U postindustrijskim ekonomijama razvijenih zemalja tericijarni i kvartarni sektori ekonomije već decenijama generišu najveći deo društvenog proizvoda. Takva preraspodela čini da snaga informacije, računari i ljudski resursi postanu glavne okosnice privrede. Sve je očiglednije da zaposleni daju identitet svakoj kompaniji i da u se u njihovo profesionalno usavršavanje mora ulagati. Kakvo ulaganje će doneti najbolje rezultate?
Čovek koji je uložio vreme i novac u profesionalne treninge u prednosti je u odnosu na onoga čiji se proces obrazovanja završio fakultetskom ili nekom drugom diplomom. Znajući da svaki sistem predstavlja sinergiju njegovih sastavnih elemenata, jasno je da kompanije koje ulažu u razvoj zaposlenih ostvaruju prednost nad konkurentima. To se posebno odnosi na oblast informacionih i komunikacionih tehnologija, koje se (pre)brzo razvijaju, pa su znanja stečena pre nekoliko godina ili čak nekoliko meseci često nedovoljna za produktivan rad. Zato ICT sektor zahteva kontinuirani profesionalni razvoj stručnjaka, kako bi se održao korak s razvojem tehnologije i omogućila nadogradnja veština i znanja neophodnih za praktični rad. Zato kontinuirano učenje nije opcija, već nužnost. Najčešće se realizuj fleksibilno, kroz kurseve i seminare, kako bi se što bolje prišlo procesu profesionalnog razvoja u zavisnosti od radnog mesta, stečenih znanja, nivoa obrazovanja ili interesovanja
Šta kažu uspešni?
Kompanije u razvijenim zemljama i te kako prepoznaju značaj edukacije zaposlenih. U Velikoj Britaniji 1987. godine čak oko 50 odsto kompanija nije imalo fond za edukaciju zaposlenih. Deset godina kasnije, samo oko četiri odsto velikih i srednjih kompanija i oko 20 odsto malih preduzeća nisu imali takav fond. Danas većina kompanija ulaže između tri i pet odsto ukupnog prihoda na obrazovanje zaposlenih.
Procenjuje se da bi svaka kompanija koja želi da održi korak trebalo da obezbedi svojim zaposlenima dva odsto od ukupnog broja radnih sati za obuku i obrazovanje. Naravno, neophodno je preuzeti koncept stalnog, kontinuiranog učenja. Mnoge uspešne organizacije opisuju sebe kao organizme u procesu stalnog učenja i njihov strateški cilj je da s tom praksom nastave. Kompanije Microsoft, Google, Cisco, Apple samo su neki od giganata koji odgovaraju takvom opisu.
I u našoj zemlji raste svest o neophodnosti stalnog usavršavanja zaposlenih u oblasti informacionih tehnologija. Stoga se pojavljuju kompanije koje nude različite vrste usluga na tom polju. U ponudi su upoznavanje i savlađivanje teorijskih i praktičnih znanja, uz mogućnost dobijanja globalno akreditovanih sertifikata.
Na domaćem tržištu
“Jednom kada prestanete da učite, počinjete da umirete“ – Albert Ajnštajn.
ITAcademy svojim polaznicima pruža jednogodišnje kurseve za obuku u oblastima administracije mreža, dizajna i multimedije, programiranja, poslovanja u oblasti informatičkih tehnologija, CAD-a, razvoja mobilnih aplikacija... Njihovi programi imaju Cambridge, Microsoft i Adobe sertifikate, a priznaje ih 627 visokoškolskih institucija. U znaku fleksibilnosti, omogućen je i e-learning, učenje na daljinu.
Admin Training Center pruža kurseve iz Microsoft i Linux tehnologija, kao i IT Expert kurseve. ATC čini tim stručnjaka sa dugogodišnjim iskustvom iz oblasti informacionih tehnologija, koji aktivno primenjuju i šire svoja znanja kroz svakodnevni rad. Kursevi su usmereni ka sticanju znanja kroz primenu, i bazirani su na realnim potrebama i problemima sa kojima se IT osoblje sreće na radnom mestu.
ECDL - European Computer Driving Licence sada, pored osnovnog znanja o računarima, pisanja mejlova, obrade teksta i tabličnih kalkulacija (ECDL Start), nudi i edukaciju iz oblasti IT sigurnosti, izrade prezentacija, on-line kolaboracija, obrade fotografija, web dizajn, projektno planiranje i druge obuke koje će doprineti potpunijem informatičkom ECDL Profilu u potrazi za poslom i karijerom
YU Epicentar je zvanični partner Apple-a za Srbiju, a u svom autorizovanom trening centru, pored ostalih Apple obuka, organizuje obuke za iOS i OS X programiranje. Prvi, intenzivni kursevi programskog jezika Swift na srpskom jeziku biće održavani od sredine avgusta. Ovo je prvi ovakav trening centar u Istočnoj Evropi koji od 2006. godine polaznicima obezbeđuje kvalitetnu obuku za vrlo plaćena zanimanja operatera na Apple uređajima i softverima.
SAE Institut je obrazovna mreža u oblasti kreativnih medija, a u Beogradu radi u saradnji sa Univerzitetom Middlesex iz Londona. Nudi akademske programe iz oblasti audio-produkcije, digitalnog filma, razvoja Web sadržaja i interaktivne animacije. Tu je i brza obuka putem dvodnevnih kurseva, ali i dobijanje sertifikata koje sledi nakon pohađanja kurseva koji traju od 6 do 12 nedelja.
Edukacioni centar Softline iz Beograda ima sklopljene ugovore sa svetskim liderima iz proizvodnje softvera, kao što su Microsoft, Autodesk i Adobe. Tako polaznici mogu da zasluže čitav niz svetski priznatih sertifikata, pošto završe profesionalnu obuku.
CET škola iz Beograda polaznicima obezbeđuje Microsoft, Adobe, Cisco, Linux, CAD, Web i programske kurseve. Ovu školu izdvaja što je prvi i za sada jedini domaći član CompTIA-e, ali i A Certification Program Training Provider, odnosno trening centar za program obuke za sticanje zvanja CompTIA A Certified Technician. CET se bavi i izdavačkim poslom u oblasti računarske literature.
Trening centar Krojačeve škole web dizajna i programiranja posvećen je stručnom usavršavanju kroz kratke obuke iz oblasti web tehnologija i primene novih trendova. Krojačeva škola realizuje i specijalizovane obuke za kompanije koje žele da osposobe svoj kadar, unaprede kvalitet svoje web prezentacije i Internet nastup na tržištu.
Šta kažu menadžeri?
Osim obrazovnih centara i računarskih škola, u lancu informatičkog obrazovanja zaposlenih postoje još dve važne grupe učesnika – menadžment i vlasnici kompanija. Znamo da većina zaposlenih rado prihvata doškolovanje u oblastima informacionih tehnologija, ali to su mahom mladi ljudi, željni novih znanja i novih izazova, koja će im biti od pomoći za profesionalno ostvarivanje i građenje uspešne karijere. Problem predstavlja jedan broj starijih zaposlenih, čije IT veštine nisu na adekvatnom nivou i kod kojih ne potoji interesovanje, najčešće zbog straha od novog.
Kod menadžmenta kompanije postoji stalna dilema – da li je ulaganje u IT edukaciju zaposlenih trošak ili investicija? Skeptici se pitaju koliko će novca kompanija izgubiti ukoliko zaposleni u koje je ulagano napuste firmu. To je svakako gubitak, ali je još veći trošak da u kompaniji ostaju zaposleni u čiji se profesionalni razvoj nije ulagalo. Takva situacija garantuje stagnaciju ili pad preduzeća.
Za kraj ćemo parafrazirati jednu spartansku izreku – ko više pruži na obuci, manje gubi u bici. Za uspešne poslovne bitke neophodan je kvalitetan trening, a ulaganje u edukaciju i razvoj zaposlenih predstavlja dugoročnu investiciju koja može biti presudan ulog za pobedu u tržišnoj trci.
Čovek koji je uložio vreme i novac u profesionalne treninge u prednosti je u odnosu na onoga čiji se proces obrazovanja završio fakultetskom ili nekom drugom diplomom. Znajući da svaki sistem predstavlja sinergiju njegovih sastavnih elemenata, jasno je da kompanije koje ulažu u razvoj zaposlenih ostvaruju prednost nad konkurentima. To se posebno odnosi na oblast informacionih i komunikacionih tehnologija, koje se (pre)brzo razvijaju, pa su znanja stečena pre nekoliko godina ili čak nekoliko meseci često nedovoljna za produktivan rad. Zato ICT sektor zahteva kontinuirani profesionalni razvoj stručnjaka, kako bi se održao korak s razvojem tehnologije i omogućila nadogradnja veština i znanja neophodnih za praktični rad. Zato kontinuirano učenje nije opcija, već nužnost. Najčešće se realizuj fleksibilno, kroz kurseve i seminare, kako bi se što bolje prišlo procesu profesionalnog razvoja u zavisnosti od radnog mesta, stečenih znanja, nivoa obrazovanja ili interesovanja
