbiji primećuje vidan napredak u poslednje dve‑tri godine kad je u pitanju uvođenje virtuelizacije. Ne samo kada su u pitanju ICT stručnjaci, već i menadžment u kompanijama sve bolje razume da je virtuelizacija put ka racionalnijem poslovanju. Ne može se, naravno, sve uraditi preko noći, ali značajno je da se pri obnavljanju ili proširenju ICT resursa uvodi virtuelizacija u manjoj ili većoj meri. Ne mora sve da se virtuelizuje odmah, možda 100% virtuelizacija nije ni moguća, ali značajno je što sam koncept virtuelizacije ostavlja mogućnost da to uradite postepeno.
S druge strane, Pivotal kao koncept nudi sve najbolje što Cloud i virtuelizacija trenutno mogu da ponude. U oblaku neće biti samo podaci, već i aplikacije i servisi – dakle sve što je kompanijama potrebno za poslovanje, ali i analizu. Treba pomenuti i činjenicu da je i General Electric deo ovog projekta, a njegov strateški interes je u tome da je to najveći svetski proizvođač i snabdevač senzorskim i regulatornim instrumentima. Ako se vratimo na porast podataka, shvatićemo da će i podaci koji se automatski očitavaju sa raznoraznih brojila ili senzora u budućnosti rasti ogromnom brzinom. Cloud će morati da analizira i te podatke koje mi možda više nećemo ni generisati ni primećivati, ali će njihov obim i uloga sigurno rasti.
Pomenuli ste da i kod nas ima napretka u shvatanju i prihvatanju virtuelizacije. Kakvo je trenutno stanje i šta EMC2 čini da se ono popravi?
Na našem tržištu glavni argumenti protiv virtuelizacije su to što su struja i radna snaga znatno jeftiniji nego na Zapadu, ali to je samo deo troškova. Ako se izmeri utrošeno vreme na instalaciju i podešavanje, održavanje ili bekapovanje velikog broja servera, lako dolazimo da jasne računice da se virtuelizacija isplati. Mi to pokušavamo da objasnimo svakom korisniku, i malom i velikom.
Uglavnom kroz stalnu edukaciju, prezentacije, konferencije i forume, ali veoma je značajno kad možemo da im pokažemo nešto uživo. Korisnik koji je završio 95% virtuelizacije i koji je zadovoljan rezultatima je najbolja preporuka kojoj ne mogu da se odupru ni najveći skeptici. Kad god možemo, vodimo velike korisnike i u inostranstvo da na naprednijim primerima vide šta je sve moguće, a često nam se dešava da korisnici usput pokupe mnogo više ideja nego što bismo im to mi predočili. Korisnik koji ima uvid u nove tokove i jasniju predstavu o tome šta želi svakako će i nama olakšati posao.
| 
