Malo koja grana industrije je imala toliko različitih tehnologija kao fotografska. Kakva je to promena na pomolu u dobrim, starim foto-laboratorijama i šta donosi foto-printer Ciaat CTP 3010.
Budućnost je u suvom postupku izrade fotografija, bez hemijskih rastvora i nestrpljivog čekanja da slike „izađu iz mašine“. A ta budućnost je već počela
Sve do osamdesetih godina prošlog veka biti fotograf značilo je imati puno znanja i iskustva i provoditi vreme u mračnoj prostoriji sa raznim hemikalijama. Tada su se pojavile prve kompaktne mini-laboratorije sa optičkim sistemima za osvetljavanje i tankovima za hemijsku obradu fotopapira. Napretkom digitalne tehnike, umesto prostog osvetlajavanja fotopapira kroz film i objektiv, dobili smo digitalizatore filmova i kompjuterizovane osvetljivače, a glavnu prednost je donela digitalna obrada slike.
Prava revolucija je nastupila pojavom i padom cene kvalitetnih digitalnih foto-aparata. Svako od nas je postao „svoj fotograf“ koji je čuvao slike na hard-disku kompjutera i pravio snimke čija je cena bila doslovno jednaka nuli. „Papirna“ fotografska industrija se nije predala bez borbe: pošto se sva pamet preselila iz glave fotografa u mašinu, sada fotografije može da izrađuje i priučena radna snaga, što omogućava nisku cenu i brzu masovnu proizvodnju slika. Ipak su ostali neki nedostaci, jer su mini-laboratorije skupe, teške, glomazne i sadrže niz tankova sa desetinama litara hemijskih rastvora. To znači da je održavanje složeno i skupo, a čišćenje tankova u koje je potopljeno bezbroj valjaka, zupčanika i raznih drugih mehaničkih delova zahteva značajan napor.
Hemijska obrada nije dobra ni sa ekološkog aspekta, jer se u rastvore automatski dolivaju razni regeneratori (pri čemu se istrošena hemija istače u kanalizaciju), a temperatura tečnosti se neprekidno održava uz veliki utrošak električne energije. Budućnost je, bez sumnje, u suvom postupku izrade fotografija, bez hemijskih rastvora i nestrpljivog čekanja da slike „izađu iz mašine“. A ta budućnost je već počela.
Dva kandidata za tržište
Kako do D2T2 štampača? Jednostavno – Ciaat CTP-3010 je kompaktan i brz model, pogodan za osnovnu profesionalnu primenu
Štampač dimenzija 330×424×425 mm neće zauzeti previše mesta na vašem radnom stolu – to je uporedivo sa veličinom manjeg laserskog printera. Ali, Ciaat CTP-3010 će štampati fotografije, brzo, kvalitetno i one će biti trajne, jer su otporne na vlagu. Te osobine ga svrstavaju u idealan foto-printer za profesionalnu upotebu, namenjen terenskim fotografima, foto-radnjama i knjižarama. Ovaj model koristi rolne papira širine 101 do 152 mm, a svaka rolna omogućava štampanje slika do pet različitih formata. Slike nećete dugo čekati: samo sedam sekundi za format 10×15 cm (iz jedne rolne dobićete 1000 slika), ili 11 sekundi za 13×18 cm (520 slika), pri čemu možete sami da birate između sjajnog ili mat finiša. Slike pripremate u računaru programom na koji ste navikli ili besplatnom aplikacijom koja se dobija uz štampač.
Cena štampe zavisi od kombinacije tipa rolne i formata slika, ali pravilnim planiranjem možete postići cenu od 11 dinara za format 10×15 cm ili 31 dinar za 13×18 cm, što je vrlo ekonomično. Prodavac, u ovom slučaju firma Mincom, garantuje raspoloživost papira, a takođe obezbeđuje servis i podršku. www.mincom.co.rs.
Posle početnog odmeravanja snaga nekoliko različitih tehnologija, mnogi proizvođači su odustali od profesionalnog tržišta, a na sceni su ostala samo dva suva postupka izrade papirnih fotografija: inkjet i dye-sublimation. Prvi nije baš „suv“ jer sadrži tečan pigment koji će se tek osušiti, a ni drugi nije dobio baš tačan naziv, o čemu će uskoro biti reči.
Inkjet radi tako što piezo-elementi u glavi printera stvaraju kratke udarne talase, čime izbacuju sićušne kapljice boje na papir. Senčenje (dithering) se postiže tako što se ne pokriva cela površina belog papira, nego se različitom veličinom i količinom cijan, magenta, žutih i crnih kapljica po jedinici površine dobija bilo koja boja iz spektra, uz željenu svetlinu i zasićenost. Piksel je, dakle, značajno veći od jedne kapljice boje i to je osnovna mana inkjet printera, mada se u poslednje vreme prave štampači koji proizvode tako male kapljice, da je moguće postići fotografski kvalitet.
Princip rada dye-sublimation printera ni po čemu nije sličan opisanom postupku. Oni prenose cijan, magenta i žutu boju sa plastične rolne na specijalni papir, tako što greju sloj boje koji odmah prelazi iz čvrstog u gasovito stanje (što se zove sublimacija), pa se na papiru hladi i ponovo prelazi u čvrsto stanje (depozicija). Kasnije su jezički čistunci dali primedbu da se princip štampanja slike manje zasniva na sublimaciji a više na na difuziji, što je naziv za prenos supstance sa polja visoke (toner) na polje niske koncentracije (papir). Stari naziv dye-sublimationd je zadržan, ali se koristi i novi D2T2, što je skraćenica za Dye Diffusion Thermal Transfer (termički prenos boje difuzijom). Tako je različitim temperaturama grejača na glavi printera moguće postići bilo koju nijansu boje piksela, što znači da „tačkasto“ senčenje ovde nije potrebno. Od svih postupaka izrade fotografija, ovu prednost ima samo još klasičan hemijski postupak sa fotopapirom.
Kako radi dye-sublimation printer
Ciaat CTP-3010
Za razliku od laserskih i inkjet štampača, kod kojih toner dolazi u praškastom ili tečnom stanju, kod dye-sublimation printera on je zapravo sloj suve boje na plastičnoj foliji, namotanoj na rolnu. Toner za svaku sliku zauzima trostruku površinu slike, jer su odvojeni cijan, magenta i žuti sloj. Ovo je, dakle, CMY a ne CMYK model kao kod ostalih štampača, jer je zasićenost tri postojeće boje tako dobra, da je crnu boju moguće dobiti bez četvrte komponente.
Folija sa tonerom se, zajedno sa specijalnim papirom, kreće ispred termičke glave koja ima jednaku širinu kao toner i papir. To znači da je štampač jednostavan i robusan, jer nema pokretnu glavu. Signal slike se, red po red piksela, dovodi na glavu koja greje toner i prenosi ga na papir. Po završetku papir se vraća i postupak se ponavlja za preostale dve boje.
Odmah ćete primetiti da ovako nije iskorišćen sav toner, jer je preostali pigment netaknut. Čak i ako ste na slici imali samo jednu tačku, sve ostalo se baca i za sledeću sliku se koristi novi set od tri boje na foliji, tako da specijalni papir za štampanje uvek dolazi zajedno sa tonerom u potrebnoj dužini. U pravu ste ako ste zapazili da ostatak tonera zapravo predstavlja negativ slike, pa je od otpada, pod pretpostavkom da nije posle rada uništen, moguće rekonstruisati sliku. Ovo je, naravno, od značaja samo za poverljive fotografije.
Još neke osobine
Vlasnici dye-sublimation printera su oslobođeni „noćne more“ koju imaju korisnicie inkjet štampača: začepljenje glave. Osim toga, fotografije su suve odmah po završetku štampanja, a slike su tako otporne na vodu da slobodno možete da ih perete. Zato se prenos boje sublimacijom ne koristi samo za izradu fotografija, nego i za štampanje na keramici i porcelanu (setite se šarenih šolja) i tekstilu (štampane majice). Princip je jednostavan: na običnom laserskom printeru, ali sa specijalnim tonerom, slika se odštampa na papiru, a onda se specijalnim grejačem ta slika prenese sa papira na šolju ili tekstil.
Proizvođači dye-sublimation štampača su preuzeli politiku cena od inkjet konkurencije: sami printeri nisu skupi, ali repromaterijal jeste. Ovo ne važi za profesionalnu opremu, pa se ovim problemom nećete opterećivati ako radije koristite usluge onoga u čiji ste lokal zakoračili.
